Народни посланик Бурсаћ за СД: Монструозна злочиначка акција "Олуја" наставак геноцида из 1941. године
Игнорисање и некажњавање Хрвата за геноцид над српским народом у НДХ и одсуство денацификације хрватског друштва, довело је до повампирења усташтва 90-их година, каже Бурсаћ
Народни посланик Борис Бурсаћ у ауторском тексту за портал Србија Данас наводи да је хрватска војно-полицијска операција "Олуја“ ништа друго до наставак геноцида из 1941. године.
- На православни празник Благе Марије 4. августа 1995. године у 4 сата после поноћи нападом на тзв. секторе "Север” и "Југ", на фронту дугом 700 км, отпочела је монструозна злочиначка акција под кодним именом "Олуја". Том приликом оружане снаге хрватске војске и полиције, уз помоћ муслиманске армије из БиХ односно Петог корпуса под комадом Атифа Дудаковића и уз помоћ појединих западних сила, продрле су на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле преко 2000 и протерале преко 250 хиљада Срба. Такође уништено је и срушено 13.000 привредних објеката, 182 задруге, 56 здравствених станица, 78 православних цркви, 29 музеја, 920 споменика културе, 181 гробље, 352 трговачка објекта, 211 угоститељских објеката, 410 занатских радњи, као и сви индустријски погони. Овај злочин без казне, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватска 1941. године. Подсећања ради само две недеље након проглашења НДХ - 25. априла 1941. године, Павелић је забранио употребу ћирилице, издао наредбу о ношењу плаве траке са словом П - за православне хришћане и забранио Србима и Јеврејима вожњу трамвајем.
НЕ ЗАБОРАВЉАМО "ОЛУЈУ"! Код нас дан сећања на страдале и прогнане, у Хрватској прослава - шта је Србија изгубила?
ДОК ЋУТЕ О ПОУБИЈАНИМ СРБИМА, ВЕЛИЧАЈУ СВОЈЕ "ХЕРОЈЕ" Хрватски медији бесрамно о "Олуји" (ФОТО/ВИДЕО)
МЕСТО КОЈЕ ЈЕ НАПРАВИЛА "ОЛУЈА" Не постоји на мапама, али изградили су га људи који су морали да почну из почетка
-Наравно на томе се није стало, већ јула исте године Миле Будак, Павелићев министар и доглавник, у Госпићу "креира и предлаже идејно решење српског питања у Хрватској": "Један дио Срба побити, други раселити, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате". Ова усташка идеологија отворила је пут геноциду над Србима односно систематском прогону и истребљењу Срба од стране фашистичког усташког режима у Независној Држави Хрватској. Геноцид је спровођен кроз брутална погубљења у логорима смрти, масовна убиства, депортације, етничка чишћења и присилна преобраћања. Срби су убијани на најмонструозније начине од патолошких типова којима је било потпуно пуштено на вољу да са својим жртвама раде шта хоће и они су радили шта год су хтели. Усташе су убијале Србе не зато што су били приморани већ зато што је то била државна политика. НДХ је постала гробница највећег броја Срба икада страдалих у свим дотадашњим ратовима и сукобима а логори Јасеновац, Стара Градишка, Јадовно, Јастребарско, јаме смрти у Лици, Далмацији, Банији, Кордуну највеће достигнуће и понос ове монструозне творевине - пише народни посланик Бурсаћ и наставља:
- Игнорисање и некажњавање Хрвата за геноцид над српским народом у НДХ и одсуство денацификације хрватског друштва, довело је до повампирења усташтва 90-их година прошлог века и понављања истих или сличних злочина над српским народом. Можда су у рату на просторима бивше Југославије све стране које су учествовале у сукобу чиниле злочине, али оно у шта смо сигурни и за шта постоје необориви докази јесте да су хрватске акције "Откос" (1991), "Бљесак" и "Олуја" (1995) директно организоване од стране хрватске државе и представљају етничко чишћење односно злочин са геноцидним последицама. Евидентно је да насиље и геноцид над Србима нису новост у Хрватској али оно што се десило Србима у новијој историји Хрвастске - конципирано је и најављено још 1989. године - Туђмановом књигом "Беспућа повијесне збиљности" у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повода за нове сукобе и међународне потресе" Такође Туђман се по доласку на власт поверио сликару Еди Муртићу, и тврдио да му је циљ оно што Павелићу није успело "очистити Хрватску од Срба". Све ово, тачније намеру хрватског државног врха на челу са Туђманом за нови талас злочина над Србима имамо као необорив доказ и у “Брионском стенограму”. На овом састанку Фрање Туђмана са војним и државним руководством уочи "Олује", на ком су између осталог присуствовали хрватски генерали Звонимир Червенко, Анте Готовина, Младен Маркач и Мирко Норац, као и главни планер операција Обавјештајне службе Хрватске Давор Домазет, затим министар одбране Гојко Шушак и директор Хрватске обавјештајне службе Мирослав Туђман забележена је изјава хрватског председника да: "Србима треба задати такве ударце да они, практично, нестану". (Састанак је одржан 31. јула 1995. на Брионима). Јануара следеће године Туђман је у Сабору, у своме "извјешћу нацији" изговорио : "Успешним извођењем акције "Олуја" за свагда је решен главни унутрашњи проблем хрватске државе" (15. јануар 1996. Загреб). Уколико погледамо на који начин је и колико страдао српски народ од усташа у НДХ, видећемо једну јасну идеју геноцида, уколико тој идеји придодамо још неколико хиљада убијених и неколико стотина хиљада протераних Срба из новије историје Хрватске, можемо ли онда поставити једно логично питање - није ли то наставак геноцида над Србима, који је отпочео 1941. године?
- Мир и помирење јесу тежња сваког иоле разумног човека и друштвене заједнице али, трајни мир се може градити искључиво на темељу истине и правде. Сложио бих се са председником Републике Србије који каже да нико у свету о овом злочину не говори, али сви морају да знају да Србија неће дозволити да се ћути о њеним жртвама. Као неко ко води порекло из Републике Српске Крајине сматрам да се морамо освестити и морамо злочине према нашем народу називати правим именом. "Олуја" је за нас Србе Крајишнике наставак геноцидне политике НДХ, монструозни злочин који траје више од четврт века, злочин за који нико није одговарао. Стога уз борбу за истину морамо неговати и културу сећања на страдале, без обнове култа сећања, слика о Србима као историјском народу није потпуна. Све српске земље и сви Срби света треба да чувају сећање на српске жртве и стратишта нашег народа, а држава Србија је та која то сећање мора да институционализује. Као држава морамо да износимо чињенице, аргументе, морамо да упознајемо међународну јавност са истином о злочинима над српским народом поготово сада када сви око нас врло лако, гласно и јасно посежу за речју геноцид. Србија мора отворено говорити истину о Олуји и о судбини Срба у Хрватској не да би ширила мржњу или индуковала сукобе већ да би будућност и мир могли да буду изграђени на најбољем могућем тлу, на истини и правди - написао је народни посланик Борис Бурсаћ у ауторском тексту за портал СрбијаДанас.