Н1 И НОВА С - Шолакова фабрика за спиновање: Од ЈЕДНОГ синдикалца Поште и ЈЕДНОГ радника Колубаре направе да "студенте подржавају радници Колубаре и ПТТ" (ФОТО)

Јер, шта је друго него варање кад Шолакови медији јаве да „студенте штрајком подржавају радници Колубаре и ПТТ“? А испод наслова пише да ће „представник Синдиката радника Поште ‚Слога‘ Стефан Митровић… данас обуставити рад у београдској Пошти у Булевару уметности“!

Што се Колубаре тиче, јасно је да ови пијачни продавци магле, кад напишу да "запослени у Колубари стоје уз студенте“ имају на уму улогу рудара у преврату Петог октобра. Ко не зна, да подсетимо: кад се Колубара побунила Милошевић је схватио да је изгубио. Зато вест о штрајку колубарских радника има посебну тежину. Али штрајка данас нема, па Шолакови медији, које је председница Скупштине Ана Брнабић оптужила за извођење обојене револуције, кад нам продају лаж морају мало на кварно да притисну вагу… Шта стоји ситним словима испод њиховог наслова „Протести подршке студентима дела радника ЕПС и Колубаре“?

Стоји да је протест најавио у будућности(!) "представник Радног тела Јединство Колубара Горан Перишић". У име Колубаре и у име ЕПС… А шта је Радно тело Јединство? То је приватна фејсбук страница грађанина Горана Перишића који се, према сопственим речима, одметнуо од свих синдиката, да бије своју битку…

Кад се подвуче црта, све у свему, "продали су" вам подршку рудара, поштара и запослених у ЕПС, а кући сте донели ову двојицу, једног са шалтера у Булевару уметности и другог инфлуенсера у покушају.

Наравно, проблем са пребројавањем је много шири: никада и нигде до сада нисмо добили информацију о томе колико је студената „за“ блокаду, а колико "против"? Колико њих жели да полаже испит у јануару, а колико се томе противи?

Не знамо ни колико је наставника у школама за обуставу наставе, а колико њих жели да држи часове. Одједном више „бројеви нису важни“, него „принципи“. Најеклатантнији пример оваквог начина размишљања – који дубоко задире у темеље демократије и разара их – је оспоравање споразума који су са владом постигла четири репрезентативна синдиката. Да би синидикат био репрезентативан, дакле сматран релевантним саговорником , треба да на нивоу Републике окупља најмање десет одсто запослених. Затварање школа траже групе просветара, односно синдикати, који се таквим не могу сматрати. Мањина, дакле, тражи да буде по њеном, јер је уверена да је она „у праву“, и да се занемаре интереси и воља већине.

Исти је случај и са вестима о родитељима који прекидају часове у школама своје деце. Реч је о често о страначким активистима или острашћеним појединцима који своја уверења стављају изнад уверења већине и изнад интереса своје деце. Услов да човек живи поред другог у истом дому, згради, граду, држави је сагласност око заједничких ствар. Сагласност се постиже разговором којим се постиже договор, али нема ни р од разговора ни договора ако једна страна по сваку цену настоји да истера своје…
Још је горе ако настоји да то постигне силом и лажима, као што опозиција у Србији и њени медији чине сада.

И кад смо код тога, лажи и преваре коју смо назвали пијачарском, укажимо на изјаву бившег министра просвете Срђана Вербића. Оцењујући бојазан ђачких родитеља да ће њихова деца протестима дела наставника бити оштећена, Вербић их теши: „У закону пише да ако се не одржи трећина наставе, онда то није регуларна година. Ми смо далеко од тога, цело прво полугодиште је завршено. Значи, сада би у наставку требало да не раде ништа практично, да би ушли у ту зону да није регуларно и не верујем да ће се то десити.“
И накупци на пијаци суптилније краду продајући паприке! Како у пола школске године стане две трећине наставе? И још важније: да ли бивши министар мисли да је оно што ђаци науче у једном полугодишту довољно за прелазак у следећи разред, или на следећу годину факултета? И најважније: све и да ђацима и студентима буду поклоњене одличне оцене, да ли им се тиме чини услуга или ће их, напротив, пропуштено градиво пратити као трајни хендикеп у даљем школовању?

Ђилас и остали опозициони лидери, и професори који су страначку припадност ставили испред свог професионалног звања, имају спремљен одговор на ово. Уче младе, кажу, моралу!

Можда је тако, кажемо ми. Само што ће са вашим моралом моћи да раде само на пијаци. Док их не ухвате...

Србија Данас/Курир