НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ МЕДИЈИ СУ ПОТПУНО ИГНОРИСАЛИ РАТНИ ЗЛОЧИН: Егзодус Срба у "Олуји" за њих је била величанствена победа
Свако ко се озбиљније бавио проучавањем прошлости зна колики значај имају међи у истраживању.
Осим што новине пружају добар увид у хронологију догађаја, такође показују и укус и опште расположење читалачке публике која, опште је познато, на неки начин диктира садржај медија. Због тога се при проучавању прошлости сви аспекти узимају у обзир када се приступа анализи новинских чланака.
ГОДИШЊИЦА "ОЛУЈЕ" У НОВОМ САДУ: Ране и после 27 година не зарастају, 250.000 Срба протерано из својих домова (ФОТО)
НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ МЕДИЈИ СУ ПОТПУНО ИГНОРИСАЛИ РАТНИ ЗЛОЧИН: Егзодус Срба у "Олуји" за њих је била величанствена победа
"ДО ЈУЧЕ ЧЕДО РУСКЕ ПОЛИТИКЕ, ДАНАС БЛИЗАК НАТО АЛИЈАНСИ" Брнабић ОШТРО осудила нападе тајкунских медија на Вучића (ФОТО)
Пре двадесет и седам година почела је акција Олуја - акција у којој је протерано 280.000 Срба из Републике Српске Крајине, у којој је убијено више од 2.000 људи, а скоро исто толико и нестало.
Помно планирана акција је почела муњевито и хирушки прецизно. Циљ је био, по речима Фрање Туђмана које је изговорио на Брионима у току планирања - да Срби потпуно нестану! Том фамозном састанку су присуствовали и генерали Звонимир Червенко, Анте Готовина, Младен Маркач и Мирко Норац, као и главни планер операција Обавештајне службе Хрватске Давор Домазет, министар одбране Гојко Шушак и директор Хрватске обавештајне службе Мирослав Туђман.
Један од задатака било је и ослобађање града Бихаћа - важне стратешке тачке коју су држали муслимани, а коју су опседале српске снаге и која је спречавала да се споје војске Републике Српске и Републике Српске крајине.
На крају операције, Бихаћ је "ослобођен", а из Републике Српске Крајине се упутила непрегледна колона избеглица. Кренули су у непознато, касније ће се испоставити да су избегли сигурну смрт. Старци, жене и деца су у журби покупили најнеопходније ствари и заувек су напустили своје домове. Дечак од дванаест година је возио трактор до Београда. Још су им, као "поклон" послате гранте.
Угледни светски медији, дакле Њујорк Тајмс и Индепендент су једва дочекали да објаве вест о "величанственој победи" над "побуњеним Србима".
Наслов чланка Њујорк Тајмса био је "Након дуге опсаде, Босанци уживају у првом дану слободе". Новинар је писао о Емири која је, први пут после три године, нанела руж за усне. О Хазими која, захваљујући Хрватима, може да дише слободно.
Ни речи о етничком чишћењу и прогону Срба са својих огњишта.
Индепендент је отишао корак даље. Осим изјава муслимана који су прослављали "грандиозну победу" и хвалоспева о хрватској акцији, упустили су се, пошто није било довољно пропаганде, у објављивање озбиљних претњи.
- Протераћемо Србе далеко! Имамо оружје да заузмемо Бања Луку - пише у чланку без трунке осуде овакве изјаве.
Помиње се и "ослобођена" територија коју су "окупирали" "побуњени Срби". Опет, ни речи о српском страдању и егзодусу. Ни једне једине речи о спаљеним селима, гранатираној колони избеглица, о убијеним Србима - ништа. Само о "величанственој победи" хрватских снага над "побуњеним Србима".
Колико год понекад тешко било, јер познато је да је грађански рат нешто најгоре што може задесити једну земљу, дужност новинара је да објективно извештавање са терена. Уколико се пише о ратним злочинима, о жртвама, треба оставити простора свима. Никако не треба фаворизовати једну страну.
На крају свега, шта је закључак? Недостатак објективности новинара највећих медија? Опште антисрпско расположење у свету? Озбиљна пропагандна машинерија у којој су Срби представљени као злочинци и једини кривци за сукоб? Недостатак емпатије за "другу страну" и непризнавање српских жртава и, још горе, потпуно игнорисање постојања истих?
О томе ће суд дати будуће генерације.