ИСПРАВКА: “Милосрдни анђео” није име НАТО операције ваздушних удара у СРЈ
НАТО акција окончана је 10. јуна 1999. године, након потписивања Кумановског споразума и усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а, након чега је уследило повлачење свих југословенских војних снага са Косова и долазак 36.000 војника међународних мировних снага.
Тврдња да се операција ваздушних удара коју је НАТО извео 1999. у тадашњој Савезној Републици Југославији звала “Милосрдни анђео” понавља се у медијима још од саме операције. Ипак,како је утврдила анализа портала raskinkavanje.ba, реч је о миту. Овај назив операције не наводи се ни у једном званичном документу, те је текст на нашем порталу Србија Данас који је ову операцију ословљавао тим именом оцењен као преношење лажних вести.
УТВРЂЕНЕ ЧИЊЕНИЦЕ:
Сама операција, упркос учестало понављаној тврдњи, није носила назив “Милосрдни анђео”.
Како се наводи у чланку портала Пешчаник из 2008. године, у званичним документима НАТО-а нема помена појма “Милосрдни анђео”.
Операција против СР Југославије која је почела марта 1999. била је названа “Allied Форце”, што би у преводу било “Савезничка сила” и ни у ком случају не може да се преведе као “Милосрдни анђео”. Од тренутка уласка НАТО-трупа на Косово и Метохију, јуна 1999, операција је промијенила име у “Јоинт Гуардиан” (како се зове и данас), тј. “Телохранитељ” или “Придружени стражар” у најслободнијем преводу, што иако мало ближе појму “Анђела чувара” ипак још увијек не дозвољава да се употреби код нас одомаћени назив.
Укратко, нигдје се не помиње неки појам ни издалека сличан синтагми “Ангел оф Mercy” или “Мерцифул Ангел”, што би били енглески језички еквиваленти “Милосрдном анђелу”.
Портал Србија данас се извињава својим читаоцима због коришћења погрешног термина "Милосрдни анђео" за назив операције, јер не постоји ни један доказ, нити документ да се тај назив везује за НАТО операцију 1999. године.
ИСПРАВЉЕНА ВЕСТ
Данас се навршава 23 година од момента када је НАТО започео бомбардовање бивше Југославије. Живот је према незваничним информацијама изгубило 2.000 цивила, док је наводно убијено најмање 89 деце. Тог дана Запад је почео да разбија међународни правни оквир, овим речима на званичном Твитер налог Министарство иностраних послова Русије упутило је подршку Србији и подсетимо на стравичан чин који се догодио нашем народу.
МИЛОШЕВИЋЕВ ГОВОР И ДАНАС ОДЗВАЊА! Овако се Слоба обратио Србима првог дана НАТО агресије (ВИДЕО)
ОВО СУ СТРАНЦИ КОЈИ СУ ЗАДУЖИЛИ СРБИЈУ: Жртвовали себе да помогну Србима у борби против НАТО пакта (ВИДЕО)
СКАНДАЛОЗАН ПОЧЕТАК ПРОГРАМА НА ХРВАТСКОЈ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈИ "Пилотима НАТО желимо ведро небо над Србијом" (ВИДЕО)
Подсетимо, на данашњи дан, пре 23 године, 24. марта 1999. године, почела је војна акција НАТО-а која је трајала 78 дана.
Током ова два и по месеца, у Југославији су бомбардовани војни циљеви, касарне, постројења, али и цивилни објекти - болнице, фабрике, мостови, пруге, остала инфраструктура, медијске куће и предајници, складишта енергената. Наша земља претрпела је велике губитке, а разлог ове акције био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.
Убиство парамилитарних јединица у Рачку је узет за повод рату јер је "Међународна заједница", како НАТО назива сам себе, "изгубио стрпљење" са Милошевићевом агресивном политиком и одлучила војно интервенисати у корист албанских националиста на Косову под изговором "спречавања даље ескалације насиља на Балкану".
НАТО је запретио да ће започети војну интервенцију ако се Војска Југославије не повуче са Косова и допусти да се њиховим оружаним снагама да се распореде тамо. Ричард Холброк састао се последњи пут са Милошевићем у марту 1999. и понудио му да прихвати уговор по којем би Косово добило своју аутономију, ОВК се не би разоружавало, а НАТО снаге су захтевале да се распореде на то подручје што је Милошевић одбио и зато је НАТО, без одлуке УН-а напао и бомбардовао СРЈ.
Тачан број цивилних жртава није познат, а организација "Хјуман рајтс воч" тврди да их је било између 489 и 528.
Највише погинулих било је у нападима на путнички воз код Грделице 12. априла, њих 11, на колону албанских избеглица на Косову 14. априла - 75, на зграду РТС-а у Београду 23. априла - 16, на Сурдулицу 28. априла - 16, на путнички аутобус код места Лужани 1. маја - 23, на Ниш касетним бомбама 7. маја - 20, и на крају најтежи напад на цивиле, 14. маја на другу колону албанских избеглица крај Призрена, са 87 мртвих.
Напад који је добио највећу медијску пажњу био је напад 8. маја на амбасаду Народне Републике Кине у Београду, који је изазвао велику дипломатску напетост између влада те државе и САД-а. У том су нападу убијена три кинеска службеника амбасаде.
У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева карцином, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника.
НАТО акција окончана је 10. јуна 1999. године, након потписивања Кумановског споразума и усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а, након чега је уследило повлачење свих југословенских војних снага са Косова и долазак 36.000 војника међународних мировних снага.
Агресија НАТО-а на Србију годинама је била погрешно називана "Милосрдни анђео", јер не постоји ни један званични документ који би потврдио да се тај назив везује за операцију. Непосредна повод за бомбардовање је био наводни масакр цивила у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.