НИЈЕ СВЕ БИЛО ТОЛИКО СЈАЈНО: 10 разлога зашто не треба да жалимо за бившом Југославијом
Није све било као у серијама
Иако су скорашња истраживања показала да чак 82 посто грађана Хрватске југоносталгично, шест посто њих не жели да се понови Југославија. Постоје бројни разлози због којих не треба жалити за бившом државном заједницом, а ово су само неки од њих.
СЕЋАТЕ СЕ ТАЈЧИ? Волела ју је ЦЕЛА Југославија, а сада проживљава праву ДРАМУ!
Вучић: Индија је велики пријатељ Србије и значајан партнер за сарадњу!
Милиција и УДБА
Једна од највећих мана тог времена је недостатак слободе, посебно политичке. Уколико бисте тада викали: "Доле Тито, живео краљ", "Смрт Титу, Кардељу, Туђману", чекала би вас подужа затворска казна, а можда и Голи оток. Данас можете рећи шта год желите, бити политички неистомишљеник, критиковати власт и нећете имати проблема.
Једнопартијски систем
Политички систем Југославије био је једнопартијски, и то по принципу кадија те тужи, кадија ти суди. Нису постојале ни слободе, али ни никакве алтернативе. Опозиција је затварана, трпела разне репресије. Људи нису имали никакав избор осим да прихвате власт - њихов језик, веровања, лажне утопије, веру у једнакост и социјализам, као и фразе о братству.
ЈНА
Сви мушкарци су морали на служење војног рока, хтели или не, чиме су изгубили најбољу годину у животу, време које нису могли надокнадити. Прича о томе како је одлазак у војску добар за челичење је само бајка причана од тадашњих војних старешина.
Пар – непар
Економски крах који је Југославија доживела почетком 80-их, када је замало и банкротирала, довео је до нафтне кризе. Услед оскудице нафте и девиза, уведена је политика "пар-непар", један дан могла су се користити возила само са регистрацијом која се завршавала на парни број, а сутрадан супротно.
ЗАЕВ ОПЕТ ЗАБИЈА НОЖ У ЛЕЂА СРБИЈИ: О чланству Косова у Унеско гласаћемо као већина чланица ЕУ!
Редови
Како су се политичари борили само за власт и смењивали на функцијама, нико није обраћао пажњу на економију. Данас је просто немогуће замислити редове за основне намирнице - кафу, детерџент, млеко, хлеб, уље, бензин али је у бившој Југославији то била свакодневница.
Језик политичара
Комунисти су од Хегела преузели филозофији да је светска историја напредак светског ума о свести о слободи. Током историје слобода се различито посматрала - у антици само је краљ слободан, у средњем веку у слободи су уживали владари, аристократе и свештенство, док у Марксовом грађанском друштву, створеном у револуцији сви су слободни. Међутим, Марксова слобода је формална - сви могу да иду на летовање, али га не могу сви приуштити. Због тога је било неопходно одузети средства за производњу капиталистима и претворити их у заједничко добро. Ово тезу су заговарали југословенски политичари и оправдавали фразама попут "јединство производних снага и производних односа", "самоуправна интересна заједница" које је мало ко разумео, а још мање желео да слуша свакодневно.
Врућ ветар
Да ли постоји неко ко у Југославији није гледао серију Синише Павића "Врућ ветар"?! Лик Боривоја Шурдиловића Шурде представља типичног Југословена, шармантног, лежерног, доброћудног типа који током епизода трага за својим професионалним идентитетом. Био је таксиста, берберин, перач паса, а на свако занимање је имао неке замерке јер га ниједан није испуњавао...Сушта супротност "протестантској етици и духу капитализма". Шурда се на крају пронашао - постаје фризер, један од најбољих у престоници.
Међутим, то је могуће само у бајкама. Уз такву филозофију, није ни чудо што је Југославија пропала.
Ограничења с девизама и струјом
Уколико сте имали девизну штедњу она је морала остати у земљи. Изношење већих свота новца третирало се као прекршај савезних царинских прописа. Тако да сте морали да се довијате на разне начине како би купили неку брендирану гардеробу, отпутујете у Трст, Грац, Беч, прелазите границу обучени у неколико бунди, а у супротном сте могли да уживате у чарима социјалистичке униформне моде.
Упоредо са рестрикцијама нафте, осамдесетих је било и редукције струје.
Награда Европске документарне мреже за филм Биљане Туторов "Када дођу свиње"
Култ личности
Колико је данас заступљен култ личности Ким Џонг Уна у Северној Кореји, тако је било са Титом у Југославији. Градови су носили његово име, његов дан рођења био је празник, чак је је и идеологија названа титоизам. Није постојао већи град који није имао споменик посвећен маршалу или бар, улицу.
Крађа и корупција
У сваком систему постоји мито и корупција, па ни Југославија није била изузета првенствено због свог тржишног система, односно не постојања истог. До посла се долазило на разне начине - родбинским везама, протекцијом, непотизмом, учлањењем у КП...Све што су тада научили, људи су примењивали годинама касније.