Никола Селаковић након срамног напада на њега: "Са гнушањем одбацујем перфидне и циничне тезе о томе да нисам мучки нападнут, нећемо устукнути пред насиљем"
Министар културе Никола Селаковић се огласио након спекулација у медијима путем објава да није било физичког напада на њега.
Његово саопштење преносимо у целости:
- У писаном дневном гласилу познатом по вишедеценијској оданости ширењу бруталних лажи и дискредитецији свакога ко се залаже за јаку, стабилну и суверену Србију појавила се информација да сам лагао да је на мене 7. марта ове године извршен физички напад коме нисам дао никаквог повода. Тајкунска ђиласовско-шолаковска машинерија за ширење лажи одмах је преузета и ширена од стране добро познатих сарајевских и загребачких портала са вишегодишњим антисрпским стажом у своме деловању. Њихова оданост гебелсовској логици да сто пута поновљена лаж постаје истина и овога пута се види на делу када у истом сату објављују на десетинама адреса како смо и председник Вучић и ја лагали да сам био нападнут, а доследно се поштује правилник о обојеним револуцијама да када је присталица власти жртва, треба га истог трена криминализовати.
Са гнушањем одбацујем перфидне и циничне тезе о томе да на мене није извршен мучки физички напад као део насртаја који сам претрпео без икаквог повода и провокације са моје стране. Наравно, код оваквих тврдњи, конструкција и фалсификата никада није реч само о једној ствари, у овом случају о непобитној чињеници о томе да се физички напад одиграо. То је несумњиво потврђено и на званичан начин у медицинској установи која је свакако највиши ауторитет по том питању. Реч је о томе да се овај напад није догодио као последица некаквих узаврелих страсти или стицаја околности који би кулминирали сукобом. Напротив, напад на мене је био сасвим неизазван и из чиста мира.
Овај вербални и физички насртај без повода може деловати као најобичнији случај силеџијства, али то није заиста тако. Тај напад заправо је само логична и природна последица кампање и харанге која се безочно и бескрупулозно, без и мрвице људскости у ђиласовско-шолаковским медијима и на друштвеним мрежама већ дуго и континуирано води против председника државе, чланова Владе, чланова Српске напредне странке и свих који је подржавају, али и свих који на сопствену државу гледају са дужним поштовањем и обраћају јој се са достојанством које захтева. Ова прљава кампања против Србије у првом реду има за циљ да подстиче нестабилност и нормализује насиље. У довољно засићеној атмосфери линча само је питање времена када ће позиви и оправдавање насиља наћи на плодно тле код оних који верују у насиље као решење и који ће се на те позиве одазвати. Та нормализација насиља, чија ни прва ни последња и свакако ни највећа жртва, на жалост вероватно нисам ја, у основи је уперена ка српској држави и интересима грађана и српског народа у целини, шта год иначе инспиратори, пропагандисти и заговарачи насиља говорили и одакле год да се радују невољама и искушењима нашег народа. То је јасно из објективних разлога, јер се из последица њиховог деловања, хаоса и губитака које бележи Србија најбоље виде и мотиви за такво деловање. То на жалост знамо и захваљујући здравом разуму, али и скупо плаћеном искуству.