Од кризе до стабилности: Вучићев план за Србију донео историјски раст резерви злата и економску отпорност
Председник Србије Александар Вучић је последњих година дао значајан допринос финансијској стабилности и развоју Србије, истичући да права финансијска моћ државе не зависи само од њеног економског раста, већ и од способности да се управља кризама и осигура будућност грађана.
Вучић је нагласио да је Србија данас у позицији да не само да помогне својим грађанима, већ и да издржи било какве економске потресе који би могли настати, све то без повећања јавног дуга у односу на БДП.
Финансијска моћ – Стабилност и одговорно трошење
У контексту све чешћих тврдњи о "финансијској немоћи државе", Вучић је истакао да се права снага земље мери њеном способношћу да помогне грађанима, а да истовремено одржава одговорно управљање јавним ресурсима. Он је објаснио да је Србија у последње четири године успела да повећа издвајања за своје грађане, док истовремено није дошло до повећања јавног дуга.
"Ми нисмо земља која се задовољава просеком. Наша економија расте, а јавни дуг је под контролом. Наша земља има одговоран приступ, али и довољно моћи да суочена са изазовима, реагује на прави начин", рекао је председник.
Вучић је додао да би Србија могла да понуди још више новца, али да држава мора бити опрезна у трошењу, јер је пред нама много неизвесности. "Када погледате тренутну геополитичку ситуацију, постоји могућност да дође до сукоба у Јужној Америци, као и у другим деловима света. У том случају, криза ће бити много озбиљнија него што је данас, не само у области енергетике, већ и у многим другим секторима. Србија ће, као и у прошлим кризама, морати брзо да реагује", нагласио је Вучић.
Процентуални скок у златним резервама: Више него дупло повећање
Још један кључни сегмент Вучићеве економске политике је улагање у злато, које је током његовог мандата доживело невероватан пораст. На крају октобра 2024. године, златне резерве Србије достигле су 46,5 тона, што представља трооструки скок у односу на 15,3 тоне колико су износиле на крају претходне . Овај раст је од пресудног значаја јер је злато постало кључни елемент за јачање економских резерви земље.
Према званичним подацима, од 2012. године, када је Србија имала 15,3 тоне злата, количина златних резерви је више него удвостручена. Овај скок у резервама злата, од око 200% у последњих десетак година, потврђује Вучићеву стратегију улагања у сигурну имовину која пружа заштиту од инфлације и кризних економских периода.
Србија на Балкану – лидер у резервама злата
Са 46,5 тона злата у својим резервама, Србија је постала апсолутни лидер на Балкану. Да је овај скок у резервама злата изузетно значајан, потврђује и поређење са другим балканским земљама. Македонија има само 7 тона злата, Албанија 3,5 тона, док Словенија и Црна Гора заједно имају мање од 5 тона. С друге стране, у поређењу са развијеним европским земљама попут Чешке (41 тона) и Финске (49 тона), Србија се позиционирала као значајан играч на светској финансијској сцени.
Вучић као кључни фактор стабилности и раста
Србија је данас у финансијски здравијој позицији него икада, а највећи део овог успеха дугује економским политикама које је спроводио председник Александар Вучић. Повећање девизних и златних резерви, стабилност динара и позитивни макроекономски показатељи нису случајност, већ резултат пажљивог планирања и одговорног вођења земље у времену глобалних турбуленција. Србија је постала снажнија и отпорнија, захваљујући визији и лидерству које председник Вучић показује на сваком кораку.
