Одлука савета за штампу

Текстом „(Видео) Веран Матић и амерички фактор: Како је грађена медијска пропагандна мрежа у Србији“, објављеним 6. фебруара 2026. године, портал „Србија данас“

1. прекршио је тачке 1, 2 и 3 Поглавља И (Истинитост извештавања) Кодекса новинара и новинарки Србије о обавези новинара/новинарки да тачно, објективно, потпуно и благовремено известе о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда које прописује Кодекс, да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања, као и одредбу по којој је са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина,

2. прекршио је тачку 2 Поглавља II (Независност од утицаја), по којој економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би за последицу имао нетачно, пристрасно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности,

3. прекршио је тачке 2, 3 и 4 Поглавља III (Одговорност новинара/новинарки), по којима су новинари/новинарке дужни да негују културу и етику јавне речи, да не користе говор мржње, агресивну реторику или реторику која може подстицати на дискриминацију или агресивно понашање, као и да одговорност јавности не подреде интересима других, а посебно не интересима издавача, корпорација, влада и других државних органа, а уредници/уреднице су одговорни/одговорне за целокупни садржај медија,

4. прекршио је тачку 3 Поглавља В (Поштовање достојанства) о обавези новинара/новинарки да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају,

5. прекршио је и тачку 3 Поглавља VIII (Однос према изворима) о обавези новинара/новинарки да консултују што више извора.

На основу жалбе Верана Матића, Комисија је закључила да је спорни текст у супротности са елементарним принципима новинарске професије и ни на који начин се не може посматрати као „критика“ рада јавне личности у складу са правом на слободу изражавања и правом јавности да буде информисана.

Без обзира на то што је жалилац утицајна јавна личност, због чега јесте дужан да трпи већу критику и има сужено право на приватност, врста критике која би била заснована на јасним чињеницама, доказима, контекстуализацији и консултовању више извора – овде је у потпуности изостала.

У спорном тексту нема непристрасног извештавања, нити је направљена било каква разлика између чињеница и претпоставки и нагађања.

Текст садржи неосноване оптужбе, клевете и гласине, које се не могу подвести под вредносне судове, док за бројне, веома озбиљне оптужбе, нису понуђени не само никакви докази, већ ни релевантни извори.

Такође, Матићу није пружена никаква могућност да, пре објављивања текста, одговори на било коју од изнетих оптужби.