Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ТО ЈЕ ДНО ДНА! Ђиласовци вређали НАЈВЕЋЕГ ЖИВОГ српског научног радника!

18.03.2024. 14:27
Пише:
Србија Данас
Marinika-Tepić
Мариника-Тепић / Извор: Србија Данас/Милана Павковић

Понашање које није достојно ни боље кафане, а не Народне Скупштине.

Наша опозиција је још једном поставила стандарде.  Таман тада се помисли да су дотакли дно дна они докажу да могу још дубље да оду. 

"ИЗВРШИЛИ СУ ИНВАЗИЈУ НА СРБИЈУ" Мариника поново ВРЕЂА Србе из Републике Српске! (ВИДЕО)marinika-tepic

"ИЗВРШИЛИ СУ ИНВАЗИЈУ НА СРБИЈУ" Мариника поново ВРЕЂА Србе из Републике Српске! (ВИДЕО)

Мариника НАПАЛА премијерку, па СРБЕ назвала МАЛИМ НАРОДОМMarinika-Tepić

Мариника НАПАЛА премијерку, па СРБЕ назвала МАЛИМ НАРОДОМ

ОПОЗИЦИЈА НАПРАВИЛА ХАОС НА ПОЧЕТКУ СЕДНИЦЕ: Нису испоштовали ни минут ћутања у знак сећања на ЖРТВЕ погрома - СРАМНО понашање! (ВИДЕО)sednica SkupÅ¡tine Srbije

ОПОЗИЦИЈА НАПРАВИЛА ХАОС НА ПОЧЕТКУ СЕДНИЦЕ: Нису испоштовали ни минут ћутања у знак сећања на ЖРТВЕ погрома - СРАМНО понашање! (ВИДЕО)

Перјанице Ђиласових измећара Маринка Тепић и Александар Јовановић Ћута су данас показали да не поштују не само достојанство Народне скупштине, већ ни достигнућа једног од наших највећих живих научних радника, проф. др Стојана Раденовића. Они су му рекли да је неспособан и да су веровали да ће научити како да води седницу. 

Професор Раденовић је самостално водио седницу јер су чланови коалиције "Србија против насиља" (како то лицемерно звучи када коалицију престављају такви људи) одбили да му се придруже као потпредседници и помогну у раду.

Ко је професор Раденовић?

Стојан Раденовић је рођен 1948. у селу Добра Вода код Лесковца. До 1979. је био професор у Четрнаестој гимназији, да би потом докторирао и наредне две деценије предавао на Природно-математичком факултету у Крагујевцу.

Од 2000. године је радио на Машинском факултету у Београду, где је дочекао и пензију. Са 65 домаћих и преко 150 страних коаутора објавио је око 400 радова у међународним часописима, од чега је више од 200 часописа са СЦИ листе.

Професор Стојан Раденовић је 2016. године готово самостално допринео да се Београдски универзитет нађе међу првих 300 рангираних на престижној Шангајској листи.

Он је четири године узастопно био међу 100 најцитиранијих математичара у свету. Упркос томе што се повукао у пензију, и даље заузима значајна места на светским листама рангирања истраживача. Тренутно има више од 12.000 цитата, а само од почетка 2022. већ више од 100.

Извор: Србија Данас