100 ГОДИНА ЗАТВОРА! Радоњић, Марковић, Ромић и Курак КРИВИ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ

Оптжени су добили укупно 100 година затвора.

Оптужени су тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић, припадник тог центра Ратко Ромић, као и Мирослав Курак који је у бекству.

Ромићу и Радоњући у казну се урачунава време које су провели у притвору и кућном притвору.

Ова пресуда није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу односном 2:1.

На ову одлуку суда, и тужилаштво и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.

Марковић и Радоњић се терете за кривично дело подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.

Тужилаштво за организовани криминал предложило је суду у својој завршној речи да на максималне казне затвора од по 40 година осуди сву четворицу оптужених, док су они и њихови браници тражили ослобађајуће пресуде.

Тужилаштво сматра да је налогодавац убиства био "тадашњи државни врх", а оптужени извршиоци.

Са друге стране, став одбране је да се у овом поступку "суди једном времену", да доказа против оптужених нема и да на оптуженичкој клупи не седе извршиоци убиства.

Саслушано преко 100 сведока

Током вишегодишењег доказног постука у овом процесу испитано је преко 100 сведока.

Некадашњи комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек је кључни сведок у овом поступку, јер је након његовог сведочења пред Тужилаштвом за организовани криминал, у јануару 2013. године покренута званична истрага, када су ухапшени Радоњић и Ромић.

Улемек у најчувањијем затвору у земљи званом "Алкатраз" служи казну од 40 година затвора због низа убиставаи других кривичних дела.

Оптужени Радомир Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, пошто су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину животну партнерку Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти". Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у улазу у зграду, у којој је живео.

 

Оптужени стигли у суд

Новинар Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, а данас ће оптуженима за убиство - бившим припадницима ДБ-а бити изречене пресуде.

Изрицање пресуде заказано је за 10.00 у Специјалном суду у Београду. Пресуда за убиство Славка Ћурувије биће прва пресуда за убиство новинара у Србији.

Оптужени за убиство Славка Ћурувије у пратњи полицијског обезбеђења стигли су у Специјални суд где ће им данас бити изречена првостепена пресуда. Они су спроведени под великим мерама обазбеђења. Улице око суда су блокиране.

Тужилаштво за организовани криминал предложило је недавно судском већу Специјалног суда да на максималне казне од 40 година затвора, осуди четворицу бивших припадника Државне безбедности. 

За убиство Ћурувије оптужени су бивши начелник ресора Државне безбедности Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак.

Оптужени Ромић и Радоњић ухапшени су 13. јануара 2014. и од тада су у притвору, Марковић издржава казну од 40 година затвора, а Курак је у бекству.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, а оптужени су одбацили било какву повезаност с тим злочином.

Суђење је почело 1. јуна 2015. и како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен из ниских побуда по налогу Н.Н. лица из највиших структура власти јер их је јавно критиковао.

Заменик тужиоца Миленко Мандић у завршној речи назвао је смрт Ћурувије "мученичком", наводећи да је убијен у борби за бољу будућност и обнову демократије, али и због своје истинољубивости.

Према речима Мандића, тадашња власт је доживљавала Ћурувију као опасног противника.

- Његово убиство имало је ефекат страха код новинара и опозиције, тако да је и будући премијер Зоран Ђиндић напустио Београд - рекао је он.

Мандић је казао да је слобода новинарства темељ демократског поретка.

- Славко Ћурувија није имао шансу да преживи - оценио је Мандић наводећи да постоји низ отежавајућих околности за оптужене.

Он је подсетио да је Ћурувија убијен у центру града с 14 хитаца, од чега му је са седам метака пуцано у главу.

Адвокат Слободан Ружић рекао је у завршној речи у Специјалној суду у Београду, да чињенице указују да је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић налогодавац убиства Ћурувије и да је уверен да му је супруга Мира Марковић давала савете.

Ружић који је пуномоћник деце новинара Слава Ћурувије, рекао је да је Милошевић једини имао апсолутну моћ у држави и такву могућност да искористи државне ресурсе не само у том случају, већ и код покушаја убиства лидера Спрског покрета обнове Вука Драшковића и некадшњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића.

- Ћурувија је убијен само зато што се дрзнуо да се супротстави једном злочиначком режиму и то тако што је преко својих новина покушао да се бори за истину - казао је Ружић.

Ружић је навео и да је Милошевић Ћурувију означио као државног непријатеља након чега је отпочео његов отворени прогон.

Првооптужени Радомир Марковић негирао је у завршној речи да су он и остали припадници ДБ-а одговорни за убиство.

Марковић тврди да је комплетна оптужница неозбиљна, као и да се врти у зачараном кругу самодоказивања.

Сведочење Милорада Улемека Легије је окарактерисао као неистинито - каже да је изманипулисан, а да он зна ко га је, како и због чега изманипулисао, али да због Улемекове части и достојантсва неће о томе да говори.

Јединим легитимним сматра сведочење Ћурувијине удовице - Бранке Прпе, за коју каже да је јасно навела да није идентификовала Мирослава Курака за убицу, а како стоји у оптужници.