Откривена тајна тактика из 1999: Како је Павковић натерао НАТО да гађа празне положаје
Данашња емисије "Ни пет, ни шест" која се емитује на Курир телевизји, а коју води Јована Гргуревић, бавила се темом о којој се непрестано прича од доласка генерала Небојше Павковића у Београд због здравственог стања.
Генерал је осуђен у Хагу на 22 године, а због погоршаног стања, хитно је пребачен на ВМА где се доктори баве санацијом његових проблема.
Гости у студију наше телевизије који су дискутовали о овој теми били су Никола Шаиновић, бивши премијер Србије, Винко Пандуревић, генерал у пензији, Војислав Шешељ, председник СРС и Владан Динић, главни и одговорни уредник листа "Сведок".
Шаиновић се осврнуо на прве реакције по сазнању да се генерал враћа у Србију:
Генерала познајем као саборца о пролећа 1998. знам га из најгорих услова, а сви ти коментари по мрежама за његов долазак у Србију нису ми толико релевантни, мене занима суштина. Она је да је Павковић прво допринео на два начина, интелектуално и командно. Ефикаснија је одбрана и борба против тероризма. Његов концепт је борба у којој се води операција тзв. ниског интезитета, а елиминишу групе ОВК 1998. на начин да за то нисмо ни оптужени.
Дакле, то се сматра легалним. Нико нам није прозивао 1998. годину. Павковић је изнео концпет одбране када је отпочео напад НАТО, то је концепт у којој свака јединица има више резервних положаја и стално се помера, односно не само када је нападнута, већ и када није.
Шаиновић је наставио, па одгонетнуо како је то бунило авијацију НАТО пакта:
То је створило забуну код НАТО авијације која сними јединицу на једном месту, а када дође бомбардер, јединица се померила и НАТО гађа у празно. То је створило поверење код војника и полицајаца да команда зна шта ради. То је у војсци најважније јер ви ризикујете живот када извршавате наређење.
Самим тим, ако су наређења смислена и ако се види јасан концепт, онда то ствара ауторитет и поверење. Павковић, Лазаревић, команданти бригада, Стевановић у полицији, због њих се створила поуздана мрежа која ратује једним концпетом. У односу на напад, ми смо прошли са релативно малим жртвама, односно без масовне погибије поред онаквог бомбардовања.
Пандуревић је коментарисао како се старају о српским затвореницима и да ли су дискриминисани у односу на друге:
Радујем се његовом доласку, радује се сваком доласку и повратку наших људи који су тамо и са могућношћу да издржавају казну овде, али сам забринут с обзиром да је пуштен по тако рестриктивним условима и са тако снажним хуманитарним разлозима како они наводе, где има низ ограничења, а све указује на то да он једино може да борави у болници или стану.
Он свакако то не може да прекрши због здравственог стања. Ако наруши мере које су прописане, може да буде враћен, наложиће се налог држави. Кажу да мора да борави у стану или болници, да се достави извештај, а ако хоће да напусти нека од та два објекта, мора да затражи одобрење. Из личног исксутва, тамошња здравствена заштита је била одговарајућа.
Шешељ се надовезао на речи Винка Пандуревића, па рекао:
Не слажем се уопште, могу да потврдим да се никада ниједан сукоб међу робијашима није догодио на националној основи. Било је свађа и малих инцидената, али то је везано за фудбал или играња карата. Сви смо се нашли тамо као када је шумска поплава, па се разне звери нађу на истом деблу, па гледају како да се спасу.
Што се тиче услова у затвору, свуда у Србији је неупоредиво боља него у Хагу. Први пут када сам у Холандију дошао, храна је била солидна, након тога су укинули затворску кухињу због уштеде, па су нам набављали унапред спремљену храну, а тада је била ужасна и нејестива.
Неки су знали сами да спреме храну, али ја нисам. Павковић и ја смо некада били у истом блоку, имали смо договор, он спрема, а ја перем и то је тако функционисало. Што се тиче здравствене заштите, била је очајна, Слободан Милошевић је тамо убијен. Њему су додавали, а да није знао, неки тешки антибиотик који се користи за лечење лепре и туберкулозе. Тај антибиотик сузбија дејство лекова за срце.
Динић је одгонетнуо колико је не вођење бриге утицало на здарвствено стање генерала:
Ја сам са њим разговарао барем двапут недељно, он је у Финском затвору имао добре услове за затвор. Дозвољено му је било да слика, имао је мини атеље, цео затвор је осликан од Павковића, те слике сам објављивао.
Играо је фудбал и имао је срећу како је рекао, да му је војно лице био управник затвора. Тај управник је рекао "могло је да се деси да ви мене чувате" то је велика реченица. Њему није добро, јуче је имао температуру, данас му је боље.