Ово су Албанци који су ушли у Интерпол, али на ПОТЕРНИЦАМА

На потерницама Интерпола расписаних по налогу српских судова, које су поново видљиве полицијама држава његових чланица, налази се укупно 16 Албанаца осумњичених за ратне злочине на Косову и Метохији, док ће потернице за Рамушом Харадинајем и Хашимом Тачијем, иако су све време у систему, за сад остати "невидљиве".

СКАНДАЛОЗНО! ЛАЖНИ КОСОВСКИ МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ НИЈЕ БИО У ДУБАИЈУ: Разлог - налази се на ОПТУЖНИЦИ!

Свих 18 потерница које су расписане по налогу српских судова су све време од расписавања на снази, без обзира на одлуке Интерпола о њиховој видљивости или невидљивости, јер то тело не одлучује о повлачењу потерница.

Поред Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија, на потерници је и Тачијев ујак и један од оснивача терористичке ОВК Азем Суља.

ОГЛАСИЛА СЕ ЕУ ПОСЛЕ ГЛАСАЊА У ИНТЕРПОЛУ: Ове речи ће заболети ЛАЖНУ државу!

Азем Суља, један од оснивача ОВК и човек којег на Косову прате надимци Велики Газда и Велики Ујак, оптужен је на основу истраге о серији убистава политичких противника коју је, до недавно, водио Еулекс под називом "Блаца 2".

У истрази која се води против Харадинају у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, потерница је расписана за још девет осумњичених у том суду.

Суд није прецизирао имена осумњичених косовских Албанаца, мада се у медијима помињу Агим Чеку, Шукри Буја, Љирим Јакупиј, Суља Ћирићиј...

Сокољ Добруна ће се пред судом наћи као егзекутор који је током и непосредно после рата водио ОВК.

Тужилаштво Специјалног суда води истраге и везане за око 500 убистава Срба и Албанаца после 2000. године, укључујући и бројна нерешена убиства политичких ривала странака које су проистекле из ОВК.

Брат премијера Косова, Даут Харадинај биће оптужен због улоге коју је имао у злочинима на Радоњичком језеру, тачније због учешћа у убиству око 40 Срба, Албанаца и Рома који су на тој локацији погубљени, а њихова тела бачена у језеро.

Такође, спекулише се да би Даута Харадинаја, оптужница могла да терети и за иста кривична дела за која српске власти оптужују његовог брата Рамуша, а реч је о злочинима почињеним у рејону Ђаковице и Дечана, у зони Метохија (Дукађини), у којој су припадници ОВК били под командом браће Харадинај.

Под истрагом је и Хашим Тачи као некадашњи политички лидер ОВК и председник прелазне владе, коју су команданти ОВК формирали после доласка међународних мисија на Косово у лето 1999. године.

Његова одговорност је пре свега политичка, и тако би могао и да одговара, а не као директни учесник или извршилац ратних злочина. Он је, иначе, био један од потписника укидања ОВК у Рамбујеу.

На мети тужилаштва је и актуелни председник Скупштине Косова Кадри Весељи и лидер Тачијеве странке, а утврђује се његова одговорност коју сноси као некадашњи шеф ШИК-а (обавештајне службе ОВК).

Он је иначе, како се често чује, био један од најутицајнијих људи у ОВК.

Приштински медији такође пишу да ће Азем Суља, један од оснивача ОВК и човек кога често називају “Велики ујак” (ујак Хашима Тачија), бити оптужен на основу истраге о серији убистава политичких противника коју је, до недавно, водио “Еулекс”.

Са оптужбама ће се суочити и заменик премијера Косова Фатмир Лимај, бивши командант ОВК за регион Малишева.

Тужилаштво се бави и истрагом против Џавита Халитија, блиског сарадника Хашима Тачија, за кога постоји сумња да је у време чињења злочина био одговоран за везу са крилом ОВК у Албанији и тамошњим центрима за обуку.

На списку је наводно и Агим Чеку, некадашњи командант Главног штаба ОВК, за кога се сумња да је и лично чинио ратне злочине, али и да није спречио да они буду учињени.

Он ће се пред Специјалним судом наћи као егзекутор суда који је током и непоседно после рата водио ОВК.

Буја се сумњичи за учешће у неким злочинима током рата, и бивши је командант ОВК у околини Рачка. Међу њима је и напад на албанску породицу у граду Годан у Липљану.

Доказа, незванично се може чути, има довољно и против Мује, команданта ОВК задуженог за здравствену заштиту у Главном штабу ОВК.

Како се незванично може чути, на мети тужилаштва је и конзул Косова у Франкфурту Ајваз Бериша, који је у време сукоба на КиМ био командант специјалних јединица ОВК. Исти случај је и са Бљеримом Кучијем и Љахом Брахимајем.

Осим њих, под сумњом је и Сулејман Селими, Харадин Баљај, Исак Муслију, Љах Брахимај, Јакуп Краснићи, Нуредин Баљај, Сахит Јаша...

Специјални суд, под окриљем Европске уније, формиран је 2015. године како би се процесуирали случајеви против припадника ОВК за злочине почињене током и после рата на Косову. Истрага о овим злочинима почела је после извештаја специјалног извештиоца Савета Европе Дика Мартија.

Оптужени ће у највећој мери одговарати за злочине над српским и неалбанским становништвом током сукоба на КиМ од краја 1997. до окончања НАТО бомбардовања 1999. године.

Процењује се да је у тим сукобима најмање 2.200 Срба убијено и нестало, као и око 10.000 Албанаца, док је више од 200.000 Срба протерано. Такође, Тужилаштво Специјалног суда води истраге и везане за око 500 убистава Срба и Албанаца после 2000. године, укључујући и бројна нерешена убиства политичких ривала странака које су проистекле из ОВК.

Током суђења Рамушу Харадинају и Фатмиру Љимају пред Хашким трибуналом највећи проблем представљала је неспособност тог суда да заштити сведоке тужилаштва о чему су у неколико наврата пред Саветом безбедности Уједињених нација сведочили главни тужиоци Карла дел Понте и Серж Брамерц.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је раније да су потернице, које су крајем прошле године одлуком Генералног секретаријата биле "замагљене" по приговору УНМИК-а, враћене у систем и поново су видљиве чланицама Интерпола.

Он је прецизирао да потернице за Харадинајем и Тачијем, које јесу у систему, неће бити видљиве "у неком наредном периоду", али је најавио да ће Србија и даље тражити пуно поштовање међународног права.