ПЕТАР БОЖОВИЋ: Битка је добијена, али за рат не знам шта ће бити
Што се тиче драге Кинотеке, све је у реду захваљујући људима као што је био господин Зеленовић и заиста сада прелази у праве руке, код Југослава Пантелића, и видим да ту има разумне политике по стручности и знању, каже истакнути глумац
Наш театар је толико бледуњав да му уопште не треба никакав притисак. Давно је постао бениган, а сви говоре о некаквој ангажованости и осавремењивању позоришта, каже за Експрес Петар Божовић.
Оливери Катарини и Петру Божовићу уручен Златни печат
Уручена награда Задужбине Бранка Ћопића
Озарио се када је чуо да у његовом омиљеном кафићу у непосредној близини Атељеа 212 служе шљивовицу. Једино њу признаје за ракију.
– Дајте одмах. Где год да седнем нуде само кајсију и дуњу, нико шљиву да изнесе. Нема ракије у Србији без шљивовице. Питам се ко ли и како производи те силне дуње и кајсије – пожалио нам се бард српског глумишта с којим смо наздравили у част признања које му је у Југословенској кинотеци уручено вече пре нашег заказаног разговора – Златни печат за допринос домаћој кинематографији. Улоге у трилогији Живка Николића, “Чудо невиђено”, “Лепота порока” и “У име народа”, главна рола у остварењу “Тајна Николе Тесле” Крсте Папића, као и улоге у филмовима “Лептирица”, “Лепа села лепо горе”, “Црни бомбардер”, “Браћа по матери”, “Нож” бисери су из богате и пет деценија дуге каријере Петра Божовића који, како каже, не воли да гледа своје филмове ни да се осврће за оним што је урадио на филмском платну.
– Немам неки поглед на свој допринос зато што се још увек не осврћем и не сабирам некакве резултате, надам се да и нећу то чинити за живота. То је награда од мени најдражих културних институција које имамо и које су се сачувале упркос свим насртајима на њихову егзистенцију од после рата када су од филмског материјала правили гумарабику за чизме за раднике, па до борбе за зграду Кинотеке коју су свим силама хтели да отму ови што праве потрошачке центре и немају где него баш на историјским местима, а ова зграда је знаменита по томе што је била општина Београд и зато ју је требало по сваку цену сачувати и не дозволити да се у њој продају патике.
- Све у свему, битка је добијена, али за рат не знам како ће и шта ће бити. Што се тиче драге Кинотеке, све је у реду захваљујући људима као што је био господин Зеленовић и заиста сада прелази у праве руке, код Југослава Пантелића, и видим да ту има разумне политике по стручности и знању, а не по партијској припадности на коју смо се, нажалост, навикли, па нам је постало скоро свеједно.
Опширније читајте у новом Експресу који је на киосцима од петка, 9. јуна...