"Док ми је везивао пертлу, тата је изговарао ОВЕ речи": Потресна исповест Александре која је преживела "Олују"

Тог 4. августа 1995. године на стотине деце остало је без својих колевки, породице без својих огњишта, а они од чије су руке страдали, никад нису кажњени или већина њих и даље је присутна у политичком животу Хрватске.

Новинске стране пуниле су приче о деци из избегличке колоне која су "преко ноћи морала да одрасту" описујући страхоте кроз које су пролазили. Међу њима нашла се и прича младе Александре Стијеље која тешко да може неког оставити равнодушним.

Породица Стијеље су из села Заграде крај Бенковца, а попут својих земљака из Крајине су кренули 4. аугуста 1995. године на пут у непознато.

- Док ми је везивао пертлу, тата је говорио како морамо брзо да напустимо кућу - прича Александра за портал SrbijaDanas.com и додаје да се готово свега сећа иако је имала свега три године.

А онда их је пут навео на Петровачку цесту, тог кобног 7. августа.

СКАНДАЛ! Хрватски амбасадор у Београду иде код УСТАША: Торцидиним хулиганима стиже посета!

- Седела сам у камиону где је поред маме Ведране, баке и брата Саве било смештено још људи. Ја сам гледала кроз поцепану цераду и у једном тренутку угледала авионе који су летели право на нас. Бака ме је снажно загрлила и тада се проломила страшна бука - прича нам Александра и додаје:

- Гелери су летели на све стране. Мог брата Саву су погодили у уво, маму у руку, а мене у шаку. Сећам се да ме је неко изнео из камиона и тада сам видела да ауто у ком су били тата и деда гори. Бака је плакала на сав глас и држала тату за руку. 

СРАМОТА! Хрватска полиција брани усташу Томпсона: Њима "За дом спремни" не позива на мржњу (ФОТО)

Упркос ранама и губитку, они су успели да стигну у Србију, а неколико дана су провели у Бору, одакле су се упутили у Илок, где је Александрина мајка, Ведрана смештена у болницу због порођаја. Умрла је у породилишту новосадске болнице након што је на свет донела девојчицу, Тању.

Од 1995. године живели су са ујаком Николом и ујном Наталијом, они су им, како каже, све у животу од кад су изгубили родитеље. 

Најмлађа сестра Тања је рођена у Новом Саду и до сада ниједном није отишла у Хрватску, док су Александра и Сава једном приликом обишли своје некадашње огњиште.

- Бакина и декина кућа, стара чесма око које смо се Сава и ја играли, двориште прекривено травом...све ми је то наврло и тада сам схватила да ми се у сећању није урезао само трагичан губитак тате и деде, него да памтим и лепе тренутке - каже Александра и додаје да је било притиска и претњи које су јој упућиване.

Пре 23 године Србима су спалили огњиште и веру: Како су Хрвати и Албанци постали БРАЋА ПО ЗЛОЧИНИМА? (ФОТО/ВИДЕО)

- Путем Фејсбука сам добијала претње да се не враћам у Хрватску, али нисам могла да утврдим ко је у питању, пошто није било наведено ништа од података- каже она..

Александра данас ради у Комесеријату за избеглице и миграције РС као теренски радник са мигрантима у Прихватном центру, старији брат ради у полицији, а млађа сестра је на трећој години факултета.

Из Книна побегао на трактору, а ове године играо на СП: Потресна исповест првотимца Звезде о "Олуји"

Нема беса у мени, мислим да га никада није ни било. Не размишљам о "Олуји" све док се не приближи тај датум у години, а онда ме углавном људи својим питањима подсете на најтужнији дан у мом животу. Тада подвучем црту и помислим како је све то што се десило тужно и беспотребно.