Почетак краја Саше Јанковића: Како је лидер ПСГ изгубио поверење и својих чланова и грађана

По страни то, што је Јанковић био умешан у афере од којих је једна самоубиство у његовом стану, грађанима чак ни то није засметало, али оно што их је погодило и у чему су препознали какве намере има садашњи лидер ПСГ је то што уместо да штити њихове интересе, он преко државне функције пропагира своју политику.

А онда се десило оно што је одагнало сваку сумњу - Јанковић је најавио кандидатуру за председника Србије, иако се још увек налазио на месту заштитника грађана. Тако је Јанковић као омбудсман кренуо у политичку каријеру, повредивши на тај начин и Устав и Закон о заштитнику грађана. Иако је Јанковић у јавности представљао да он не жели да се кандидује, и вешто се скривао иза такозване елите која је потписала “Апел 100“ за његову кандидатуру, након објављивања тог апела Јанковић је још једном искористио своје радно место те се тим поводом оглашава на званичном сајту заштитника грађана.

Онда почиње “тиха“ кампања Јанковића и његових присталица на друштвеним мрежама, а све се то дешава док је он био и даље на месту омбудсмана. Почиње хаос у опозицији, једни му пружају подршку, други се ограђују од њега, а грађани Србије остају збуњени шта се то кува у Јанковићевом лонцу. Једно, међутим, остаје кристално јасно, Јанковић постаје спреман на све само да се дочепа фотеље.

То је та образована елита: Невиђен простаклук на Твитеру са потписом ПСГ

Поред његове “елите“ подржале су га и Демократе на челу са Драганом Шутановцем. То није засметало само грађанима, него и појединцима из ДС, међу којима је био и Владимир Тодоровић који је напустио ту странку.

Онда долази време за предају потписа за кандидатуру на место председника. Јанковић са некадашњим селектором кошаркашке репрезентације Србије Душаном Дудом Ивковић у касне сате одлази у РИК и предаје потписе. Оно што је интересантно Дуда Ивковић, који је за њега касно по ноћи носио кутије у РИК, после председничких избора дистанцира се од њега и његовог покрета. Наиме, поноћни Јанковићев саборац након избора, на којима је лидер ПСГ доживео потпуни кикс, није хтео да приступи Покрету, чак се и јавно оградио од Јанковићеве политике.

Јанковић све признао: Хтео сам да Вучић буде председник, а ја премијер

Тада, у мају месецу већ све почиње да наговештава на почетак краја Јанковићевог политичког живота, иако је тај крај управо оснивање Покрета.

Како је дошло до тога да оно што Јанковић износи као свој успех, заправо постаје његова пропаст?!

Након избора и оснивања ПСГ, Јанковић полако креће да открива своје право лице. Не само да је онај који га је подржавао у кандидатури за председника, а пре свега мислимо на Дуду Ивковића, већ и грађани Србије који су му дали поверење, увиђају шта се заправо крило иза маске овог “елитисте“.

ЕЛИТА ИЛИ ПРЕЛЕТАЧИ У ПОТРАЗИ ЗА НОВИМ ВОЂОМ: Зашто демократе мењају мишљење и ставове како ветар дува?

Неуспех на изборима, није једини пораз који Јанковић у том периоду доживљава. Њему драстично креће да опада и рејтинг, али Јанковић се онда покреће као један од организатора протеста не би ли се ишчупао и уздигао као велики лидер. Протести се убрзо испостављају као тотални промашај, јер нису имали подршку грађана, иако су сви организатори очекивали да се баш то деси.

Након неуспеха да овим путем покаже колико је “велики“ и након што је потпуно изгубио поверење грађана, у Јанковићевој политичкој каријери, на путу ка пропасти, почиње период стагнације, све до тренутка да када Покрет слободних грађана креће да се расипа.

Опет краде кадар: Радуловић режира наставак "Јанковићева посла" (ФОТО)

Прво осипање из ПСГ-а почиње негде у јуну када Јанковић напушта његов главни адут Душан Теодоровић, академик и председник Одбора за високо образовање САНУ и члан председништва Покрета слободних грађана. 

Онда се ланчано наставља осипање, те се појављују информације да Јанковића напушта и његов говорник на протестима и познати глумац Никола Којо, писац Биљана Лукић и Пеђа Воштинић. 

У истом тренутку када га они напуштају, члан Председништва ПСГ познати редитељ Горан Марковић преиспитује своју одлуку да остане код Јанковића.

Ново расипање десило се у новембру и изазвало је још већу буру, а све је покренуо одлазак Срђана Шкора и његове речи да он у Покрету није слободан. Тада га напушта ПСГ напушта и Татјана Војтеховски и Милица Краљ, а Јанковић организује Скупштину Покрета на којој бира ново Председништво, али не пропушта прилику да увреди своје бивше саборнике, и због тога постаје предмет ругла међу бившим члановима и грађанима Србије.

Јанковић тотално уништио рејтинг Демократама, а ако уђе у савез са Ђиласом, пући ће и сам

Његови дојучерашњи саборци постају свесни онога што су грађани Србије видели у тренутку када се Јанковић кандидова за председника. Разочарани, али отворених очију сада виде да Јанковић ништа није урадио, већ да је био само јак на речима, а да је жеља за влашћу појела сва његова обећања. Јанковића тада напуштају кључни људи из његове кампање, јер он очигледно није показао довољну политичку вештину и зрелост да организују покрет који је основао. Иако је и у председничкој кампањи повлачио много аматерских потеза, овде се показао да Јанковић заправо није могао да постане лидер, а управо за то су криви потези које је сам повлачио.