У СРБИЈИ ГОДИШЊЕ НЕСТАНЕ ОКО 1.500 ЉУДИ: Број особа за којима се и даље трага ће вас шокирати

Сваке години у Србији нестане око 1.500 људи. Разлози нестанка су различити, од бежања деце од куће, преко скривања због дугова, до тога да неки од несталих буду нађени пошто почине самоубиство.

Пила сам воду којом су се купали МРТВАЦИ! Београђанка отишла код мага, а сада је решила да све ОТКРИЈЕ!

Данас мали матуранти полажу КОМБИНОВАНИ ТЕСТ: После иду на одмор

Међутим, неким нестали људима полиција никада не уђе у траг.

Међу њима су они који изврше самоубиство, а тело им не буде нађено, али и они који се врате кући, а породица не обавести надлежене органе. Неколицина пак заврши у ланцу трговине људима.

Према подацима МУП-а, које је добила Фондација "Тијана Јурић", у 2016. години нестало је 1.113 деце и на крају те године трагало се за 46 малолетника. Статистика показује да су од 2006. до јесени 2011. године забележена 10. 373 нестанка, од којих  чак 611 особа никада није нађено. 

Слични су подаци полиције и за период од 1990. до 2006. године, када је "у земљу пропало" више од 1.000 људи, односно 123 деце, око 300 жена и 680 мушкараца.

- Незваничне информације говоре да се највише нестанака пријави у великим градовима, као што су Београд, Ниш и Нови Сад, али су све чешћи случајеви да нестају људи и у мањим местима, чак селима. Осим младих, који најчешће нестају, често се губе старе и сенилне особе које одлутају, па не умеју да се врате кући. Ту су и психички болесници , усамљеници, дужници и суицуидне личности, каже Игор Јурић, оснивач фондације "Тијана Јурћ".

Фондација је пре неколико дана представила Регистар несталих особа, а Јурић подсећа да је "Астра", организација које је посвећена потрази потрази за несталом децом и искорењивању свих облика трговине људима и експлоатације, у тооку прошле године примила око 2.500 позива на СОС телефон.

- "Тијанин закон" је био почетак наше борбе,а регистар несталих лица је наставак те исте борбе за бољом потрагом за несталим лицима. Најважнија ставка усвојених измена у закону је да "потрага за несталим лицима почиње одмах и траје док се лице не пронађе. Пре измене тај рок је био најчешће 24 до 48, а у неким и 72 сата", каже Јурић.

Криминолог Добривоје Радовановић каже да је последњих година ескалирао проблем са нестанком младих, са којима се Србија раније није сусретала.

- Невероватно је колико нам деце нестаје у последње време, за старе људе је то већ уобичајена ствар. Млади су очигледно занемарени. Сем љубавних проблема који знају бити повод за нестанак, они имају све више проблема у кући, школи и на студијама. При томе су често незапослени и немају новца, у њима се дешавају велики конфликти и једноставно пуцају и беже, каже Радовановић.

Његов колега Здравко Скакавац, криминолог из Новог Сада, додаје да велики број случајева где нестају млади заврши срећно, јер обично побегну у други град или суседну државу.

- Но, нажалост, како видимо постоје и трагични случајеви, са смртним исходом. Баш због тога мислим да је брзина откривања несталих кључна и у томе ће овакав сајт за нестале дати огромну подршку, људи ће моћи врло лако и детаљно да се информишу о несталим особама, изјавио је Скакавац.