ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (5): Прогон медицинске сестре Зоране Банић из Земуника
Медицинску сестру из Земуника код Задра Зорану Банић хрватско правосуђе је у одсуству осудило на 20 година затвора.
У образложењу драконске казне пише да је Банићева у новембру 1991. године, као припадник санитетске службе ЈНА, учествовала у убиству 34 хрватска цивила у селу Шкабрња код Бенковца.
Много година после рата, на основу међународне потернице, Зорана је ухапшена и спроведена у затвор Жупанијског суда у Задру, где јој је, у складу са Законом о опросту, организовано ново суђење.
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (4): Два ударца ногом у задњицу ратни злочин
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (3): Случај Дмитра Дукића из Грачаца
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (2): Недужни Милан Бракус се обесио у затвору
У "европском" и "цивилизираном" Задру, свакако једном од највећих културних и интелектуалних центара Хрватске, није било ни једног адвоката који би пристао, чак ни по службеној дужности, да брани осумњичену Српкињу. Која би, да није било одважних загребачких адвоката Луке Шушка и Ратка Радовића, остала без браниоца.
Током поступка суд је утврдио да оптужена не само што никог није убила, него уопште није пуцала. Ни тог дана кад је почињен злочин у Шкабрњи, ни касније, до краја рата. Неколико сведока оптужбе је изјавило да је Зорана спорног дана из подрума једне куће у Шкабрњи изводила хрватске цивиле. Неки од њих су касније убијени. Што је по оцени суда било довољно да јој изрекне казну од 13 година затвора.
Узалуд је оптужена понављала да тог дана уопште није била у Шкабрњи, већ у свом Земунику и поднела доказе да у време извршења злочина над Хрватима није била ангажована у војном санитету, већ да је у исти мобилисана касније. Уз приложене доказе, навела је и сведоке који то могу потврдити али је суд одбио да их саслуша.
Суд није уважио ни доказе и сведочења самих Хрвата, из којих се види да погинули у Шкабрњи у већини нису били цивили него војници, који су погинули у борби против ЈНА, у то време једине регуларне војске на подручју Хрватске. А да погинули цивили узопште нису стрељани, него су страдали у унакрсној ватри.
С обзиром на карактер и величину наведених пропуста Жупанијског суда, а пре свега захваљујући упорности адвоката Луке Шушка, Врховном суду Хрватске није преостало ништа друго него да након три године отезања укине и ову пресуду. Па је Банићевој организовано ново суђење.
И треће по реду судско веће утврдило је да осумњичена медицинска сестра кобног дана није пуцала у Хрвате, што му није сметало да је осуди на 10 година затвора. Након жалбе, Врховни суд је пресуду преиначио на "само" шест година затвора.
Тек толико да се не испостави да је несретна медицинска сестра годинама невина лежала у затвору. Из образложења пресуде произилази да се ратни злочин Зоране Банић огледа у томе што се наведеног дана, када је злочин почињен, налазила у Шкабрњи.
Због погибије хрватских војника и цивила у Шкабрњи и Миленко Радак из Бенковца, ни крив ни дужан, две године је тамновао у хрватским затворима. Он је ухапшен у јулу 2003. године, када се, заваран формално проглашеном амнестијом за "побуњене Србе" и изјавама највиших хрватских званичника да српским повратницима гарантују личну и имовинску сигурност, из прогонства вратио кући.
Задарски државни тужилац Галовић и његов заменик Даноне одбили су да у истрази саслушају све сведоке, како Србе, тако и Хрвате, који су тврдили да је Радак лажно оптужен и да нема никакве везе са трагедијом у Шкабрњи.
Уз то, хрватско правосуђе одбило је предлог одбране да се изврше реконструкција и вештачење догађаја. Радак је испитиван без присуства браниоца, а његов исказ дат у истрази накнадно је измењен, без његовог знања.
Лакрдија од суђења пред Жупанијским судом у Задру окончана је пресудом на седам година затвора. Радакова срећа у несрећи била је па се и за њега заложио агилни адвокат Шушак. Више захваљујући његовом ауторитету него ослобађајућим доказима, Врховни суд Хрватске поништио је пресуду суда у Задру и Радака пустио на слободу.