Политички коментатор Милован Јовановић: Путинова велика победа у Сирији
Породица Асад је на челу Сирије од 1970. године. Власт је припала офталмологу Башару ел Асаду после смрти његовог оца Хафеза 2000.
На недавно завршеним редовним председничким изборима, као што се и очекивало, актуелни председник Сирије поново је победио, што му обезбеђује још седам година власти, а колико траје председнички мандат.
ЗАШТО ПРЕНОС ИЗ ХАГА КАСНИ 30 МИНУТА? Изрицање пресуде Младићу под највишим безбедносним мерама, а разлог је шокантан (ВИДЕО)
ДРАГАН ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ ИЗ ХАГА: Алија и Клинтон, тандем смрти за Сребреницу (ВИДЕО)
УДАРАЈУ НА СРБЕ СА СВИХ СТРАНА! Хаг тражи Радету и Јојића - држава не да: Вучић износи став у име Србије!
Са освојених 95,1 одсто гласова, он је убедљиво поразио двојицу противкандидата. Поразио је кандидата Социјалистичке унионистичке партије Абдулаха Салама Абдулаха (3,3% гласова) и Махмуда Ахмеда Мареија, који је представљао малу опозициону странку Национално-демократски фронт (1,5%.).
Током кампање Асад се представљао као једини који може поново успоставити ред и водити процес обнове земље. Обећао је да ће опоравити економију која је потпуно уништена услед рата, санкција и пандемије коронавируса, те да ће пет милиона избеглица вратити у земљу.
За Француску, Турску, САД, Немачку, Британију и Италију ови избори били су нелегитимни. Министри спољних послова Квинте су у заједничкој изјави, дан пре избора, поручили „да би слободне и поштене изборе требало сазвати под надзором УН, а да председнички избори 26. маја неће бити нити слободни нити поштени".
Стварни победник ових избора није Башар ел Асад већ Русија и њен председник Путин.
Арапско пролеће које се 2011. прелило на ову земљу произвело је грађански рат који је све разорио. Када се 2015. године чинило да је Асадов пад неминован, јер су сиријски градови као и предграђа Дамаска заузеле опозиционе снаге и припадници ИСИЛ, Русија и Иран су се умешали, и војном интервенцијом спасли сиријског председника. Ток рата се од тада променио и данас је већи део Сирије поново под Асадовом контролом. Североисток Сирије који контролишу Курди, регион Идлиб и поједини турски протекторати још увек нису под његовом управом.
Без помоћи Русије, којој је стратешки важно присуство у Медитерану, сиријски председник никада не би победио у рату. Русија је своју помоћ уновчила кроз уговоре који јој обезбеђују нафту, гас и фосфор.
Рат је престао, али коначан мировни споразум се не назире. Преговори који се воде у Женеви о постизању политичког решења за Сирију запали су у ћорсокак.
Рат Запада и Русије на територији Сирије окончан је победом Русије, што је аутоматски довело до слабљена позиција Велике Британије, САД и ЕУ и јачања улоге Кине и Ирана у овом делу света. Из угла Запада свака даља борба за Сирију делује узалудно јер ова земља представља руску сферу утицаја на Блиском истоку. Показало се да је Москва и те како способна да одбрани своје интересе на овом подручју. После свега делује и да су САД одустале од пројекта стварања независног Курдистана.
Циљ Кремља у наредном периоду јесте нормализација ситуације у Сирији и поправљање односа званичног Дамаска са Западом јер би то обезбедило новац за обнову земље који Русија нема. Без обзира на политичку, економску и војну моћ, ни Запад ни Исток без сарадње, дакле појединачно, нису способни да самостално пронађу формулу за решење сиријске једначине.