ПОЛИТИЧКИ МАНЕВАР ВЛАДАНА ЂОКИЋА! Шта се крије иза закаснелог Ђокићевог саопштења и поруке "нисам лидер студената"?! ЧУВА СВОЈУ ФОТЕЉУ НА БГ УНИВЕРЗИТЕТУ

О серији хаотичних седница студентских пленума, где су захтеви студената блокадера постали толико радикални, говори и ново саопштење Владана Ђокића, који је из страха за своју позицију издао саопштење у којем је поручио да он није лидер студената.

- Ја нисам лидер или представник студената, али чврсто стојим уз њих и академску заједницу која захтева владавину права и достојанствен живот у својој земљи. Студенти у мени имају пуну подршку у борби за демократске принципе и за јавни интерес - саопштио је Ђокић.

Логичан, али закаснели епилог

Политички анатиличар Дејан Лисица каже за Курир да саопштење политичара Владана Ђокића, у којем се, како је рекао, готово панично ограђује од улоге лидера и представника студената у блокади, представља логичан, али закаснели епилог серије хаотичних догађаја који су озбиљно пољуљали темеље нашег академског и институционалног поретка.

- Након што су седнице студентских пленума ескалирале у радикализам који превазилази све оквире разумне борбе за студентска права, Ђокић је, у очигледном страху за сопствену позицију, био приморан да коначно повуче јасну линију разграничења. Међутим, оно што је у овом процесу испливало на површину далеко је опасније од саме блокаде. Студентски пленуми, који се јавности представљају као спонтани израз незадовољства, заправо су полигони за деловање група вођених превазиђеним комунистичким идеалма и опасним намерама усмереним ка дестабилизацији државе - рекао је Лисица.

Према његовим речима, најопаснији аспект ових скупова је њихова патолошка потреба за анонимношћу.

- Кријући се иза колективног одлучивања, стварни покретачи хаоса пажљиво скривају своја имена јер су свесни да би јавно обзнањивање њихових стварних политичких агенди довело до тренутног губитка подршке и тоталне маргинализације. Ови борци из сенке су вешто искористили Владана Ђокића, политичара који је својим неодлучним ставом и кокетирањем са радикално левим структурама дозволио да буде инструментализован ради њихових виших циљева - казао је Лисица.

Како је рекао, Ђокићева трагедија лежи у чињеници да је веровао да може каналисати енергију пленума за јачање свог ауторитета, да би на крају, био одбачен као истрошено средство оног тренутка када су захтеви постали толико екстремни да их ниједна озбиљна држава не може толерисати.

- Оваква спрега неокомунистичког рушилачког нагона и опортунистичког понашања појединаца на функцијама служи као оштра опомена да се институционални поредак не сме препуштати на милост и немилост анонимним групама које под плаштом студентске борбе покушавају да сруше земљу. Србији нису потребни лидери који се повлаче пред уличним декретима, нити идеолози прошлости који под црвеним маскама покушавају да кроје нашу будућност кроз хаос и блокаду - закључио је Лисица.

Србија Данас/Курир