Посланик Борис Бурсаћ: Предлог буџета за 2022. годину ИЗУЗЕТНО ДОБРО ОСМИШЉЕН без обзира на кризу
Народни посланик др Борис Бурсаћ изјавио је да је Предлог буџета за 2022. годину изузетно добро осмишљен
Народни посланик др Борис Бурсаћ изјавио је за портал Србија Данас да је и поред кризе коју је проузроковала пандемија корона вируса свуда у свету па и у Србији, Предлог буџета за 2022. годину изузетно добро осмишљен.
ВУЧИЋ СЕ ОПРОСТИО ОД МЕРИМЕ ЊЕГОМИР: Послао венац белог цвећа (ФОТО)
ВУЧИЋ СЕ СУТРА ОБРАЋА ЈАВНОСТИ: Председник Србије ће говорити о важним економским и политичким питањима
ГАЂАЈУ СЕ ПИКСЛАМА КАД СУ САМИ А ДАНАС СЕ "УЈЕДИЊУЈУ": Чечен открио шта се дешава иза кулиса "сложне" опозиције (ВИДЕО)
Данас смо у пленуму Народне скупштине Републике Србије расправљали о Предлогу Закона о буџету Републике Србије за 2022. годину и оно што у старту морам истаћи јесте да је овај предлог буџета врло обећавајаући и оптимистичан. Дакле предлог буџета за 2022. годину у основи је развојан и темељи се на два основна стуба - први су капиталне инвестиције, а други је раст животног стандарда грађана. Када говоримо о првом стубу, односно о капиталним инвестицијама, буџетом је за ову сврху на нивоу опште државе предвиђено чак 486 милијарди динара, што износи 7,3 одсто БДП-а Републике Србије. Дакле наставља се јавним улагањима пре свега ауто путеве, железничку инфраструктуру, школе, болнице, фабрике за пречишћавање отпадних вода и канализацију као и многе друге пројекте попут оних који се тичу здравије животне средине.
Када говоримо о другом стубу односно о побољшању животног стандарда грађана, буџетом је предвиђен пре свега раст плата и пензија. Просечно повећање плата је 7,3%, односно 7,27% на нивоу опште државе. Да грађани јасно разумеју - имамо два нивоа повећања. Од 1. јануара 8% повећања ће имати запослени у здравственим установама, као и сви здравствени радници у другим областима, на пример Заводу за спорт, Управи за извршење кривичних санкција, здравствени радници у социјалним установама, као и сви запослени у социјалним установама и поред њих сви запослени у Војсци. Сви остали у јавном сектору имаће од 1. јануара повећање плата за 7 %.
Такође овај буџет предвиђа повећање минималне зараде од 9,4%, која ће у следећој години у просеку износити 35.012 динара, дакле скоро 300 евра. Оно што морамо истаћи јесте да је управо држава преузела највећи део ефекта повећања минималне зараде на себе наравно да би растеретила привреду. Да будемо прецизнији држава је повећала износ неопорезивог дела зараде са 18.300 на 19.300 динара и смањила доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца за 0,5%. Тако да од укупног ефекта повећања плата од око 21 милијарде, држава је на себе преузела терет од 17,2 милијарде динара.
Такође јако битна информација коју грађани Србије требају да знају јесте да је овај Предлог буџета урађен у складу са макроекономским оквиром који је дефинисан фискалном стратегијом за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину, и да је у наредној години предвиђен раст БДП од 4,5% . Што се тиче јавног дуга за наредну годину он је у складу са уговором из Мастрихта (испод 60%) и на нивоу централне државе пројектован је на 55 %.
Оно што је јако битно напоменути и што не смемо заборавити јесте да је и овај предлог буџета у складу са унапред утврђеним циљевима наше Владе а то су:
- Борба против корона вируса и јачање здравства
- Борба за интересе нашег народа на Косову и Метохији
- Борба против организованог крминала и корупције
- Очување независности и самосталног одлучивања Србије
- Владавина права и убрзање реформи на нашем европском путу
- Економски прогрес Србије
Сваки динар који наша држава уштеди или се директно улаже у инвестиције или у бољи стандард грађана. Доказ овој мојој констатацији јесте управо чињеница коју сам већ поменуо да је управо овим предлогом буџета предвиђено, односно, издвојено невероватних 486 милијарди динара за разне капиталне пројекте попут: Фрушкогорског коридора, брзе собраћајнице од Руме до Лознице, ауто-пута од Београда до Сарајева, односно за деоницу пута Сремска Рача – Кузмин, ту су средства и за наставак радова на изградњи ауто-пута Ваљево – Лајковац, средства за завршетак радова од Прељине до Пожеге, чак 40 милијарди динара издвојено је за Моравски коридор где се радови интензивирају и где ће у једној смени радити и до 3000 радника. Такође одвојена су средства за прве две деонице пута од Ниша до Мердара, одвојена су средства средства за Дунавску магистралу (пут од Пожаревца до Голупца), средства за почетак радова за ауто- пут Београд – Зрењанин – Нови Сад, за брзу саобраћајницу од Бачког Брега до Кикинде, односно прву деоницу пута од Бачког Брега до Сомбора.
Такође средства су издвојена за завршетак обилазнице око Београда и очекујемо у току наредне године почетак радова на сектору Ц обилазнице - од Бубањ потока до Панчева. Никако не смемо заборавити улагања у железничку инфраструктуру која су огромна и можемо рећи никад већа у Србији, наиме обезбеђена су средства за завршетак радова на брзој прузи од Београда до Новог Сада, за наставак пруге од Новог Сада до Суботице, па и за завршетак пруге од Суботице до Сегедина.
Поред свега наведеног не смемо заборавити средства која су овим буџетом опредељена за решавање највеће “ноћне море” Београђана – гужве у саобраћју, односно за почетак изградње Метроа у Београду, као и средства која су опредељена за изградњу националног стадиона.
Истим овим предлогом буџета, предвиђено повећање пензија по швајцарској формули од 5,5 %, а када се на то дода и 20.000 динара новчане подршке најстаријима у фебруару следеће године, долази се до 11,2 % повећања пензија у 2022. години у односу на ову годину.
На овај начин се повећава тражња за робом и услугама, и подржава ниво привредне активности самим тим остварује И пројектована стопа раста од 4,5 % у 2022. години. Такође морам нагласити да овај предлог буџета не би био могућ без предходно донетих конструктивних мера, ту пре свега мисилим на фискалну консолидацију, на предходне узастопне суфиците у буџету које смо имали до 2021. године али и на пакет економских мера за ублажавање последица вируса ковид-19, током 2020. и 2021. године, чиме су фактички створени услови за бржи опоравак привреде и остварење раста у 2022. години. Када говоримо о директним страним инвестицијама - закључно са октобром месецом ове године примили смо, добили и привукли више од 3 милијарде 141 милиона евра страних директних инвестиција, убедљиво највише у региону, и верујем да ће то бити више од 60 посто укупних страних инвестиција за Западни Балкан и да ћемо задржати позицију лидера у региону по страним инвестицијима.
Такође јако битна чињеница јесте да је овај предлог буџета својеврсан доказ да не одустајемо од обећања које смо дали грађанима Србије. Дакле свим снагама се ради на испуњењу плана "Србија 2025". Настављају се улагања у инфраструктурне пројекте, привлаче се нове стране инвестиције, повећавају се плате и пензије, ради се на изградњи бројних саобраћајница, реконструише се железничка инфраструктура, улаже се у образовање, улагаже се у нове спортске центре, граде се и опремају многи здравствени објекти, ради се на јачању и стабилности динара, на јачању и опремању војске Србије као гаранту мира и стабилности у региону.
Дакле овим предлогом буџета држава је мислила на све аспекте свог бивствовања и даје све од себе да водећа сила у региону, али и да претекне неке државе чланице ЕУ.