ПРЕМИЈЕРКА НА ПОТЕЗУ: Анина четири пиштоља

Све оне међу нама који ових дана причају и пишу да је Србија добила нову владу ваљало би водити на полиграф. Могуће је да је Србија добила новог премијера, али и према тој ситници ваља имати резерву.

Ана Брнабић је званично изабрана за премијера Вучићеве владе. По свему судећи, није бирала министре, могуће да је само аминовала понуду која се не одбија. Њој засигурно није и неће бити лако на новој функцији. Како ће бити нама – мала је дилема. У суштини, биће као што је и било. Много приче, танка берба! Песимисти су добили ветар у једра јер је председник Вучић на прес конференцији, објашњавајући да је дао мандат за састав нове владе госпођи Брнабић, истог трена њу развластио реченицом боје смртне казне: „Политику у Влади Србије водиће потпредседник Ивица Дачић.”

Опозиција у Србији у лету је ухватила коску, госпођу Брнабић је прогласила за властелинку без земље, односно девастирану грофицу којој је од свег богатства и гламура остала само титула, па још приде она неће бити премијер, него лутка на концу Александра Вучића. Хоће рећи да ће премијерка Брнабић бити само поштанско сандуче на адреси Немањина 11.

Опозиција је опет промашила, верујем да је прича с госпођом Брнабић много сложенија. Најпре, како веровати тој опозицији која је кандидатуру Ане Брнабић за мандатара дочекала на нож искључиво због њених сексуалних афинитета и због тога што је Хрватица. Вајни Срби Драган Марковић Палма, Бошко Обрадовић… све стављају на олтар видовданске светиње, „зар да нашој деци узор буде неко ко неће бити мајка…” Па све је то она прича о псима и маслу, а шта су то ти вајни поменути и непоменути Срби урадили за Србију за све прошле Видовдане и небеско српство? Баш ништа важно!

Немам баш никакав проблем са сексуалношћу и националношћу госпође Брнабић, која се успут изјашњава као Српкиња, суштина наших проблема није у томе. Није суштина ни у утиску да је премијерка у свом програмском говору у Народној скупштини најавила велике дане за наш економски напредак „уколико свако од нас добро уради свој део посла”, нити у чињеници да је она подсећала на заточеника у туђем простору, била је видно нервозна, уплашена, није владала ситуацијом. Право питање је шта премијерка Брнабић може да уради са овом владом, која и јесте и није њена, и да ли било ко може са Србијом да направи велики искорак у овим околностима?

Најпре Александар Вучић је стару владу одвео накратко у козметички салон, нашминкао је са идејом да пошаље одређене поруке Истоку и Западу, пошто се елегантно решио Томислава Николића, већ оголелог русофила. Ана Брнабић је америчко-енглески ђак и вероватно склонија тој стратешко-геополитичкој страни. Александар Вулин, министар одбране, Ивица Дачић, први потпредседник и шеф дипломатије, и Зоран Поповић, министар без портфеља, нису поборници НАТО демократије. Међутим, премијерка Брнабић ће морати да потпише одлуку о статусу Руског хуманитарног центра у Нишу, што је врућ кромпир у Вучићевим рукама. Србија је потписала уговор с Алијансом да њихова војска може слободно да се креће друмовима Србије без икакве одговорности. Неће одговарати чак ни да убију некога у саобраћајној несрећи, као што се недавно догодило у Македонији кад су пијани НАТО војници убили целу породицу без консеквенци.

Руси траже сличан статус. Било које решење у јавности и будућности изазваће озбиљне политичке и практичне последице.

Председник Вучић овим избором министара послао је опомену врху своје Српске напредне странке, која се предлогом ванстраначке госпође Брнабић за мандатара претворила у прави осињак.

С тим у вези је и питање шта премијерка Брнабић са овом старом Вучићевом владом може да уради? Ниједан важан предуслов не иде јој у прилог.  Најпре, ко стоји иза ње? Вучић сигурно, али могуће условно. Ивица Дачић и његова интересна група – да, па докле траје. Иза Брнабићке не стоји ни бирачко тело Социјалистичке партије Србије, а камоли огроман проценат бирача и високих функционера Српске напредне странке.

То је вероватно прво непријатно искуство Александра Вучића с гладним чељустима политичког апарата пренабуџене СНС. У владајућу политичку партију сјатило се свега и свачега. Наравно, има ту и добронамерног радног политичког света, али они нису тема. У велику владајућу странку допливали су и мешетари који политику разумеју као лукретативну базу, порасли им апетити, увећало се богатство па би и да равноправно деле власт с Вучићем. Ту су стари, али и нови тајкуни. Они би да се питају, и питају се. Ту су и кумовске и друге конекције, већина тајкуна, као и неколицина министара запосели су своје латифундије, данас су Вучићев камен око врата, почели су да га вуку на дно јер су незадовољни својим статусом и друштвеном улогом…

Да ли премијерка с овако крњом подршком може да добаци толико далеко колико је Србији потребно, или бар онолико колико то госпођа Брнабић искрено жели? Она је већ данас окружена кинеским зидовима, које није премостио ни њен претходник. Коров корупције једнако бокори на све стране: намештени тендери, моћни људи направили су парадржавне системе које су наследили још од Милошевићевих времена… Извињавам се – усавршили су их. Ти моћници важнији су и моћнији од министара, а неретко и од премијера. Али можда је ипак кључна препрека било каквом напретку Србије у суновраћеном и тешко болесном правосуђу. Судови су интересно омамљени, а тужилаштво у тешкој депресији и под анастезијом. Део полицијског врха је у дилу с важним играчима у подземљу, преко одређених адвоката свака „правда” је доступна…

Суочиће се госпођа Брнабић и са осионим директорима јавних предузећа, приватним партијским забранима, у којима нико од директора који су пељешили државну имовину није зарадио робију. Због чега, није јасно, а здрав разум каже због тога што су под заштитом моћних политичара.

Опширније читајте у новом Експресу који је на киосцима од петка, 30. јуна. . .