Професор Иван Булатовић жели на чело државне академије, иако му се суди за злоупотребу службеног положаја и корупцију?!
У јавности се поставља озбиљно питање - да ли је у реду да Иван Булатовић против које се води судски поступак због корупције и даље седи у телу као што је НАТ (Национално тело за акредитацију), које има моћ да одлучује о акредитацијама свих високошколских установа у Србији?
Док траје изборни процес за новог председника Београдске академије пословних и уметничких студија, у јавности све гласније одјекују озбиљна питања и сумње у вези с једним од главних кандидата – професором Иваном Булатовићем.
Како преносе бројни медији, против професора Булатовића води се судски поступак због наводне злоупотребе службеног положаја, док у исто време конкурише за једну од најодговорнијих функција у државном високом образовању.
Такође, медији наводе да се његово име доводи у везу са власништвом приватне Високе струковне школе ИЦЕПС (Интернационални центар за професионалне студије ) из Београда – где, према писању појединих портала, предаје више запослених са државне Београдске академије. Занимљиво је да се, како се истиче, неки од тих професора управо сада налазе у телима која одлучују о избору председника те исте академије.
Ухапшено 11 ПРОФЕСОРА, међу њима и Иван Булатовић због НАМЕШТАЊА ИСПИТА у Београдској академији - све су признали!?
Према писању Блица припадници Одељења за борбу против корупције УКП, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву и Министарством просвете, ухапсили су 2022. године 11 особа због сумњи на озбиљне малверзације приликом полагања испита на Београдској академији пословних и уметничких студија. Међу ухапшенима био је, наводи се, и професор Иван Булатовић, који се, заједно с колегама, сумњичи да је учествовао у сачињавању лажних записника о испитима и омогућавао студентима да "положе" без присуства и провере знања. Медији су пренели да су осумњичени на саслушању признали дела која им се стављају на терет.
Сукоб интереса?
У јавности се поставља озбиљно питање - да ли је у реду да Иван Булатовић против које се води судски поступак због корупције и даље седи у телу као што је НАТ (Национално тело за акредитацију), које има моћ да одлучује о акредитацијама свих високошколских установа у Србији?
Посебну пажњу изазива и податак, који преносе медији, да је актуелна председница Савета Београдске академије, проф. др Валентина Мирковић, истовремено и предавач на поменутој приватној школи. Да ли је могуће да у исто време гласа о избору професора Булатовића и сарађује с њим у другој образовној установи?
Слична ситуација, како пишу медији, важи и за проф. др Душана Љубичића, који је, према јавно доступним информацијама, правноснажно осуђиван због злоупотребе службеног положаја, а сада као члан Савета који бира председника академије такође предаје на истој приватној школи.
“Ти мени посао – ја теби глас”?
Према писању медија, у приватној школи ИЦЕПС повезаној са професором Булатовићем ангажован је читав низ наставног кадра из државне академије, укључујући и поједине чланове тела које одлучују о избору председника. Овакви наводи отварају питање – да ли је у игри образац “ти мени посао – ја теби глас”?
Такође се наводи да је у самом врху управе ове приватне школе до недавно била и супруга професора Булатовића, што додатно компликује слику могућег сукоба интереса.
Затварао државне центре, а отварао приватне?
Посебно узнемирујуће делују наводи да су, у периоду док је професор Булатовић био на руководећој функцији Београдске академије, консултативни центри у Краљеву, Новом Саду и Вршцу – који су доносили приходе овој државној институцији – престали са радом, да би се, како се тврди, врло слични центри убрзо појавили као акредитовани у оквиру поменуте приватне установе.
Уколико се ови наводи потврде, поставља се озбиљно питање – у чијем интересу су доношене одлуке док је професор Булатовић био на управљачкој функцији?
Апел надлежнима!
Остаје да се види да ли ће на ове наводе реаговати просветна инспекција и Агенција за спречавање корупције, и да ли ће се испитати сви потенцијални сукоби интереса, као и законитост запошљавања и пословања образовних установа које се помињу у овом случају.
Јер једно је сигурно - морална одговорност можда за некога не постоји, али законска би морала да постоји. Поготово када говоримо о кандидатури за највишу функцију у једној државној образовној институцији.
Извор: Информер