РАДОСТ ЗА БУДУЋЕ РОДИТЕЉЕ: Србија добија банку јајних ћелија и ембриона!
Одредбе овог правног акта односе се на брачне или ванбрачне супружнике, жене без партнера или појединце који чувају своје полне ћелије за будућу потпомогнуту оплодњу
Скупштина Србије усвојила је данас Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи, који предвиђа формирање банке репродуктивних ћелија, ткива и ембриона у Србији, а циљ закона је повећање броја и процента успешности обављених поступака вештачке оплодње... Такође, усвојен је Закон о трансфузијској медицини којим се уређује организација прикупљања крви и дефинише број јединица крви потребан Србији на годишњем нивоу.
Вучић поводом избора у Зајечару: Ми када изгубимо ми не плачемо, него честитамо!
Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи су дефинисани поступци добијања, обраде, испитивања и расподеле репродуктивних ћелија, њиховог продуженог чувања, правило њиховог увоза и извоза, мере надзора и инспекције у центрима које се баве потпомугнутом оплодњом.
Одредбе овог правног акта односе се на брачне или ванбрачне супружнике, жене без партнера или појединце који чувају своје полне ћелије за будућу потпомогнуту оплодњу.
Законом је проширен круг особа која могу учествовати у поступку, поред супружника и ванбрачних партнера утврђује право на поступке пословно способној жени, односно мушкарцу, који су употребу својих репродуктивних ћелија одложили због постојања могућности смањења или губитка репродуктивне функције.
Закон даје право на чување репродуктивних ћелија, односно ткива, и малолетним лицима за које постоји опасност да ће трајно остати неплодни из медицинских разлога.
Закон утврђује правила рада и државних и приватних клиника, банака дарованих репродуктивних ћелија и ембриона, управе за биомедицину и инспекцијске службе.
Основни циљ новог закона је повећан број обављених поступака и повећан проценат успешности обављених поступака.
Нови закон је дефинише која здравствена установа може обављати послове банке, репродуктивних ћелија и ткива, и који су то послови које она обавља, а такође је дозволио могућност увоза, односно извоза под контролисаним условима.
Србија добија и четири центра за трансфузију крви
Када је реч о Закону о трансфузијској, утврђено је да је Србији потребно 250.000 јединица крви годишње, а тај број до сада је износио између 230.000 и 240.000 јединица.
СУРОВА ИСТИНА: Западни Балкан никада није био приоритет Европске уније
Главна новина у закону је да ће уместо досадашњих 47 болничких банака крви транфузиолошких служби убудуће постојати четири овлашћена центра за прикупљање, обраду, тестирање и дистрибуцију крви. Центри у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу биће међусобно повезани информационим системом, али и са свим болницама.
Законом је утврђено да ће све предвиђене и овлашћене транфузијске установе морати да имају амортизовану опрему, одговарајући простор, као и едукативне здравствене раднике и сараднике што, како је у образложењу закона наведено, директно утиче на побољшање квалитета прикупљања крви и компонената крви.
Почетак примене закона предвиђен је од 1. јануара 2019. године.
Скупштина је усвајањем овог закона и закона о вештачкој оплодњи завршила другу седницу редовног пролећног заседања.