Ратко Младић пати јер је усамљен

Да није ово рукопис Ратка Младића, било је прво питање које нам је поставио проф. др Радослав Свичевић, судски вештак из области графоскопије, након што је неколико минута гледао у листове руком исписаних папира које смо му показали у намери да нам на основу самог рукописа каже нешто више о личности и стању у којем се налази аутор.

На масивни дрвени сто, поред бројних судских предмета које тренутно вештачи, спустили смо му две групе докумената истог аутора, не откривајући му о коме је реч.

У једној је било писмо које је ратни командант босанских Срба пре две године писао свом дугогодишњем телохранитељу Браниславу Пухалу.

У другој су се налазили делови његових дневничких бележака из 1993. и 1995. године.

Не више од десет минута било је потребно др Свичевићу да пронађе исте речи у оба документа, на основу којих би потврдио да је реч о рукопису једне те исте особе. А када је сваку сумњу отклонио (на пример, ћирилично слово „п” написано из три потеза, где је друга вертикала спуштена у односу на прву), уследило је питање с почетка текста.

Пошто смо проваљени, желели смо да од овог судског вештака, чија је ужа област деловања психофизичко стање у време писања, чујемо шта нам рукописи генерала Младића, настали у временском размаку од двадесетак година и у потпуно другачијим околностима, говоре о њему као личности и о стању у којем се налазио.

-Разлике су приметне, виде се на први поглед. Виде се и у форми и у садржају. Али није то ништа необично ако се у виду има разлика од двадесетак година између периода настанка једног, односно другог документа (дневник је водио са 52, а писмо је писао са 72 године, прим. нов.) Фактору старости, који додуше сам по себи не може да доведе до толиких разлика, међутим, треба додати и друге околности које су се промениле, а које доприносе томе да фактор старости добије експоненцијалну вредност -објашњава др Свичевић за „Експрес”.

Друге околности

А околности су се и те како промениле, пре свега ту је неколико можданих удара које је генерал Младић преживео, а потом и боравак у притвору Хашког трибунала у последњих шест и по година, где му је пре две недеље изречена и провостепена осуђујућа пресуда.

Закључке о Младићевом стању, др Свичевић изводи на основу неколико показатеља. Прво, дневничке белешке из 1995. године су под конац, све је наведено таксативно, јасно и концизно.

-То нам говори да је реч о стабилној, организованој, добро контролисаној и јакој личности -објашњава др Свичевић.

Не треба занемарити ни то што је у време настанка тих бележака генерал Младић командовао Војском Републике Српске, која је у том тренутку доминирала на ратишту. Налазио се, дакле, на високом положају, где су му многи били подређени и за које је његова реч била закон.

Писмо Браниславу Пухалу, међутим, шаље нешто другачију поруку.

-Овде се види дисхармонија у писању. Присутан је поремећај перцептивне организације. Преведено на обичан језик, маргина вуче удесно, нема новог реда ни пасуса, за разлику од дневничких бележака, које су под конац -каже др Свичевић.

И то је, опет, логично када се у обзир узме да је писмо писано у четири зида затворске ћелије у Схевенингену, у којој је генерал Младић тада боравио већ четири године, под сталним надзором затворских стражара, с једином могућношћу да види бела дана током шетњи у затворском кругу или док га пребацују до суднице Трибунала.

Може, такође, само да се нагађа како је на њега утицала чињеница да више не издаје наређења сам, већ да поступа у складу са оним што му кажу затворски чувари и представници суда.

На крају, закључак који би на први поглед могао да се изведе гласио би: психофизичко стање генерала Ратка Младића, имајући у виду његове године, здравствено стање и ситуацију у којој се налази, јесте озбиљно поремећено, али не у мери да су угрожене основне три димензије људског функционисања: психичка, емоционална и когнитивна (спознајна).

-Промене постоје, али не може се доводити у питање било која способност да генерал Младић функционише -сумира укратко др Свичевић и додаје: -Генерал Младић је, рекао бих, солидно рехабилитован од можданог удара. Солидно му је очувана писхомоторика.

Истовремено, графолог и судски вештак Јован Крстић разлике између Младићевог рукописа из 1995. и 2015. године тумачи из друге визуре, више се посвећујући самој личности генерала. И један и други рукопис, како каже, одају да Младић све време има веру у себе и у оно што ради.

-Његови ратни дневници из јануара 1995. године су технички дотеранији, естетски обликованији, указују на особу која има веру у себе, а самим тим и на особу која је и сигурна у себе, са израженим ореолом самопоштовања, са израженом потребом за прецизношћу, са израженим и високо наглашеним интелектом са дискурзивним мишљењем, (повезивање и извођење закључка на основу чињеница). Склон је афективном реаговању, доследан, повремено психички напет и стално у психичком тонусу -оцењује Крстић.

После пресуде генерал Младић остао је сам са породицом, и рекао речи које ће расплакати сваког Србина

Самоуверен

У рукопису из 2015. године, међутим, како каже, иако је и даље изражена вера у себе, изражена је и контрола импулса, афекта, спонтаност, смиреност и непосредност у испољавању осећања.

-По широкој левој маргини се може извести закључак да жели да се удаљи од своје прошлости, а то може настати због позитивних или негативних осећања која су везана за тај период. Сужена десна маргина указује на потребу за социјалним контактима, за дружењем, потребу да се пријатељски понаша, окупираност будућим догађањима -додаје Крстић.

Он, међутим, истиче да је важно нагласити да је рукопис за време живота код свих људи подложан променама и да су те промене посебно изражене код особа треће старосне доби. До којег степена ће те промене бити изражене, првенствено зависи од здравственог стања, степена образовања, као и од тога колико се та особа за време свог живота бавила писањем.

-Све те промене су последица једног природног процеса и тај процес је неминовно повезан са законима природе. неизоставно је да ће и рукопис. Уз напомену да је генерал Ратко Младић у време писања писма пријатељима из јануара 2015. године дубоко зашао у треће доба те да би се то требало односити и на њега – закључује Крстић.

Опширније читајте у новом Експресу који је на киосцима од петка, 8. децембра...