Родитељи ОПРЕЗ: Енергетска пића ТРУЈУ нашу децу
Нису ипак тако безазлена
Док се у Европи води права кампања да се забрани продаја енергетских пића деци млађој од 16 година, у Србији “влада тишина”. Истина, у нашој земљи нису забележени случајеви умирања због прекомерене и неадекватне употребе енергетских напитака као што је то било у свету, али истворемено расте број малолетника који су морали да потраже помоћ лекара због прекомерене употребе поменутих напитака.
Прочитајте и:
Тако прим. Др Весна Пантић Палибрк, начелница јединице за контролу здравствене исправности хране, описује случај једног дечака који је завршио у болници.
- У непосредном окружењу сам имала случај здравог дечака који је попио прво кафу, па јако алкохолно пиће, затим пиво, а онда је наставио са енергетским напицима да би се одржао у будном стању. Уследио је интезиван бол и стезање у грудима, завршио је у болници, са стентовима – навела је начелница и додала да “људи морају да науче да читају информације које постоје на паковањима”.
СМРТ У ЛИМЕНЦИ: Ова жена је пила 28 познатих енергетских пића дневно и доживела УЖАСНУ СУДБИНУ
- Енергетски напици су леп пример разлога због којих у ЕУ прописи који дефинишу начин декларисања хране сада носе назив “информације битне за потрошача”, чиме се истиче значај читања података са декларација. Иако се ради о прехрамбеним производима, инфромације које су у складу са нашим прописима обавезне на сваком паковању енергетског напитка (да није за децу млађу од 18 година, труднице и дојиље, особе са одређеним хроничним обољењима и преосетљиве на кофеин, да не треба конзумирати са алкохолом, као и податак о максимално дозвољеној дневној количини, која најчешће износи ДО ДВЕ лименке, а зависи од количине кофеина, која мора бити наведена на паковању) информације су које у правом смислу речи чувају здравље, а понекад и живот, потенцијалног корисника.
Др Игор Стефановић, педијатар кардиолог из Дечје клинике у Тиршовој, каже да је свако од лекара имао ситуацију током дежурства да му дођу деца која се жале на мучнину, повраћање, лупање срца.
- Онда добијете податак да су конзумирали неку већу количину енергетских напитака. Неких 60 процената конзумената су стари од 13 до 25 година – рекао је др Стефановић.
У свету просечна потрошња ових напитака код адолесцената је 2,1 литар месечно, док свако пети пије више од седам литара у току једног месеца.
Енергетски напици нису само газирани и претерано слатки. Садрже таурин, женсен, гуарану, кофеин, што је у реду у мањим количинама, али када се претера, постају изузетно опасни. Последице су висок притисак, главобоља, анксиозност, поремећај сна, коагулације крви...
- Доказано је у студијама да када конзументи користе енергетске напитке, онда се чешће дешавају насиље, агресивно понашање, односно лакше ступају у контакт са психоактивним супстанцама – рекао је др Стефановић.