КАКО ЈЕ КРИСТОФЕР ХИЛ ПЛАНИРАО ДА "СЛОМИ" МИЛОШЕВИЋА: Давне 1998. године имао за њега "непристојну понуду" за КиМ
Кристофер Хил је главни кандидат за новог америчког амбасадора у Србији
Уколико је мисија Кристофера Хила, кандидата за новог америчког амбасадора у Београду, да заврши оно што је као специјални изасланик САД за Косово започео још 1998. године - да обезбеди пуну независност јужне српске покрајине - овај дипломата суочиће се са потпуно другачијом ситуацијом на терену.
Прелиставање дневних новина за 1. новембар 2021. године
СВАЂА О КОЈОЈ СЕ МАЛО ЗНА! Ражнатовић дошао наоружан, а и Шешељ имао пиштољ - ево зашто Аркан није убио лидера радикала
"ИДЕМО НА ЗНАЧАЈНО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА" Председник Вучић објавио снимак са моћном поруком (ВИДЕО)
Србија је данас политички и економски много снажнија држава него што је била пре две деценије, распоред снага у свету није исти, а Кина и Русија, без којих и нема коначног решења за КиМ, и те како су присутне у региону.
Овако добри познаваоци Хилове роле на овим просторима деведесетих, коментаришу последње сигнале да администрација председника САД Џозефа Бајдена према косовском питању, али и целом Западном Балкану, заузима курс "булдожер дипломатије".
Јер, осим враћања Хила и других јастребова из Клинтонове администрације у регион, из Вашингтона су све гласније "тврде" поруке о КиМ попут оне помоћника заменика америчког државног секретара Габријела Ескобара коју је изрекао у Конгресу - да би најидеалније решење овог ребуса било да Србија призна Косово.
Србија би, у најмању руку, требало да стрепи од Хиловог повратка на сцену, нарочито ако се узме у обзир његов минули рад на овом тлу. Наиме, још су жива сећања на то да је управо он, наводно, био главни аутор незваничног америчког плана за Косово из 1998, који је предочен Слободану Милошевићу и који је овај одбио.
Тај предлог подразумевао је да Косово формално остане у заједници са Србијом и Црном Гором, а да се Албанцима на КиМ препусти најшира могућа аутономија, односно пуна судска, законодавна и извршна власт, укључујући и председника Косова. С друге стране, косовски Албанци имали би своје обавезне представнике у српској Скупштини, Влади и Врховном суду.
И сам Хил је крајем 1998, на брифингу са новинарима београдских медија, чији је транскрипт објавио Стејт дипартмент, говорио да циљ предлога није стварање "треће републике", већ успостављање самоуправе на Косову, формирање одговарајућих институција, подела надлежности законодавне и извршне власти и остале ставке које се тичу "унутрашњег косовског статуса". Додао је, међутим, да амерички предлог "оставља отворена врата да се у будућности покрене и питање спољног статуса Косова".
Живадин Јовановић, који је у то време био шеф југословенске дипломатије, каже да не може да се сети детаља Хиловог плана, али да одлично зна да је тадашња америчка тројка Хил - Ричард Холбрук - Роберт Гелбарт, заправо чинила све да не дође до директних преговора Београда и Приштине.
- У више наврата су покушани преговори, знам да су тадашњи председник Србије Милан Милутиновић и потпредседник Владе Ратко Марковић, као стручњак за уставно право, одлазили у Приштину, али Албанци нису долазили на састанке. Сећам се и да су и Хил и Холбрук убеђивали Милошевића, али и говорили у јавности, да је за САД тзв. ОВК терористичка организација, да би одједном, после чувеног сусрета Холбрука са командантом ОВК, она прешла на листу "ослободилачких организација". Тада је било потпуно јасно које су намере САД када је реч о Косову. И сада је јасно да реактивирањем Хила желе да оживе ту "фронталну политику" када је реч о Косову, али мислим да је то јалов посао, јер је прошло више од 20 година, ово више није онај светски поредак у којем Америка потпуно доминира. Могу да покушају да оживе и Холбрука, али та политика у данашњим условима неће имати успеха. Поготово што су данас на Балкану и Русија и Кина и то на свим фронтовима, од економије, безбедности до културе - каже он.
Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, који је у време Хиловог ангажмана око КиМ био амбасадор у Њујорку, каже нам да је јасно да овај амерички дипломата долази са новим мандатом да приведе крају операцију издвајања Косова из Србије.
- Хил је 1998. то најпре покушао да постигне "меким путем", имао је задатак да "савлада" Милошевића и његове аргументе, нудећи му заправо мат у два потеза: Србија би привремено била задовољена јер би Косово, само формално, остало у њеним оквирима, али би то био последњи корак ка самоопредељењу Албанаца. Милошевић то није прихватио, ни по цену агресије НАТО. Сада се САД не могу служити истим методама, да кажњавају сваког ко се противи њиховој политичкој вољи, јер су се и Америка и Србија и свет променили - додаје.
Чека зелено светло Сената
Номинација Кристофера Хила за амбасадора у Србији стигла је 28. октобра у Сенат и послеђена Комитету за спољне послове. Да би дипломата којег шеф Беле куће предложи за амбасадора и ступио на дужност, он мора да добије и зелено светло у Сенату. Амерички медији тврде да је Бајденов адут за Београд и још око 20 предложених амабасадора "на чекању" јер је републикански сенатор Тед Круз блокирао читав процес због одустајања Бајденове администрације од блокаде руског пројекта "Северни ток 2".
Међутим, Живадин Јовановић каже да у случају Хила треба узети још један фактор у обзир, а то је да има сенатора који не гледају благонаклоно на враћање Хила из пензије и на његово поновно активирање у дипломатској служби.