СНС ПРВА СТРАНКА КОЈА ЈЕ СЕБИ ОДУЗЕЛА ПРАВО ДА БИРА СУДИЈЕ! Весић: Излазност нема везе са успехом или неуспехом власти!
Весић је нагласио да је СНС прва странка у модерној историји Србије која је себи, док је на власти, одузела могућност да њена парламентарна већина, која је изабрана на изборима, одлучује ко ће бити судије и тужиоци.
Излазност грађана на данашњем референдуму о променама Устава Србије нема никакве везе са успехом или неуспехом садашње власти, изјавио је члан Председништва СНС Горан Весић и додао да ће Србија уколико резултати референдума покажу да су грађани гласали за, добити боље решење него што је било претходно.
ШТА ЗНАЧИ "ДА" НА РЕФЕРЕНДУМУ? Детаљно објашњење - уводе се нова правила, укида се пробни мандат судија
ДЕЈАН СТАНКОВИЋ "КРАЉ" ГЛАСАО НА РЕФЕРЕНДУМУ У АМБАСАДИ У БРИСЕЛУ: Поносим се напретком Србије (ФОТО)
ВУЧИЋ ДОВЕО ЛАЖНЕ ЕКОЛОГЕ ДО ЛУДИЛА! Тражили мораторијум на ископавање литијума, а сада кажу да је то превара! (ВИДЕО)
"Да ли оно иделано, то ће време показати. Могуће је да ће бити потребно да се и оно мења, али је сигурно боље јер је битно смањен утицај политике на правосуђе и то је чињеница", рекао је Весић гостујући на телевизији Танјуг.
Весић је нагласио да је СНС прва странка у модерној историји Србије која је себи, док је на власти, одузела могућност да њена парламентарна већина, која је изабрана на изборима, одлучује ко ће бити судије и тужиоци.
"О томе се одлучује ван парламента. Према томе, сами смо себи одузели могућност да утичемо на избор судија и тужилаца", рекао је Весић.
Истакао је да је иза ових уставних промена стала стручна јавност, струковна удружења тужилаца и судија што је, како каже, велика промена у нашој земљи јер су, када је прошли пут рађена реформа правосуђа, друштво судија и удружење тужилаца активно били против таквих промена.
"Овим променама Устава први пут у историји добијамо потпуно изузимање утицаја политике на избор судија и тужиоца и мислим да је то важно за сваког грађанина", подвукао је Весић.
Коментаришући излазност грађана на референдуму, која је мања него на парламентарним изборима 2020. године, Весић је рекао да се то не може упоређивати јер на референдум иначе излази мање бирача, те да је то случај и у другим земљама.
"То није ништа чудно, то је нешто што смо могли да очекујемо", рекао је Весић.
Као пример је навео да је на референдуму о уставним променама у Алжиру 2020. године изашло 23,7 одсто бирача, у Порторику, када се гласало о томе да ли да постану 51 држава Сједињених Америчких Држава, изашло је 23 одсто бирача, у Северној Македонији, када се гласало о промени имена земље, изашло је око 37 одсто бирача, у Бугарској 2013. године не референдуму о нуклеарним електранама изашло је 20,2 одсто бирача...