ЈЕДАН УСЛОВ КЉУЧАН - КАКО СЕ БИРА ПАТРИЈАРХ: Шта све мора да се испуни да би гласање било валидно

СПЦ / Извор: Фото: СД/Илустрација

На почетку Сабора, епископи се заклињу да ће водити рачуна о добру и интересу Цркве, отаџбине и народа и да ће гласати за најбољег.

Српска православна цркве ће највероватније данас добити новог поглавара, а према Уставу СПЦ за то место може да се кандидује епархијски архијереј који је на челу епархије минимум пет година.

"ОВО ЈЕ ИСТОРИЈСКИ САБОР" Митрополит Хризостом на литургији у Храму послао јаку и снажну поруку (ВИДЕО)

Епископ врањски Пахомије отпуштен из болнице: Негативан на вирус корона

ПЛАН РАДА ВЛАДИКА ИСПЛАНИРАН ДО НАЈСИТНИЈИХ ДЕТАЉА: По овом распореду ће се данас одлучивати

Правилник СПЦ подразумева да се Изборни сабор мора организовати најкасније три месеца од упокојења претходног патријарха, а за његов рад је потребно учешће најмање две трећине чланова.

На почетку Сабора, епископи се заклињу да ће водити рачуна о добру и интересу Цркве, отаџбине и народа и да ће гласати за најбољег. Избор патријарха се спроводи тако што се током првог круга гласања учесници Сабора изјашњавају о три епископска кандидата, тајним гласањем.

Уколико се после првог круга појави име са натполовичном већином гласова, онда се у другом кругу гласања владике опредељују за остала два кандидата.

Натполовичном већином мора да буде изабрано и име другог кандидата, након чега се приступа наредном кругу гласања за трећег такмаца за патријаршијски трон и поново је услов добијање натполовичне већине гласова. То значи да се кругови гласања могу и понављати, све до момента док се не добију имена три обавезна кандидата.

Када епископски архијереји одреде три кандидата, њихова имена се стављају у запечаћене коверте унутар Јеванђеља, након чега се Јеванђеље ставља на часну трпезу у олтару. После молитве призива Светог духа Патријаршијског капели, најстарији монах, а то ће овог пута бити Јован Радосављевић, извлачи једну од коверти, коју предаје председавајућем Сабора.

Архијереј који је до тог тренутка водио Сабор је управо онај који добија част и обавезу да саопшти осталима епископима име новог патријарха. Он такође отвара и друге две коверте како би се сви учесници Сабора уверили да су избори били регуларни.

Овај начин избора познат је под називом Апостолски жреб. Иако ретка, ова пракса је легитимна и порекло води из новозаветног избора апостола Матеја, који је жребом изабран после Јудиног издајства. Због тога је уведена у Устав СПЦ.

Како се бира нови патријарх

Апостолски жреб

Патријарх се бира тајним гласањем под сводовима храма, а сваком изборном кругу претходи молитва призива Светог духа
Бирају се тројица архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора
Гласање се понавља све до тренутка док се не изаберу тројица кандидата са потребним бројем гласова
Имена тројице владика стављају се свако у посебну коверту које се запечате и стављају у јеванђеље, такозвани "апостолски жреб"
Једну од три коверте извлачи монах Јован (94), који важи за највећег духовника у СПЦ, а био је пријатељ и исповедник патријарха Павла и Иринеја

Апостолски жреб је у СПЦ уместо гласања први пут уведен у мају 1967. године на редовном заседању сабора. То је највероватније урађено како би се онемогућило мешање политике у избор верског поглавара, јер је политички утицај на цркву био доминантан у ауторитарном систему који је био присутан за време комунизма у Југославији.

Ипак, жреб је постао стална пракса тек 1990. године, када је епископ рашко-призренски Павле заменио на трону оболелог поглавара Германа, током чијег је мандата дефинисан овај систем.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Сабор је принцип апостолског жреба променио 2000. године у жељи да се поглавар СПЦ поново бира гласањем, али је пет година касније та одлука повучена. Према тврдњи једног од владика, мотиви тог повлачења били су то што се и тада сматрало да је утицај политике на дешавања у Цркви и даље присутан.

На тај начин је 2010. патријарх Иринеј одабран за ову позицију. Током службе су коверте са његовим и именима још двојице владика стављене у коверте, а оне у јеванђеље. У тачно одређеном делу службе један од монаха, изабран од стране Сабора, извукао је баш његову и тиме је Иринеј постао 45. поглавар СПЦ.

Иначе, владике су добиле детаљан распоред који је до детаља испланиран. Према том распореду данашњи дан ће им изгледати овако. Почели су у 8.45 облачењем архијереја, а у 9 сати је почела Света литургија која траје до 11 часова.