Споменик Стефану Немањи биће откривен сутра: Професор Аврамовић појаснио зашто држи мач, а не крст
Стефан Немања био оснивач српске и државности и духовности
Споменик родоначелнику средовековне српске династије Nemannjić Стефану Немањи, који ће сутра бити свечано бити откривен на Савском тргу у Београду, биће ново место за окупљање народа, нови трг, оценио је данас професор Правног факултета Сима Аврамовић.
Сутра свечано откривање споменика Стефану Немањи, присуствује и председник Србије
СВИ ДЕТАЉИ ВАКЦИНАЦИЈЕ У БЕОГРАДУ: Где се можете вакцинисати, до када раде пунктови...
ВАКЦИНА НАС ВРАЋА НОРМАЛНОМ ЖИВОТУ: Весић упутио снажну поруку и охрабрење грађанима Србије (ФОТО/ВИДЕО)
Он је рекао да се споменик који је постављен разликује се од оног који је победио на конкурсу - Стефан Немања сада уместо крста у једној руци држи мач.
Професор Аврамовић да је Стефан Немања био оснивач српске и државности и духовности, али да је ипак превагнула идеја државности која се није постизала руским крстом већ, као и увек, мачем.
Истиче да су у жирију водили рачуна и о једном детаљу који није познат у јавности.
- Поред Рукавишњикова, носилац пројекта и коаутор споменика је наш професор Петар Арсић са Архитектонског факултета у Београду - професор урбанизма, архитектуре и учитељ свим нашим урбанистима. Он води рачуна о уклапању споменика у амбијент - нагласио је Аврамовић.
Каже да висина можда јесте империјално руска - велика, али да је постамент много већи од бисте.
- Постамент је прича за себе, то је једна историјска учионица. Много тога ћемо сазнати и они који не знају историју, научиће нешто. Та димензија од 23 метра уопште није тако страшна. Они који су стручни, проценили су да се уклапа - рекао је Аврамовић и додао да је неспорно каква је фигура Стефана Немање у историји и да је зато зачуђујуће да је било коментара и питања да ли је споменик уопште потребан.
- Читали смо по новинама разне квалификације Немање као зликовца, злочинца и не знам шта све. То је чак и нормално, разумем потпуно различита мишљења, али за мене је најважније да почињемо да градимо једну културу континуитета о којој нисмо много водили рачуна. То је новина коју ће Србија добити са спомеником - наглашава Аврамовић.
Историчар, академик Љубомир Максимовић истакао је да се Стефан Немања враћа на место које заслужује.
- Усудићу се да кажем да је Стефан Немања био најзначајнији владар у српској средњовековној историји, али да у потоњим вековима његова слика као да мало бледи у свести народа - сматра Максимовић.
Максимовић у каже да Немања јесте третиран као нека врста оца нације, али да слика бледи у поређењу са његовим великим потомцима, Светим Савом и царем Стефаном Душаном.
Вајар, академик и члан жирија Светомир Арсић Басара каже да није реч о обичном споменику и да извесна забуна постоји, јер људи не могу да схвате да је споменик Стефану Немањи споменик држави Србији - споменик са ширим значењем од обичног.
- То је споменик наше културе и историје. Када је о димензији реч, он никада не може да буде толико велики колико би требало. Када би био велик до неба, не би био оно што треба да представља - наглашава Басара.
Каже да је сразмера у простору апсолутно у складу и да јавни простор дозвољава да скулптура буде великих димензија.
- Она уопште не конкурише згради старе станице, а ни стара станица не конкурише споменику. И један и други елемент имају свој простор, заједнички чине једну целину и допуњују се. Свака замерка да је споменик превелик не би могла да дође у обзир - сматра Басара.
Наводи да је споменик Београду приближио српску историју и донео у главни град Србије Студеницу и Хиландар.
Аутор споменика Стефану Немањи Александар Рукавишњиков рекао је да је желео да се споменик заснива на лепоти фресака из српских манастира, а да су димензије израчунате узимајући у обзир зграду некадашње железничке станице и зграда које се налазе бочно.