СРАМНО ДА СРАМНИЈЕ НЕ МОЖЕ! Иван Ивановић упутио огавне увреде Сарапи на националној основи (ФОТО)

Иван Ивановић не престаје да шокира читаву јавност Србије! Својим изјавима у својој емислији не прескочи ни старо ни младо, ни болесно ни здраво својим "шалама" које врло често умеју да претерају све границе здравог хумора, а пошто му емисија посећује и гледа све мање гледалаца, изгледа да полако свој "хумор" преноси и на популарну друштвену мрежу Твитер.

ИМУНИЗАЦИЈА ГРАЂАНА ЈЕ ПРИОРИТЕТ: Вучић и Додик о подршци и помоћи око вакцина у Српској

ИМУНИЗАЦИЈА ГРАЂАНА ЈЕ ПРИОРИТЕТ: Вучић и Додик о подршци и помоћи око вакцина у Српској

Председник у Дому Гарде "Топчидер": Вучић данас на састанку о оперативним способностима Војске Србије

Председник у Дому Гарде "Топчидер": Вучић данас на састанку о оперативним способностима Војске Србије

АУСТРИЈСКИ ПОЛИТИЧАР ИМА САМО РЕЧИ ХВАЛЕ: У Србији грађани могу да бирају коју ће вакцину примити, тога код нас нема (ВИДЕО)

АУСТРИЈСКИ ПОЛИТИЧАР ИМА САМО РЕЧИ ХВАЛЕ: У Србији грађани могу да бирају коју ће вакцину примити, тога код нас нема (ВИДЕО)

Његова "шала" везана је за текст Николе Селаковића који су јуче пренели медији, а који се односио на похвале града Београда и председника Србије о подизању споменика историјској личности Србије Стефану Немањи и о томе како Стефану Немањи дугујемо сву захвалност за херојство које се кроз историју не заборавља и чува и захваљујући коме се Срби препознају где год да су баш због презимена које се код сваког Србина завршава на "ић".

Међутим, Ивановић, баш као и сви људи из квази опозиције који не умеју да се обрадују расту, развитку и напретку Србије, а ни успеху у било ком смислу, као што је споменик Стефану Немањи, успео је да оскрнави како текст о Србима, њиховом пореклу и презимену, тако и подизање споменика нашој историјској култној личности, али и да повреди и задире у само порекло Предрага Сарапе.

Наиме, Иван Ивановић је јуче на свом Твитер профилу објавио срамну фотографију, са још срамнијим коментаром о пореклу Предрага Сарапе уз тврдње да Сарапа због свог презимена није Србин и на тај начин упутио увреде на националној основи.

- Сарапа није Србин ?! У шоку сам! - написао је Ивановић у објави на свом Твитер профилу уз подсмех.

Оваква лаж, овакав неморал, задирање у туђу приватност, вређање, изношење лажи и чињеница, као и њихово писање, које нису тачне, строго вређају права једне личности и његовог достојанства у свакој демократско уређеној земљи каква је и наша Србија!

Да ли је Ивановић овим својим потезом показао своје право лице? Сметају ли Ивановићу људи другачије вероисповести, националности, боје коже? Да ли и какав проблем Ивановић лечи путем друштвене мреже Твитер, када преко емисија и малих екрана, очигледно не може?

Да објаснимо, како Ивановићу, али и осталим неверницима и шаљивџијама, зашто се сва српска презимена не завршавају на "ИЋ"

Грађење презимена

Презименска основа може да буде различита. Најчешће је то лично име родоначелника одређене породице. У највећем броју случајева то је очево, дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства. Побочна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. Постоје и презимена настала од имена женског претка. "Оснивач презимена" не мора увек да буде крвни сродник. Понекад то могу да буду и друга лица (усвојитељ, старатељ, доброчинитељ и др.). Такође могу бити и према упечатљивој особини неког од предака, према месту где породица живи или одакле се доселила итд.

Презиме је настало у другој половини XIV века. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, деде или некој другој основи.

У грађењу српских презимена често учествују и присвојни суфикси -ов (-ев) и -ин (које је у неким случајевима настало од -ијин): Николин (од Никола), Петров (од Петар) итд. Јављају се и суфикси -ски (чки, шки) и -ац: Христовски, Малагурски; Понорац, Радованац и др. Врло често се презимена граде комбинацијом суфикса -ов (-ев) или -ин са суфиксом -ић: Петровић, Милошевић, Батинић, Губеринић и др. У грађењу српских презимена догађају се многе гласовне промене карактеристичне за српски језик.

Суфикс "ић" је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима:

Патроним: означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак "ов" што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак "ић" што значи малени или млади).

Матроним: означава презиме настало од мајке (нпр. презиме Сарић - у овом слчају ће на има само дода наставак "ић")

Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из XIX века. Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине XIX века мењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца. Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то време, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Карађорђевић је донео указ о непроменљивости презимена, чиме је у већој мери заустављен процес мењања истих.

Српска презимена могу да буду грађена и:

• патронимична (Марковић, Јовановић, Николић)
• матронимична (Марић, Сарић, Недић)
• према личној особини родоначелника (Ћосић, Бркић)
• према занимању родоначелника (Ковачевић, Коларевић)
• према етничкој припадности (Бугариновић, Цигановић)
• према војном звању (Капларевић, Капетановић)
• према црквеној јерархији (Поповић, Попов, Клисаревић)
• према месту порекла (Ердељановић, Ердељан, Сремчевић, Сремац)

Историја 

Тамо где су се рано почеле водити матичне књиге и где је вођена добра администрација, првенствено на просторима Аустроугарске и Млетачке републике, на тим просторима су презимена фиксирана веома давно. Такође, тамо где је био јако изражен племенски систем, стара родовска имена су се дуго одржавала не мењајући се често. Истраживања показују да су се презимена највише мењала на простору данашње уже Србије и она су на том простору доста касно уведена.

Аустроугарска

Државне власти Аустроугарске су административним путем забрањивале постојање презиме са наставком -ић код Срба, доношењем посебног нормативног акта. 1817. године издале наређење, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са наставком -ић, што је на подручју Угарске посебно строго спровођено. Тако су презимена која су се завршавала са -евић и -овић остала са наставком -ев и -ов. Код презимена где је деминутивни додатак -ић био директно придодат на презименску основу, наставак -ић замењиван је са -ин.

Кнежевина Србија

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.

О настанку презимена Сарапа

Када је реч о конкретном случају који се прозива, односно презимену Сарапа, његова основа представља: хипокористик Сарапа од рум. сара апă "онај који соли воду"

Први пут се ово презиме спомиње на Банији

Сарапа је презиме које се први пут спомиње као српско око 1751. године и потврђено је на Банији. Родоначелник презимена био је крајишник Милосав Сарапа.