Србија неће подлећи уценама ни са Запада, али ни са Истока: Вучић послао јасну поруку ЕУ, Русији и САД-у
Енергетска криза, изазвана пре свега америчким санкцијама против НИС и неизвесним гасним аранжманом са Русијом, још један је покушај да се војна неутралност Србије измакне из положаја баланса, и то економским механизмима.
Председник Србије Александар Вучић поновио је опредељење да ће у проналажењу решења за ову сложену ситуацију главна водиља бити заштита виталних интереса наше државе и њених грађана.
Порука за више адреса
Говорећи о увозу гаса, он је рекао да су Руси поуздан партнер, али да не разуме "игру око потписивања гасног аранжмана".
- Могуће да је то у вези са нафтним питањем... Лако је рећи да ће Србија увозити гас од неког другог, али то није лако. Резултат нам није добар по том питању. Али су нам испоручивали и испоручују нам гас. Регуларно, редовно - изјавио је Вучић за РТС.
Порука да Србија неће мењати своју политику под било каквим притисцима није упућена само Русији него важи и за европске партнере и Америку, са којом управо разговарамо о стратешком дијалогу, у којем постоји сегмент о сарадњи у енергетици, оцењују саговорници.
Љубомир Ђурић: Енергетика постаје политичко оружје
Потпредседник Центра за националну политику Љубомир Ђурић објашњава за Курир да се питање енергената све више политизује и да су зато видљиви све већи притисци и ЕУ и руске стране.
- Ограничавањем аранжмана, Русија задржава утицај на Србију и врши индиректни притисак на све одлуке које би се тицале Русије, као што је НИС или ближе усклађивање са ЕУ. Русија је до сада, чак и уз одређене повластице, обезбеђивала енергетску сигурност у Србији, али од увођења санкција за НИС, Москва жели да заштити сопствени утицај и интерес у Србији, па се гасни аранжман користи за политичку уцену. Лекција коју треба да научимо из свих ових ситуација јесте да ће енергенти све чешће бити политичко оружје и да на сваки могући начин треба обезбедити што већу диверсификацију и енергетску сигурност. У овом тренутку кључно је добити гаранције од ЕУ да можемо да увеземо руски гас кроз државе Уније, што је наговештено у новом пакету санкција Русији, да земље ЕУ не могу правити нове уговоре, али да треће земље могу у ограниченом обиму до 2028. године увозити руски гас - каже Ђурић.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже за Курир да је Србија изградила своју међународну репутацију управо на инсистирању на равноправној сарадњи, те да и у овом конкретном случају с правом очекује третман за себе као равноправног партнера.
- Србија прво не прихвата да се на било који начин, на пример, употребом економских механизама или појединачних питања, постављају неки политички циљеви и да се Србија тера да се сврстава. Нема никакве шансе да Србија промени свој став о војној неутралности и политичкој независности. И друго, државни и национални интерес је у приоритету понашања Србије и њеног постављања, без обзира на то шта је у питању. У том смислу, притисци или намере било које од страна неће у Србији бити прихваћени, нити је могуће на Србију тако утицати - наглашава Миливојевић.
Лекција
Он сматра да треба тражити решења која одговарају интересима обе стране и која потврђују добру вољу и поверење у билатералним односима.
- То важи и за Америку, важи и за Русију, али важи и за сваког другог. Када је реч о гасном аранжману, Србија очекује не само разумевање него да дође до пуног изражаја интерес и једне и друге стране везано и за билатералне односе, али и за будућу сарадњу. То је порука не само Русији, пошто се ради о конкретним стварима, него и за Америку, с обзиром на то да улазимо у разговоре о стратешком дијалогу, у којем постоји и сарадња у енергетици. Према томе, само равноправна сарадња и третман Србије као равноправног партнера - напомиње Миливојевић.
