"Србија показује завидан ниво одговорности и спремности" Потпредседница Сандра Божић свечано отворила конференцију "Енергетска безбедност – изазови и перспективе"

Конференција је део пројекта „Енергетскабезбедност Западног Балкана под лупом“ која је подржана од стране Краљевине Норвешке кроз ад хоц механизам Смарт Балкан. 

У оквиру пројекта Центар за стратешку анализу је израдио студију „Енергетска безбедност под лупом“ у којој се бавио питањима националне и енергетске безбедности, нерешеним статуса Нафтне индустрије Србије, анализиране су и манипулативне кампање и утицај дезинформација на јавно мњење у области енергетске безбедности, посебно је посвећена пажња енергетици као средству руског хибридног рата и енергетској суверености Србије. 

Конференцију у Београду је свечано отворила потпредседница владе АП Војводине Сандра Божић која је истакла да су све државе погођене енергетском кризом изазваном сукобом Русије и Украјине, глобално угрожавање ланаца снабдевања и негативне последице нису заобишле ни Србију. 

Божић је додала да Република Србија показује завидан ниво одговорности и спремности да се на најбољи начин посвети питању енергетике и од самог почетка размишља на стратешки начин, у циљу очувања националних интереса и унапређења животног стандарда грађана. 

Испред тима Смарт Балканс присутне је поздравио Кристијан Трајковски који је рекао да овакви пројекти представљају подршку разумевања сложених изазова и ризика, и додао да ће пројекат СмартБалкан као конзорцијум партнера подржавати развојне иницијативе кроз пројекте. 

Ово је прва конференција која се одржава на тему енергетске безбедности у Србији од када су уведене санкције НИС-у због руског власништва.  Обраћајући се присутнима програмски директор ЦЗСА Дарко Обрадовић је рекао да енергетска безбедност представља темељ националне безбедности и да се не може више посматрати изван геополитичких ризика, хибридних претњи и нових извора раста. 

Тема енергетске безбедности дуго је представљала табу у Србији, није се преиспитивао руски енергетски монопол и нису се активно тражила друга партнерства, истиче Обрадовић. У оквиру наше студије група аутора је идентификовала 12 кључних препорука и закључака којима настојимо да пружимо одговоре и скенирамо ситуацију. 

Најзначајније препоруке из Студије “Енергетска безбедност под лупом” тичу се потребе за елиминисањем руског власништва у НИС-у, подизању индекса енергетске безбедности, јачању енергетских партнерстава и привлачења нових инвестиција, као и уважавање зелене
транзиције која нуди нове изворе раста за Србију закључио је Обрадовић. 

У оквиру првог панела „Енергетска безбедност и геополитика“ говорили су џавни секретар у Министарству енергетике Стефан Србљановић, градски секретар за енергетику Милан Чукић, професор Факултета за инжињерски менаџмент Илија Животић. Државни секретар Србљановић је подвукао да је Србија много уложила у енергетски сектор и да предстоји усклађивање са усвојеним стратегијама. Навео је стратешке пројекте гасовода са Мађарском као и хидроцентрале Бистрица и Ђердап три. 

Што се тиче гасовода Србија има потписане меморандуме са Румунијом и Северном Македонијом чиме се стварају предуслови за формирање трансбалканског коридора, пред нама су године улагања у енергетски сектор, како би се припремили за будућност деловаћемо стратешки подвукао је Србљановић. 

Градски секретар за енергетику наводи да по питању енергетике важе принципи квалитет, континуитет и квантитет и да је због тога енергетска безбедност темељ сваке стабилне економије. Професор Илија Животћ са Факултета за инжињерски менаџемнт истиче да нема националне безбедности без енергетске безбедности. Са тим у вези професор Животић апелује на усклађивање стратешких докумената и верује да ће окосница будуће стратегије националне безбедности бити енергетска безбедност. 

Није важан број тенкова и ракета уколико немате енергената јасан је Животић. Дарко Обрадовић је истакао да нафтна индустрија Србије чини 7% српског БДП-а и да је из тих разлога важно решити проблем руског власништва на основу комерцијалних интереса Србије. На геополитичке ризике Србија не може да утиче али може да доноси одлуке како би исте умањила кроз избор поузданих партнера закључио је Обрадовић Други панел „Енергетика између чињеница и медијског извештавања“ окупио је стручањке из области медија, нуклеарне енергије, економије и геополитике. 

Марко Матић из Центра за одговорне медије наводи да је време да се формира национални тим за борбу против дезинформација односно Центар националне отпорности јер је, примера ради, енергетска тема предмет дезинформација. Матић наводи да се од приватизације НИС-а енергетика посматра као геополитичка тема и да су од тада па све до данас присутна два наратива. 

Први је да није могуће заменити руске енергенте и да су све алтернативе осуђене на неуспех, и други да није могуће извршити диверзификацију енергетских извора и спровести зелену транзицију. Оба наратива су дубоко манипулативна због чега тачне информације тешко долазе до грађана. Директор Нуклеарних објеката Србије истиче да је нуклеарна енергија будућност и да се поново појавила потреба за
нуклеарним централама као најпоузданијим. 

За нуклеарну енергију је најбитинија политичка воља, технички и стручни капацитети, истиче да је Србија спремна за своју прву нуклеарку. Као наследница бивше Југославије Србија се може сматрати државом која одавно има додира са нуклеарном технологијом. По питању нуклеарних електрана најбитнији је избор поузданог партнера док је све друго већ познати стандард и процедура закључио је Арбутина. Економиста Саша Ђоговић наводи да велики енергетски пројекти захтевају макроекономску стабилност, друштвену стабилност и изворе раста. 

Говорећи о санкцијама НИС-у магистар Ђоговић истиче да постоје три сценарија, договор са Русијум, проналазак стратешког партнера који не подлеже санкцијама и национализација као крајња мера да Србија заштити своје интересе. Бранимир Ђокић наводи да је НИС са руским власништвом представљао машину руског политичког утицаја и да је потребно истражити размере тог деловања како би јавност била упозната да руско власништво није било вођено само економским интересима. 

Панелисти су закључили да је време да се право на истину прогласи за људско право као виши ниво заштите грађана од дезинформација. Разлог лежи у томе што већина питања енергетског сектора су реферндумског карактера попут рудника литијума, нуклеарних електрана и других великих пројеката, ако је већ тако онда је неопходна заштита истинитог информисања грађана. 

Препоруке и закључке студије „Енергетска безбедност под лупом“ преносимо у целости : национализација НИС-а или проналазак новог стратешког партнера, диверсификација извора енергије, јачање енергетских партнерстава, инвестиције у енергетску инфраструктуру, инвестиције у енергетску инфраструктуру, ангажман у регионалним енергетским иницијативама, јавна свест и образовање, проактиван дугорочан ангажман на пројекту литијумског рудника, зелена транзиција као нови извор раста, оснивање националног тима за борбу против дезинформација, кампање подизања јавне свести, унапређење медијске писмености И јачање независних медија. 

Након вишемесечног рада на студији група аутора је идентификовала главне изазове, претње и рзике када се сагледава енергетска безбедност Србије И Западног Балкана. Сваки од проистеклих закључака у виду препорука заснива се на експертском мишљењу из кога произилази да је енергетска безбедност подложна геополитичком ризику, да су енергетска диверзификација, инвеситијце и поуздана партнерства кључ за ублажавање ризика И јачање енергетске безбедности. 

Нови извори раста и инвестиције у областима попут нуклеарне енергије и обновиљих извора енергије чине основне претпоставке за привлачење инвестиција и индустријску производњу. Анализирајући област енергетске безбедности група експерата који су радили на студији идентификује нужност оснивања националног тима за борбу против дезинформација који се фокусира на борбу против страног утицаја и дезинформација, који треба да се састоји од владиних званичника, представника медија, група цивилног друштва и стручњака за сајбер безбедност како би координирали акције.

Област енергетике и зелене транзиције је под снажним ударима кампања деизнформисања које покрећу дебате које нису засноване на чињеницама и смањују могућност стручне јавне расправе. Неговање партнерства с другим земљама и међународним организацијама како би се изградио отпорнији енергетски ланац снабдевања треба да буде приоритет. Сарадња са државама чланицама Европске уније или другим западним државама попут САД и Краљевине Норвешке могла би побољшати енергетску безбедност Србије.

Идентификована је потреба активног учествовања у регионалним енергетским иницијативама и организацијама како би се побољшала сарадња са суседним земљама, размењивале најбоље праксе и развијали заједнички енергетски пројекти. Центар за стратешку анализу очекује да ће студија „Енергетска безбедност под лупом“ покренути активности у погледу доношења стратешких одлука од значаја за енергетику Србије, или бар створити веће интересовање јавности за ову област.