Српски Мост разоткрио: Резолуција Европског парламента пала на првој провери!
Истраживање које је спровео Институт Српски Мост, фондација настала у српској дијаспори у Малмеу, показује да је управо ова група људи из расејања на челу са директором Александром Спасићем стала на браник отаџбине онда када је то било најпотребније.
Уместо да резолуција Европског парламента о „поларизацији и репресији у Србији“ остане предмет произвољних тумачења, Српски Мост је пажљиво прочитао сваки ред, упоредио документ са медијским наводима и грађанима понудио увид у то шта у њему заиста пише.
Трагедија у Новом Саду, у којој је страдало шеснаест људи, у резолуцији служи тек као згодан изговор за појачавање политичког притиска на Београд. Уместо да тражи стварне кривце и испита улогу свих актера, укључујући стране компаније, Европски парламент користи несрећу као оружје против Србије, док сопствену годинама дугу пасивност и хвалоспеве истим тим пројектима данас вешто гура под тепих.
У делу који се тиче протеста, резолуција механички преузима наратив о „режимској репресији“, без икаквог труда да се чује друга страна или провери шта се заиста догађало на улицама српских градова. Слике сукоба и оптужбе на рачун полиције користе се као средство за даљу дискредитацију државе, док се потпуно игнорише сложеност политичке сцене у Србији, као и чињеница да део организатора протеста отворено тражи подршку истих оних европских структура које затим пишу овакве текстове. Уместо да подстакне дијалог, Европски парламент додатно продубљује поделе и шаље поруку да му је политички обрачун важнији од стабилности земље кандидата.
Посебну тежину има део резолуције у којем се Србија практично позива на спољнополитичко сврставање под претњом условљавања фондова, чланства и „подршке цивилном друштву“. Русија се означава као непријатељ, Кина као стратешки ривал, а од Србије се очекује да простим потписом прихвати туђу геополитичку агенду. При томе се превиђа да управо такав приступ урушава поверење грађана у европски пут, јер јасно показује да се под „европским вредностима“ често подразумева гола политичка дисциплина, а не принципијелан однос.
Документ се, наравно, завршава листом наредби упућених Србији како да води истрагу, кога да пусти на слободу, како да уређује медије, које законе да мења и кога евентуално да санкционише. Улога Европског парламента своди се на улогу судије, а Србија добија статус оптуженог који унапред зна пресуду. Ни речи о одговорности чланица ЕУ за стање у региону, ни трага самокритике због година погрешних сигнала, погрешних порука и подршке структурама које су доприносиле данашњим тензијама.
У таквој атмосфери, одлука Института Српски Мост да детаљно проучи, раздвоји чињенице од интерпретација и понуди целокупан текст јавности представља ретку и драгоцену иницијативу у данашњем медијском хаосу. Уместо да слепо преписује бриселске формулације, ова фондација је показала да се европски документи могу и морају читати пажљиво, критички и у интересу сопствене државе.
Србија Данас/Српски угао