Српско наоружање у Паризу: Милош, Александар и Нора одушевљавају свет (ВИДЕО/ФОТО)

Југоимпорт-СДПР као интегратор одбрамбене индустрије Србије, наступа на овом Сајму и има огроман штанд од преко 1.000 квадрата. Циљ наступа је презентација могућности српске одбрамбене индустрије, развојних и производних програма Југоимпорт-СДПР.

Министар одбране Александар Вулин који борави у званичној посети Француској обићи ће Сајам војне технике "EUROSATORY" у 10 часова и посетити штанд Југоимпорт-СДПР.

Поред Југоимпорт-СДПР, учествују и друге фабрике наменске индустрије међу којима су Слобода, Прва Искра и Крушик.

Иначе Сајам наоружања у Паризу од 1992. године организује се на сваке две године, а сматра се за водећи светски догађај посвећен наоружању. На овом Сајму има преко 1000 излагача из 60 земаља света које представљају различите врсте војних возила, војне опреме и система за одбрану.

Највеће интересовање и одушевљење посетиоца штанда Југоимпорт-СДПР изазвали су свакако Нора, Милош и Александар.

Име Нора је скраћеница од "Ново ОРужје Артиљерије", а ово оружје настало је услед потребе за брзом и покретном самоходном хаубицом. Балистички систем "Норе" заснива се на цеви калибра 155mm, дужине 52 калибра и запремине барутне коморе од 23 литра, уз двокоморну гасну кочницу високе ефикасности.

"Норин" балистички систем омогућава остваривање максималног домета од 41 километра. Висока тактичка покретљивост ове хаубице омогућује брзо заузимање ватреног положаја на различитим врстама терена. "Нора" због своје покретљивости има могућност веома брзог заузимања ватреног положаја.

За "Нору" је важно нагласити да задовољава и захтеве такозване стратегијске покретљивости. Са укупном масом од 28 тона Нора се може ефикасно транспортовати авионима "Иљушин-76" или другим летелицама сличног типа.

Аутоматски пуњач омогућава такозвано роботизовано довођење пројектила и барутног пуњења на линију пуњења и њихово потискивање у лежиште гранате.

Једна од најважнијих одлика модерних самоходних хаубица, па и система "Нора", је такозвано мрежно централно ратовање (network центриц warfare). У питању је концепт који се заснива на потпуном информатичком мрежном повезивању свих делова водова на бојишту који обично комбинују сва три вида оружаних снага: копнене војске, ваздухопловства и морнарице. Овиме се постиже много бољи увид у борбену ситуацију на терену.

"Нора" за функционисање тражи посаду од четири до пет људи. Ова хаубица је иначе у складу са свим нормама и стандардима НАТО.

"Александар" је самоходна хаубица која наслеђује чувену "Нору". Овај нови артиљеријски систем је и визуелно и конструкцијски другачији. Кабина нишанџије сада на предњој страни возила, одвојена од аутоматског пуњача. Овај систем има могућност гађања у оба смера, које се остварује помоћу четири уграђене хидрауличке стопе и чини га јединственим системом у свету.

Као и раније верзије из "Норе", ново оруђе има калибар 155 милиметара, са дужином цеви од 8,06 метара, запремином коморе од 23 литра или од 25 литара и максималним дометом од 30 километара са обичним пројектилом, 42 са активно-реактивним и 60 километара за пројектил са ракетним мотором. Домет зависи, пре свега, од врсте пројектила и запремине коморе.

Најважнија компонента модула наоружања представља потпуно аутоматизовани пуњач у који стаје 12 пројектила и барутних пуњења. Као додатак, на платформу је додата још једна аутоматизована допуна са још 12 ракета.

Брзина којом гађа "Александар" је 6 граната у минути, што је брже од "Норе", а то је био и главни захтев Војске Србије за ново артиљеријско оруђе. Топови и хаубице које је раније имала наша војска имале су мање брзине гађања од три до четири гранате у минути, у зависности од увежбаности посада.

Нова топ хаубица долази у комплету са командно-извиђачким возилом и брзо напушта положај, користећи тактику "удари и бежи", уз погон на свих осам точкова. "Александар" је апсолутно аутоматизован, па је време преласка из маршевског у борбени положај знатно смањено, те му је од тренутка заустављања до испаљивања прве ракете потребно свега 60 секунди!

Потребна су свега три члана, смештена у оклопљену кабину возила, за управљање како возилом тако и његовим наоружањем. Кабина је веома добро заштићена, па је и ниво безбедности у возилу изузетно висок.

"Милош" је вишенаменско оклопно возило намењено за извиђачка, патролна и специјална дејства и заштићено од дејстава противтенковских мина, са погоном на сва четири точка. Може обављати широко поље задатака, од санитета, борбеног возила пешадије, командног или извиђачког возила, до носача различитих борбених система.

Основни концепт возила базира се на самоносећем оклопном телу, савременим склоповима 4x4 погона и преноса снаге и независним системом ослањања, који омогућава висок степен покретљивости у свим теренским и временским условима уз максималну борбену масу од преко 14 тона.

Покреће га моћни дизел мотор CUMMINS ИСБ 300, са 300 КС. Мотор, аутоматски мењач Allison 3500 СП и остале компоненте система за пренос снаге омогућавају возилу максималну брзину кретања преко 110 км/х. Оклопно тело, које је израђено од панцирних челичниих лимова, и у основној верзији омогућава врло висок ниво балистичке заштите (ниво III са предње стране и ниво II са осталих страна по НАТО стандарду Станаг 4569) и, као и врло висок ниво противминске застите (ниво ИИа и ИИб СТАНАГ 4569).

Возило је намењено за извршавање низа тактичких задатака и у том циљу може бити опремљено различитим врстама наоружања и специјализоване опреме.