Шта се јуче стварно догодило у Скупштини Србије?

Нема политичких договора иза затворених врата. Тако гласи саопштење које су јуче, након консултација у Скупштини Србије, уочи конститутивне седнице српског парламента, јавности доставила Н.Н. лица која се, преко email адреса и анонимних профила на друштвеним мрежама, оглашавају у име такозване студентске листе.

Тим саопштењем јавности је послата порука како Вучић и СНС раде нешто тајно и нечасно, како покушавају да у разговорима о формирању новог парламента преваре неискусне представнике студентске листе и грађане Србије који су за њих гласали.

Када то чује и прочита просечан грађанин, слуђен количином пропаганде којој је већ месецима свакодневно изложен, велика је вероватноћа да ће поверовати у ту лаж.

Ево о чему се уствари ради и шта се јуче стварно догодило у Дому Народне скупштине. Не иза „затворених врата“, већ у присуству бројних сведока.

Од 1990. године, када је у Србији поново уведен парламентарни систем, пракса је да представници свих странака које су постале парламентарне седну и договоре се око начина на који ће парламент функционисати.

Прво, договара се где ће који посланички клуб седети у великој сали Народне скупштине.

Друго, ко ће користити које просторије (канцеларије).

Треће, како ће изгледати састав радних тела Скупштине Србије. То су парламентарни одбори и делегације које ће представљати Србију и њен парламент у иностранству.

Скупштина има 20 одбора (већина одбора има 17 чланова и 17 заменика) и 11 делегација у међународним парламентарним телима.

Пракса је да се ова питања решавају договором, а да састав одбора и делегација одражава састав парламента. То значи да би посланичка група СНС “Србија против терора” у одборима и делегацијама требало да има 41 одсто представника: седам чланова и седам заменика чланова.

Четврто, на консултацијама се договара колико ће Скупштина имати потпредседника. У прошлом сазиву, опозициони посланички клубови су одбили потпредседничка места која су им понуђена. Одбили су и места председника одбора. Њихово право. Али то не мења чињеницу да су им та места, која су им по доброј парламентарној пракси припадала, и понуђена.

Где је и због чега јуче запело?

Запело је што представници лажне студентске листе ни јуче нису били овлашћени да доносе одлуке. Морају да траже сагласност од својих шефова, Н.Н. лица, која се крију иза флоскуле “студентски пленум”.

А да би се прикрила поражавајућа чињеница да се људи који су изабрани не само за народне посланике на тзв. студентској листи, већ и за представнике те листе на консултацијама, питају мало или нимало, јавности је сервирана јефтина манипулација у виду саопштења како студенти тобож неће никакве политичке договоре „иза затворених врата“.

Још већи скандал је то што су представници тзв. студентске листе отворено саопштили да ће они да одређују који представници СНС јесу а који нису подобни да буду изабрани на функцију потпредседника парламента или на функцију председника неког одбора. Практично, они имају амбицију да кадрирају у СНС-у. И мисле да је то нормално.

Што је велика глупост. Која ће додатно заоштрити политичку кризу у Србији. Што је центрима моћи који стоје иза студентског покрета и такозване студентске листе можда и циљ.

Досадашња пракса је била да политичка странка, односно посланичка група, која добије место председника неког скупштинског одбора сама бира ко од њених посланика ће водити тај одбор.

Ово што покушавају Н.Н. лица из тајних пленума, тајних политичких организација, чије постојање и деловање представља грубо кршење Устава Републике Србије, јесте враћање морално-политичке подобности.

Као у време једнопартијског система Јосипа Броза и комуниста.

Што је још једна потврда да се у Србији спроводи политичко насиље.

Чак и у државном парламенту.

То није добро ни за Србију, ни за њене грађане.