СУКОБИ У ОПОЗИЦИЈИ: Весела браћа, жалосна им мајка
Што су избори ближе обрачуни и ниски ударци међу њима су све чешћи
На чувеној слици Уроша Предића из 1887. године су четворица видно пијаних мушкараца која иду војвођанским сокаком. Тројица су загрљена али свако вуче на своју страну.
Стање у српској опозицији ме подсећа на ту слику. Преподне њени лидери се милују и мудрују како морају заједно да се боре против Вучића а поподне се, као старлете из Митровићеве Задруге, прописно испљују и почупају.
Што су избори ближе обрачуни и ниски ударци међу њима су све чешћи.
ВУЧИЋ СЕ ОБРАЋА ЈАВНОСТИ: Председник гост емисије "Прва тема" вечерас у 21 час
Вучевић о срамним оптужбама: За 24 часа пала је лаж против председника Вучића и Данила као блато с точкова! Тиме се само руши Србија!
Вучевић најавио брзо заказивање седнице ГО СНС: На прослави 15 година странке улазимо у изборну кампању
Ништа боље није ни унутрашње стање у тим странкама. Није ни чудо, већина њих настала је из Демократске странке, која ће ући у Гинисову књигу рекорда као странка која се делила најмање 19 пута. Као амебе. Чим неко од њих не добије играчку коју жели он оснива своју странку.
Последњи пример "веселе браће" су Вук Јеремић и Мирослав Алексић. Чим је мало ојачао и добио на популарности Алексићу су порасли апетити и покушао је да замени Јеремића на челу странке. Кад му није успело, основао је другу.
Ни Небојша Зеленовић и Ћута из Заједно нису могли заједно. Од најављене борбе "док нас смрт не растави" против Вучића није остало ни слово. И трећи умишљени лидер те већ распале коалиције Радомир Лазовић је странка за себе. Позадина сукоба јесте борба око пара. Најмање двојицу
поменутих финансирају западне обавештајне службе. А ко плаћа музику, тај бира и песме.
У Ђиласовој странци слободе и правде тиња сукоб између Маринике Тепић и Борка Стефановића.
Прва на власт јуриша страсније неко Дон Кихот на ветрењаче, док је Стефановић за умеренију и реалнију политичку борбу, која не слаби позицију државе у борби за КиМ. У Скупштини Србије се више пута догодило да Стефановић одржи добар говор а да му нико из његове странке не аплаудира.
Гледају га као тринаесто прасе.
Међустраначки сукоби су још гори. Ни пет месеци није било довољно да Мариника, Лазовић, Ћута и Зеленовић дозволе Дверима и Заветницима да учествују у организовању протеста "Србија против насиља", плашећи се да им ови не преотму очекивану славу.
Ивана Парлић из Народне странке буквално не може да смисли Маринику Тепић. И обрнуто. А Милица Ђурђевић из Заветника не подноси ни једну ни другу.
Бошко Обрадовић би да коалицију са Заветницима прошири са Надом и Народном странком али има два велика проблема. Први је што би Милош Јовановић радије сам на изборе а други што лидери Двери и Заветника не знају како би својим бирачима и јавности објаснили савез оних који позивају у бој на Косово и несрећног Јеремића, којем су се медији у Приштини на насловним странама, с разлогом, захваљивали за допринос косовској независности.
О опозицији и непремостивим разликама међу њеним лидерима најречитије говори ово: Двери и Заветници траже ванредну седницу парламента о Косову а прозападна опозиција ванредну седницу о догађајима у Бањској. Реално, тема је иста, исти је и мотив (добити прилику да се три дана у
директном тв преносу јавности износе своји ставови), било би најлогичније да се ова два захтева споје у један али то је немогућа мисија. Наиме, две стране не могу да се договоре ко ће први ставити потпис на иницијативу оног другог.
Намеће се једно реално питање: ако ови људи не могу да се сад када су опозицији договоре око такве и сличних пуких формалности, како би се сутра договорили око вођења државе. Кад власт камиони, авиони, тендери, увозни контигенти и други милионски послови ударе у главу.
Зато дилема да ли ће опозиција на парламентарне и београдске изборе у једној или две колоне није ништа друго да млаћење празне сламе. Неће ни у једној, ни у две, ни у три, већ најмање у - четири колоне. Живи били па видели.