СУТРА ЈЕ СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ: Стара српска традиција чува једно веровање, немојте се огрешити!
Свети Јован Златоусти је био Цариградски патријарх
Српска православна црква сутра слави дан Светог Јована Златоустог, Цариградског патријарха и једног од три Света јерарха. Као светитељ, Јован Златоусти се празнује 13. новембра по старом, односно 26. новембра по новом календару.
Прочитајте и:
Поред ових датума, 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године.Златоусти се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара према црквеном - јулијанском календару.
С обзиром на то да је српска традиција и вера богата обичајима који се морају поштовати на свеце издвајамо онај који је везан за овај дан.
Наиме, према веровању наших старих, онај ко на данашњи дан прекине нит (жицу) прекинуо је и свој живот. Зато се 26. новембра до поноћи никако не смеју употребљавати игле за шивење и плетење, као ни разбој за ткање.
Не улазећи у то да ли су оваква и слична веровања из богате српске традиције оправдана или не, подсећамо да је Свети Јован Златоусти био Цариградски патријарх.
Рођен је у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Крстио га је Мелетије патријарх Антиохијски, након чега и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонашио се и почео се строго подвижавати. Тада је написао књигу "О свештенству", а убрзо су му се јавили и Свети апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат, али и велико страдање. Када је требало да буде посвећен за свештеника, анђео божји се истовремено јавио и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану.
А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, Јован је по жељи цара Аркадија изабран за патријарха Цариградског.
Шест година је управљао црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Између осталог је: Послао мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима, сузбио симонију у цркви збацивши многе епископе - симонисте, раширио милосрдну делатност цркве, написао нарочити чин свете литургије, постидео јеретике, изобличио царицу Евдоксију, растумачио Свето писмо својим златним умом и језиком, и оставио цркви многе драгоцене књиге својих беседа.
Због свега тога, народ га је прославио, а завидљивци омрзнули, док га је царица два пута послала у изгнанство. У изгнанству је провео три године, скончавши на Крстовдан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији.
Пред смрт су му се опет јавили Свети апостоли Јован и Петар, као и Свети мученик Василиск (22. маја), у чијој цркви је примио последње причешће.
"Слава Богу за све!" беху његове последње речи, и с тим речима душа се Златоустог пренесе у Рај. Од Златоустових моштију, глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
