СВЕ ТАЈНЕ СРПСКИХ СТЈУАРДЕСА! Оно што доживљавају на летовима РУШИ СВЕ ПРЕДРАСУДЕ

Међутим, та непрекидна авантура осим различитих меридијана подразумева и бројне ситуације у којима би мало ко желео да се нађе.

Они су видели или ће тек видети већину градова на свету, у паузама на својим путешествијима спавају у луксузним хотелима, хране се сваки пут другим националним јелима и кад им то време дозвољава пливају на плажама које је већина нас видела само на сликама, али, шта се налази на другој страни медаље живота и посла стјуарда?

Турбуленције, немогућност слетања услед лоших временских прилика, најразличитије непријатности које путници случајно или намерно изазивају, нередован сан и изложеност стресу су лоше стране њиховог занимања које смо могли да видимо и на филму, али праву слику о овој професији можете стећи само у току разговора са онима који на посао заиста одлазе међу облаке.

Иако су обучени за различите што планиране што непланиране "имрџенси" ситуације, једно је симулирати, а сасвим друго пројектовати у стварности. Када се на то дода чињеница да свако другачије рагује на факторе стреса из окружења у зависности од доба дана или ноћи, личних перцепција, прага толеранције, али и претходног искуства, јасно је да се ни у авијацији, као ни у животу реалност никада не може у потпуности предупредити и да је, на концу, пресудан људски фактор.

Према речима стјуардесе Маријане Радовић, тога су свесни и путници, па када виде да посада влада собом и ситуацијом, и да сви њени чланови наступају као један и знају шта треба да раде, то им улива поверење па остају прибрани и способни да прате инструкције.

Цивилна авијација је најсличнија војсци. Стјуарди и стјуардесе имају детаљне процедуре за сваку врсту абнормалне ситуације на лету, дрилове за сваку врсту инцидента, ланац командовања и личну одговорност за спровођење сваког корака. Безбедност лета је најважнији део њихове обуке и основни разлог због чега су ту, зато је периодично и понављају и пролазе редовна тестирања.

- Тако се осигурава да, ако нешто крене наопако, свако у посади тачно зна шта треба да ради. То првенствено нама помаже да останемо прибрани, а потом делује умирујуће и на путнике. Колико је њима то важно можете видети, рецимо, у изјавама за медије након неког авионског инцидента: ако путници хвале посаду, хвале је због прибраности, брзе реакције и успостављања контроле, а не због осмеха у ситуацији која и није за смејање - објашњава Маријана.

Са њом се у потпуности слаже Јелена Поповић, њена колегиница, која прибраност издваја као кључну током свих фаза лета, као и у сваком контакту са путницима и колегама, у, или ван авиона, без обзира на ситуацију.

- Примера ради, када се путник плаши летења или турбуленције и шири панику међу осталим путницима наш посао је да на најбржи и најмирнији начин смиримо путника, а да нас то не поремети у свакодневним дужностима. Када се догоди јака турбуленција то и нас веома продрма, јер тада морамо да пазимо и на себе, али осећај бриге за друге и дужност посла надјача та осећања, па ту нема много места ни за какву "неприбраност" - напомиње Јелена.

"Никола Тесла" има профит као сви аеродроми у региону ЗАЈЕДНО!

Колико год тренинг који стјуарди пролазе био темељан и ефективан, а тимски рад и флексибилност пресудни за правовремену реакцију у којој треба задржати смиреност и самопоуздање, постоје бројне ситуације у којима авионској посади застаје кнедла у грлу, а према Маријани Радовић најчешће су то медицински хитни случајеви.

- Најопаснији инциденти као што су пожар у кабини, декомпресија, непредвидива јака турбуленција, ствари су које се заиста ретко дешавају, некад ниједном у 10 година, али медицински проблеми су нешто са чим се сусрећете готово свакодневно. Рецимо, путна мучнина и блага несвестица су врло уобичајене, посебно на дугим летовима. Дуго седење, умор, дехидратација, немирно небо, сасвим су довољни да некоме припадне мука. Наравно, већина тих случајева су безазлени, али постоје и они озбиљни, па чак и животно угрожавајући, због којих се сваки третира као потенцијално опасан и то је оно што индукује свакодневни стрес - објаснила је Радовић.

Специјална обука пружања прве помоћи у авиону коју пролазе такође је уређена строгим процедурама и протоколима, али будући да се ради о људским животима увек размишљају, како Мирјана Радовић каже, "да ли су нешто могли раније да примете, нешто више да учине". Емоционална реакција се не може уредити процедуром и са њом се свако носи на свој начин, а то понекад није лако, поготово кад се ради о категоријама на које смо сви осетљиви, попут деце, трудница или старих људи.

"Ванси" званично преузео Аеродром "Никола Тесла": Ево какве ће промене то изазвати у Београду

Осим тога што често превиђају колико људи о њима максимално брине, путници знају да буду и прилично напорни.

- Свако може да буде тежак човек или да једноставно има тежак дан, па бих једино издвојила оне који долазе на лет под дејством алкохола. Са њима се никад не зна, могу цео лет преспавати, могу бити они весељаци који ће, ето, причом угњавити неког од нас или путника до себе, али могу постати агресивни или насилни. Екстреми су ту врло могући - открива Маријана, док Јелена највише стрепи од оних који угрожавају сигурност лета тиме што пуше у тоалету или су у алкохолисаном стању.

Када је у питању оно што самим путницима тешко пада, а то су дуги летови - посебно онима који имају страх и од краћих - откривају да напор који они тада осећају не зависи од дужине лета, већ од фреквенције путовања. Путник који чешће лети боље познаје процедуре и више их поштује, па им се константно и прилагођава. Међутим, пред крај дугих летова, према Маријаниним речима сви полако губе стрпљење, и одрасли и деца.

- Зато треба имати на уму да авионом стигнете не само тамо где никад не бисте могли колима, него и тамо где никада нисте ни сањали да бисте могли стићи. А заласци сунца којима смо сведоци на летовима се не могу мерити ни са чим - поручује Маријана.

Позитивна страна постоји и код категорије путника која би се могла назвати "тешком", а то је што са њима уме да буде и забавно, што најбоље илуструју њихови чудни захтеви попут једне анегдоте коју нам је испричала Маријана.

- Недавно сам чула да је једна госпођа усред лета замолила колегу да јој донесе њен кофер јер јој је затребало нешто из њега, при чему се радило о коферу који је чекирала и који је био у каргу. Узалуд ју је пола посаде уверавало да ми немамо приступ из кабине у теретни део и да, све и да имамо, лет не траје довољно дуго да ико нађе један од преко 600 других кофера и осталог терета - она у то није могла да поверује.

О чему она прича одлично зна и Јелена којој се догађало много сличних ситуација.

- Често траже да им пронађемо изгубљене или заборављене ствари на аеродрому, да им набавимо храну коју немамо у понуди или да јавимо одређеном лету да их сачека уколико закасне на конекцију.

Две награде за Аеродром Никола Тесла Београд

Ипак, оно што стјуарди издвајају као најтеже у свом послу нису ни инциденти ни напорни путници, већ њихова рутина, односно одсуство рутине.

- Овај посао је физички јако захтеван. Немамо рутину спавања, јела, радних сати - наша рутина је одсуство рутине. Данас радиш од 3 ујутру, следећи пут од 7 ујутру, па од 10 увече. Данас вечераш у подне, па доручкујеш у 8 увече, па ручаш у 4 ујутру. Смена ти једном траје 8 сати, а наредни пут 16. Полетиш из пустиње са 45 степени, слетиш негде где је 6 степени. Исто тако мењаш и временске зоне. Све то је велики ударац за организам, мада су реакције индивидуалне - рекла је Маријана.

Она је додала да се некоме организам просто прилагоди, некоме не. Неко научи да спава у свако доба, неко научи да живи са поремећајем сна. У оба случаја важи да, ако пробудиш заспалу стјуардесу, све си бодове за пакао накупио, па таман да ти је то једини грех у животу. Нико не спава као они, а њен колега Стеван додаје: "Ако дођеш на време, значи да си закаснио!"

- Време је кључан фактор у авијацији. Народски речено, ако дођеш на време, значи да си закаснио! Ваља поменути и борбу између личних интереса и жеља с једне стране, као и умора и стреса са друге - изјавио је Стеван.

Питање које се само по себи намеће јесте да ли су се они који обављају овако стресан и одговоран посао икада зарекли да ће дати отказ чим точкови авиона додирну писту, а стјуард Стеван Голубовић је на њега имао шаљив одговор.

-  Мислите, колико пута помислим на то током лета?! Шалу на страну, овај посао није лак због ноћних летова и непроспаваних ноћи, празника и породичних окупљања којима не можете присуствовати... али, с друге стране, летење "уђе у крв", јер са собом увек носи нешто ново, било да су у питању искуства, контакти, дестинације, пријатељства... Много незаборавних момената остаје запамћено на фотографијама и друштвеним мрежама, али првенствено у срцу - рекао је Стеван.

Стјуардеса Јелена Поповић на списак најдражих успомена са летова, поред помоћи старијима који иду у посету најдражима на другом крају света, а која очигледно посебно разнежи чланове посаде, додаје и честе знаке пажње од путника, просидбе у авиону којима је присуствовала, али и дружење са колегама.

Превоз авионом је најсигурнији, а ево и зашто

Оно што и сами стјуарди, баш као и ми који радимо на земљи, убрајају у највеће предности свог посла је обилажење дестинација на које иначе можда никада не би стигли или су им се толико допале да су постале прва асоцијација на њихово радно место. За Јелену је то Њујорк, Стевана Рим, а Маријану Единбург и то, како каже потпуно неочекивано и непредвиђено.

-  Желела сам да га посетим, али никад ми није био превисоко на листи жеља. Никад нисам волела хладноћу и кишу и Шкотска ми је увек била превише на северу. А онда се догодио тај први лет за Единбург и... Знате оне љубавне приче које почињу са "као да ме је гром погодио"? Е, то је прича о мени и Единбургу. Све егзотичне земље, пешчане плаже и тиркизна мора бих мењала за Шкотску, без да трепнем. Добро, можда не све, оставила бих нешто да имам где да се огрејем, пошто им је клима стварно ужасна - описује Маријана омиљени град враћајући се на оно због чега упркос манама овог посла, огроман број људи сања да се бави њиме.