Трамп има два циља за Србију: Једним потезом жели да преузме примат над Балканом, а другим да уђе у историју

Да би Вашингтон могао да врати позорност на Западни Балкан најавио је Чарлс Капчан, амерички стручњак за спољне послове који је открио да је циљ америчког Закона о националној одбрамбеној надлежности да изврши "конструктиван притисак на Приштину и Београд да напредују у дијалогу и превазиђу тренутни застој". Како је рекао, Вашингтон тражи истовремено стабилне владе у Београду и Приштини.

"Циљ је и да се онемогући излазак Америке из Европе"

Драгослав Рашета, истраживач у организацији "Нови трећи пут" каже да је усвајањем Закона о националној одбрани амерички сенат одобрио 901 милијарду долара војне потрошње за 2026. годину, али и одредио како да се та средства искористе.

- Између осталог, циљ је и да се онемогући излазак Америке из Европе и повећа ангажованост САД-а у Индо-Пацифику. У Сенату је и много чланова који имају искуства на Западном Балкану па је логично што је један од фокуса и наш регион - оцењује Рашета за "Блиц".

Два циља Америке на Западном Балкану

Како каже, када је реч о америчким циљевима на Западном Балкану, Рашета издваја два:

Излазак Русије из енергетског сектора са ових простора

Проналажење убрзаног и прагматичног решење за косовско питање
- Вашингтон је схватио да Русија на овим просторима највећи утицај остварује кроз енергетику. С друге стране, Америка ће покушати да понуди економска решења и бенефите како би се убрзао дијалог Београда и Приштине и донео одређене резултате - наводи Рашета.

Додаје да ће наредних месеци бити јаснији потези Вашингтона на овим просторима.

- На сваких 90 дана у америчком сенату се анализира шта је постигнуто у вези са остварењем прокламованих циљева. Видећемо да ли ће Америка стићи да се бавим нашим регионом због ситуације са Венецуелом, Ираном и ратом у Украјини. Жеља сената је да Европа буде у релативно сређеном стању, а као један од дестабилизирајућих фактора препознат је руски утицај на Западном Балкану - анализира Рашета.

"Неопходно заједничко деловање Вашингтона и Брисела"

Није оптимиста у вези са напретком дијалога Београда и Приштине.

- Тешко ће до тога доћи ако се има у виду да је америчка администрација прагматичнија од ЕУ која је главни посредник у том дијалогу. Неопходно је заједничко деловање Брисела и Вашингтона да би се дијалог покренуо и дошло до институционализованог договора какав је, рецимо, био Охридски споразум - оцењује Рашета.

Како каже, поготово Београду није тренутно у интересу да у садашњим околностима "инсистира много на косовском питању".

"Избор амбасадора је сада већ проблем америчке политике"

С друге стране, ако и дође до појачаног америчког фокуса на Западни Балкан не треба очекивати да ће Србија ускоро добити америчког амбасадора.

- Та два питања нису повезана. Избор амбасадора је сада већ проблем америчке политике јер се много више решава партијском линијом него раније. Поређења ради, током мандата Џоа Бајдена, Индија скоро три године није имала америчког амбасадора иако у односи са Вашингтоном тих година били одлични. Треба имати у виду и то да Трамп не верује много у традиционалну дипломатију него више у изасланике - закључује Рашета.

Стејт департмент: Надамо се да ћемо ојачати партнерство са Приштином

Иначе, Стејт департмент је прошле недеље најавио промену односа са Приштином након парламентарних избора на КиМ уз неколико услова.

- Надамо се да ћемо ојачати наше партнерство са следећом Владом Косова, укључујући наставак стратешког дијалога. Међутим, постизање тога изискиваће акције које унапређују нашу заједничку агенду за регионални мир, стабилност и међусобни економски просперитет“, саопштио је Стејт департмент.

Сељам Шкодра, приштински аналитичар, сматра да је прекид стратешког дијалога Вашингтона и Приштине "само тренутно неслагање и да би ускоро могао да буде обновљен".

 Ово су тренутна неслагања која настају између природних савезника, а обнављање сарадње је само по себи очигледно с обзиром на чињеницу да сте видели да у Стратегији одбране и Закону о буџету за 2026. годину Сједињене Америчке Државе придају посебан значај укључивању Косова у тај нацрт закона, што је од посебног значаја. Верујем да ће институције земље обавити свој посао поновним успостављањем контаката - изјавио је Шкодра.

Трамп жели нормализацију односа Београда и Приштине на листи достигнућа

Подсећања ради, Чарлс Капчан, амерички стручњак за спољне послове, поручио је да амерички Конгрес покушава да врати Западни Балкан у фокус америчке спољне политике.

- Трамп ће покушати да уврсти нормализацију односа Косова и Србије на своју листу достигнућа. Имамо повећану америчку забринутост која долази након повлачења САД из дијалога Србије и Косова и имамо одсуство косовске владе током дужег периода. Документ подстиче Аљбина Куртија да формира владу што је пре могуће након победе на изборима - објаснио је Капчан за "Јуроњуз Албанија".

Додао је да постоји забринутост због приступа Куртија.

- Присуство Косова у овом документу има за циљ да подстакне Приштину и Београд да напредују у билатералном дијалогу и превазиђу застој. Документ такође тражи од ове две земље да имају стабилне владе. У Србији имамо дестабилизовану ситуацију, на Косову смо месецима без владе, тако да је време да обе земље крену напред са тешким послом који имају - указао је Капчан.

Србија Данас/Блиц