ТРЕБА ЛИ БОЉИ ПРИМЕР ЛИЦЕМЕРЈА ОПОЗИЦИЈЕ: Кад они показују средњи прст, то је култура
Хистерија опозиције због тога што су се на улицама српских градова појавили графити и транспаренти на којима је крвава рука са испруженим средњим прстом се не стишава ни после три дана.
И, хајде да се сложимо, да су у праву. Да је то непристојно, вулгарно. Све што они тврде да јесте. Да прихватимо чак и то да је испружени средњи прст ружнији и морбиднији и од крваве руке. Није и не може да буде, али нека им буде.
Али шта ћемо онда са овом фотографијом опозиционог активисте који је још прошле године развио транспарент на којем се налази исти симбол: шака са испруженим средњим прстом? Зашто нико од опозиционих политичара, од лажних студентских лидера, медија који их подржавају, глумаца и осталих чувара морала из те самозване, лажне, друштвене елите ово није осудио? Ни једном једином речју.
Како то да ником из опозиције, њених медија и чувара морала, није засметало ни то што је овај знак упарен са српском заставом? Како то њима, великим додољубима, није нимало непристојно.
А уз све то и моторка у рукама, претња јасна да јаснија не може бити.
Шта би било да су присталице власти покушале да уклоне овај транспарент и при томе физички напале овог човека, као што су присталице опозиције пре два дана напале младиће који су у Београду развили транспарент са истим овим симболом? Без моторке и заставе.
Јесте да волу није дозвољено оно што је дозвољено Јупитеру, али нити су лидери досовске опозиције Јупитери, нити су грађани Србије волови.
