У одбрану "части и поштења" судије која је донела ослобађајућу пресуду за Зеленовића, "устао чувени" судија Мајић

Судија Апелационог суда у Београду, др Миодраг Мајић, челник инструмента за притисак српског правосуђа (НВО ЦЕПРИС)  је вероватно најбољи познавалац права у Србији, па би требало размислити да се именује за доживотног председника неке нове правосудне инстанце, организације коју ће устоличити његови америчко-енглески пријатељи, а наш парламент усвојити!?

У својој распомамљености и потреби да се што више некоме ( зна се коме?) додвори, судија Мајић не бира ни време ни место, да углавном заштити оно што се никако не може заштити, да брани оно што се једноставно не може бранити и зашта уопште не морамо имати завршени Правни факултет и “политички” докторат!?

Изгледа да је овај судија једини у српском правосуђу који може и сме да коментарише све и свашта, да износи своје вредносне судове о сваком боговетном догађају у Србији, а да нико “не сме” да се запита ко је заправо та креатура? И зашто то ради? Он јавно критикује, владу, председника државе, ресорно министарство правде, све оне који нису на његовој политичко-интересној линији, а нико да га бар упита: “ Судијо, блогеру, ЦЕПРИС-у,ТВ звездо, да ли су твоји наступи достојни функције коју обављаш и заклетве коју си наглас изговорио”? Он је увек тамо где треба, он је ту да реши сваки случај за који директни интерес имају “домари, батлери амбасада” у које он тако радо и чило иде…Судија Мајић “по задатку” тражи јавну комуникацију са грађанима, води кампању посредством свог блога као да је у изборној политичкој кампањи!?  При томе, његов “несрећни” председник Апелационог суда, не сме ни реч, макар упозорења да каже? Систем је већ направљен да је министарка правде пред судијама као икебана?! Остаје да у уставним реформама доврше започето и судије дигну и изнад њих самих, да буду “ богом дани, одани само и једино зна се коме…”.

У таквим околностима које снажним ветром гурају судије попут Мајића и сви његови кадрове из НВО ЦЕПРИС-а, није ни чудо што су “добили задатак” да бране “ слободарски Шабац”, једно од ретких упоришта “досманлијске дрп оазе” у којој важи да ништа не важи, да се закони и прописи кроје  само и искључиво по мери својих интереса или мање групице људи на власти…

Тако се и судија Мајић обрушио у заштиту судије Основног суда у Шапцу, Биљане Мраовић, која је по кривичној пријави ДРИ ослободила у првом степену одговорности градоначелника Небојшу Зеленовића званог “Зеленко” за ненаменско ( ваљда без покрића!?) трошење чак фантастичних 5 милиона евра!? Судија Мраовић је као кључни доказ “невиности” градоначелника, (мада је по свим позитивним законима о локалној самоуправи директно одговоран), прихватила сведочење Маријане Костадиновић, начелнице Одељења за финансије градске Управе, која је, зна се, “жестоко бранила невиност градоначелника”…

Остаје нејасно и запањујуће, да судија није саслушала начелника Управе Јована Недељковића, него пуно поверење поклања сведочењу службенице по рангу испод начелника и тиме је “гурнула прст у око” Државном ревизору, тврдећи да је направио озбиљуну омашку?

Ко је направи омашку и ко ће сносити косеквенце због тога треба да одлучи Виши суд у Шапцу? Али, “врућ кромпир” се крчка месецима и никако ниједан судија да стегне петљу и заштити истину у овом случају? Што дуже чекају то се више диже тензија и неповерење грађана у ионако поприлично оронуло шабачко судство?! Сви већ верују да “Донови кадрови неће нашкодити епизодистима из његовог луткарског позоришта”?!

П.С.За неупућене, Дон цео шабачки округ сматра једним малим луткарским позориштем у коме он поставља и смењује у зависности да ли су га у његовом селу ујутро пробудили певци или лавеж куја… Ако први кукурикну певци, значи добро је, али ако залају сеоске кује, е онда је време за промене…

Али, вратимо се “ријалити Ујка Семовом судији”, Апелационог суда, Миодрагу Мајићу, који “мудро збори” да политичари коментарисање судских одлука кроз медије користе као инструмент утицаја на правосуђе.

„Коментарисање судских одлука путем медија је одавно постало инструмент утицаја на правосуђе“, рекао је летос Мајић на конференцији Комитета за људска права, поводом презентације Извештаја о поштовању Кодекса понашања народних посланика о границама дозвољености коментарисања судских одлука и поступака. То су пренели домаћи медији…

То је, сматра Мајић, врста директног политичког утиција путем медија са очекиваним исходом да судије и тужиоци не донесу одлуке супротне интересима оних који су у неком периду, сада или пре, „господари воде и ватре“, или више неће бити на својим функцијама.

Он је додао да су политичари свесни да коментарисање судских одлука представља притисак на рад правосуђа. Мајић је изразио бојазан да ће то наставити да се дешава и додао да се у Србији „закон не доживљава као нешто што је обавезно поштовати“.

Да је и све тачно што каже “англосаксонски” судија Мајић, мора га неко упитати, због чега онда он на америчкој телевизији ( Н1, у коју он може да уђе И у папучама?!) коментарише рад тужилаштва, полиције, председника Србије…? Да ли и кога Ви господине судија тиме притискате? Или сте и Ви исти као и они који су били милосрдни анђели за наше добро? Све по систему “ сад ћеш да се извинеш брату Ђури што те тукао”?!

У овом Мајић-Кафка” мудровању, додаћемо и мишљење Заменик председника Државног већа тужилаца Горана Илића, који је својевремено изјавио, да самосталност тужилаштва није заштићена кодексом који је усвојен и додао да „политика пресудно утиче на каријере тужилаца“.

Имамо само једно питање: А, када није политика “пресудно утицала на каријере тужилаца”? И где није? У Америци, Великој Британији? Смешно…

Зар, судске пресуде, судски поступци против “отпадника од  власти и народа” у Србији нису најбољи доказ да владајућа политика нема пресудан утицај на српско правосуђе! Чекајте, кажете да политичари изјавам притискају правосуђе, па ако га они контролишу, зашто би га после пресуда притискали? Нешто не овде не штима, господо из невладиних организација И Удружења…