НАРОДНИ ПОСЛАНИК ЗДРАВКО МЛАДЕНОВИЋ: "У ПАМЕТ СЕ КОЛЕГЕ! Заштитите просвету од комесарки бившег режима"
Ауторски текст народног посланика Здравка Младеновића преносимо у целости.
После одлуке свих репрезентативних синдиката у образовању да се прихвати понуда Владе Републике Србије која подразумева испуњење основног захтева, а то је изједначавање просечне зараде у образовању са просечном зарадом у Републици Србији, просветни радници у основним и средњим школама су у већини још једном показали одговорност, најпре према деци за чије су образовање задужени, али и према друштву у целини.
Протеклих неколико недеља је обележила општа хајка на већину просветних радника који су били за прихватање увећања зарада, односно против незаконите тоталне обуставе и извођења деце на улице.
У тој хајци, првенствено на друштвеним мрежама, али и кроз саопштења опозиционих политичких странака, су предњачили извесни Душан Кокот који је у овоме видео прилику да свој нерепрезентативни синдикат са пар стотина чланова претвори у репрезентативни јашући на таласу дела незадовољних и радикалних просветних радника, као и извесне колегинице Татјана Марковић Топаловић, Тијана Шербула, Данијела Грујић и Наташа Зечевић, све одреда високе функционерке странака Драгана Ђиласа и Здравка Поноша. Њихови мотиви су нешто другачији од колеге Кокота, али такође лукративне природе - доћи на власт и функције без избора, грубо злоупотребљавајући новосадску трагедију и још грубље увлачећи децу у своју нечасну борбу за фотеље у будућој власти "која само што није".
Просветни радници су већ 5 месеци у законском штрајку тражећи побољшање материјалног статуса, а да нису ни од једног еснафа добили подршку, док су ових неколико недеља све очи упрте у њих "да случајно не издају". Кога? Шта?
Зашто се рецимо Удружење драмских уметника није огласило пре 4 месеца да их подржи у захтевима за повећање зарада, и са којим правом данас било који глумац може и сме да упре прстом у било ког наставника? Зашто се диригенткиње и виолинисткиње са крвавим шакама нису огласиле пре 2 године када су обесна "деца" измакла столицу професорки из Трстеника и приде је изврнули руглу на друштвеним мрежама?
Такође ћу напоменути да смо на седници Народне скупштине 25.11.2024. усвојили Измене и допуне Кривичног законика, а које се односе на најстрожије кажњавање сваког напада на лице запослено у установи образовања и васпитања (члан 344б КЗ РС). Тиме је ударен темељ да се коначно исправе петооктобарске аномалије настале реформом почившег Гаше Кнежевића, када су наставници постали глинени голубови без икакве правне заштите од појединих обесних ученика и још обеснијих родитеља.
Дакле, држава и Влада су решили да се озбиљно позабаве побољшањем и нематеријалног, као и материјалног статуса просветних радника.
Лично ћу увек и у парламенту бранити право на достојанство својих колега, али никада нећу пристати да будем део руље коју предводе Шербула и Кокот. Никада нисам повлађивао својим ученицима нити их безусловно следио, јер је учење деце по моделу "може ми се" дугорочно веома опасно по друштво у целини.
Држава ће поштовати свој договор са просветним синдикатима, и сви заједно морамо да се потрудимо да се просветни радници попну на друштвени пиједестал на коме заслужују да буду. То је могуће само ако никоме, никада и ништа нису дужни, ако увек буду своји, прате своје циљеве и своје идеале, а не жеље неостварених политичких комесара и комесарки.
Аутор: Здравко Младеновић