УСТАЛА БИА: Вила са Кошара дигла целу Безбедносно-информативну агенцију на ноге! (ВИДЕО)

Безбедносно-информативна агенција (БИА) данас је обележила 122. годишњицу оснивања Одељења за поверљиве полицијске послове и 19 година од оснивања БИА, у присуству председника Александра Вучића.

Уважавајући значај првог законског уређивања цивилних безбедносно-обавештајних послова у Србији, Безбедносно-информативна агенција обележава 17. октобар као свој дан.

Данашња БИА формирана је Законом о Безбедносно-информативној агенцији, који је ступио на снагу 27. јула 2002. године. БИА је цивилна, национална служба безбедности и део је јединственог безбедносно-обавештајног система Србије.

Александар Вучић обишао је данас, током посете БИА, лабораторије и Оперативни центар Београдског центра БИА и истакао да ни у најразвијеним западним земљама нема тако добро опремљених лабораторија као што је у БИА. 

Вучић и директор БИА Братислав Гашић, претходно су положили су венац испред меморијалног зида у знак сећања на погинуле припаднике Агенције.

У оквиру свечане прославе и рођендана БИА, изведена је и ужичка нумера "Вила са Кошара" у извођењу Данице Црногорчевић, а изведба је одушевила све у сали.

Сви присутни су уз громогласан аплауз устали на ноге и показали да је БИА уз свој народ на Косову!

Песма носи две важне поруке, једна је позив Србима да поново крену у одбрану Косова и Метохије против "душмана" као што су то радили и јунаци са Кошара, а друга је да служи као опомена онима који се овом позиву не одазову.

Битка на Кошарама симбол је одбране државне границе, а трајала је од 9. априла до 14. јуна 1999. године око граничног прелаза Раса Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ напада била је да се пресецањем комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија на Косово и овладавање простором Метохије. Страдало је 108 војника, док је преко 150 рањених.

Вила са Кошара

 

Крвав мјесец врх Кошара

Гробнице га српске скриле

Језним ехом мрак дамара

И јецајем горске виле

 

Смртним ропцем шума збори

Вратите се браћо мила

Зар вам мушки рс не кори

Посестрима ваша вила

 

Одсјекли јој пси увојке 

Сустигла је мрска хајка

Ал’ се не да зор ђевојка

Нагоркиња наша мајка

 

Но крстаче ове стражи

И аманет витезова

Јуначке им ране блажи

Старом пјесмом са Косова

 

Тихо тужи и запјева

Не навикла на окове

Ко Косовка негда дјева

Мртву браћу пјесмом зове

 

Вратите се соколови

Вратите се мени ‘амо

Траже од нас прађедови

Да душмане ишћерамо

 

Дижите се див јунаци

Почивати не смијете

Треба јарам да се збаци

И да опет погинете

 

Нема Космет ко да брани

Трулије су њине кости

Дижите се опјевани

А њима нек Бог опрости 

 

Они мртви свијетом ходе 

Није су ни били живи

Ајде браћо устај роде

Јуриш соколови сиви

 

А ја гледам лијућ’ сузе

Гдје нас мртви живе каде

Ко нам браћо душу узе

Сви за вилом нисмо јуде!

 

Даница Црногорчевић (девојачко Никић) црногорска је певачица етно и духовне музике.

Даница Црногорчевић, данас је једна од најпопуларнијих вокалних солисткиња и интерпретаторки духовне и етно музике из Црне Горе. Рођена је у Бару, љубав према духовној музици се појавила у детињству, на часовима веронауке, а озбиљнији и смисао у циљу истраживања етноса српског народа појавио се током средњошколског образовања.