"Твој живот и твоје име биће уписани у историју твоје земље" Вучић постхумно одликовао српског јунака Милована Јовановића

Након састанка одржава се церемонија доделе Ордена Карађорђеве звезде првог степена и Крста за војне заслуге са жутом траком Краљевине Шпаније породици постхумно одликованог подофицира Војске Србије Милована Јовановића, који је, часно обављајући своју дужност, изгубио живот у мировној мисији у Либану.

Обраћање председника Вучића и уручење одликовања: 

- Поштована породице Јовановић, драги Милоше, драга Милице, посебно драга Ана, уважена госпођо Маргарита Роблес Фернандес, ми данас додељујемо одликовање вашем и нашем Микију, Миловану Јовановићу, слободан сам да кажем инстинском српском јунаку, увек одважном, храбром, пристојном човеку, дивном родитељу Милоша и Анастасије, добром супругу и шта год да кажете у оваквом тренутку, све је вишак и све је недовољно. Хоћу да се захвалим вама госпођо Роблес што сте у Србију дошли са 11 припадника шпанске војске, коју су са нашим Милованом били у бази у Либану. Велико хвала шпанским војницима, велико хвала српским војницима - поручио је председник на почетку свог обраћања.

- Немамо ми шта од тога што бисмо обавештавали људе у нашим земљама са које стране су стигле гранате у базу Михел де Сервантес, али морамо да кажемо да је наш Милован био на часном задатку, да часнији не може бити, да га је обављао поносито, храбро и достојанствено. "За слободу, као и за част, човек може и мора ставити живот на коцку", написао је велики Сервантес, драги мој Србине Миловане, честити подофициру Јовановићу, за мир и слободу, ти си урадио више од свих нас, урадио си оно што си могао и морао. Могао си оно за шта си се читав живот спремао, а морао си оно за шта те је обавезала војничка част и заклетва дата Србији. Ти си одабрао да можеш и мораш истом идејом о моралом и Србији коју су у срцима носили наши мали каплари, њих 1300. Морао си и могао си да као Обилић ставиш туђе животе испред свог. Нажалост, нисам сигуран да постоји начин да се опростимо од тебе онако како ти то заслужујеш. Нисам сигуран да постоји, форма ма колико свечана која може да исправи земаљску неправду која је тебе и твоју породицу задесила. Отишао си да у име људскости и човекољубља чуваш мир, а вршећи своју дужност на олтар части ти си положио оно што је највредније што си имао - твој живот и твоје име биће уписани у историју твоје земље, твоје Србије. Отишао си онако како то јунаци раде, дично и срчано, зато те постхумно, Милане, одликујем Орденом Карађорђеве звезде првог степена - поручио је председник

 - Ваша екселенцијо, госпођо Роблес Фернандес, данас су наше две државе пријатељске сједињене у истој боли и истом поштовању. Херојство не познаје границе. Милован Јовановић је носио српску заставу далеко од свог дома, стајао је једнако поносно и под шпанском заставом у заједничкој бази. Захваљујем се вама и Краљевини Шпанији на овом гесту дубоке хуманости и савезничке части. Одлука да Шпанија одликује српског подофицира крстом за војне заслуге говори о нечему суштинском, она је одлука да постоје вредности јаче од политике, протокола и свих интереса у најужем смислу те речи. Постоји заједништво људи који верују да је мир вредан жртве, наш Милован припадао је тој заједници. Шпанија и Србија су две нације које се заједно главом клањају пред истим именом, то је веза коју не могу да прекину ни време ни раздаљина. Још једанпут желим да се захвалим вама Милице, Милоше и Ана што сте нам дали Милована и што смо га имали за друга, подофицира, војника, брата и што је штитио и чувао интересе Србије и далеко од ње и што чувате заставу Србије тамо где је увек припадала, у вашој кући, вашем дому и увек најближе Миловановом срцу. Хвала на пажњи још једанпут - поручио је председник и предао Орден Карађорђеве звезде првог степена оцу настрадалог подофицира Милошу Јовановићу.