ВАЖНИ ИЗБОРИ ПРЕД ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ: Ко су најјачи кандидати за новог поглавара СПЦ?
Полемише се чији је лоби најјачи, ко је руски, а ко грчки ђак, коме је ближа Москва, а коме Васељенска патријаршија, ко коме шта дугује
Духовност је у цркви и манастиру. Како идете ка горе у хијерархији, све више постаје политика.
ОДРИЧЕ ГА СЕ И СИНОД СПЦ: Изјаве епископа Григорија немају везе са Христом
ДИЈАНА ХРКАЛОВИЋ У ЧЕТИРИ МЕСЕЦА ДВАПУТ МЕЊАЛА ИМЕ: Примећена код матичара, а избор имена више него чудан
КРЕНУЛА БИТКА ЗА ТРОН! Српска православна црква започела лобирање за НОВОГ ПАТРИЈАРХА: Погледајте ко је све у "трци"
Уочи избора новог патријарха 18. фебруара, епископи и могући кандидати приступају разним договорима, преговорима, гледа се ко припада ком клану, да ли је јачи босански, војвођански или црногорски лоби, ко је руски, а ко грчки ђак, коме је ближа Москва, а коме Васељенска патријаршија, ко коме шта дугује.
1. ЕПИСКОП ШАБАЧКИ ЛАВРЕНТИЈЕ
Изузетно је поштован у цркви, а 27. јануара пуни 86 година. Ако у СПЦ не буду могли да се договоре о кандидатима, у том случају ће као прелазно решење изабрати Лаврентија, који је са свима добар. Годинама је живео у иностранству, на западу, те је свима прихватљив. Говори енглески, немачки и руски језик. Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. Његовим залагањем пренете су мошти Св. Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић.
2. ВЛАДИКА ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ
Важи за најјачег кандидата, а како кажу они који га познају, то је човек који представља систем. Продоран, изузетно утицајан у црквеним круговима, његова реч се слуша. Почетком фебруара пуни 73 године, говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик. Дуги низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Амбиције Иринеја Буловића нису тајна, он жели да буде нови српски патријарх, али то што важи за "најјачег кандидата" у старту је и његов камен спотицања, барем се тако у јавности спекулише.
3. ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ
Верници и највећи део јавности виде владику будимљанско-никшићког Јоаникија на месту недавно преминулог митрополита Амфилохија. Има 61 годину и то га, према проценама аналитичара, дисквалификује као новог патријарха. Превише је млад, истичу у црквеним круговима, али свакако је добро ако наследи Амфилохија, јер неко јак и способан мора да дође на чело епархије у Црној Гори. Према информацијама, Миодраг Дака Давидовић, никшићки бизнисмен и добротовор Српске православне цркве, лобира да Јоаникије постане нови патријарх.
4. ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ
Владика Василије је епископ сремски Српске православне цркве. Епископ Василије рођен је као Васо Вадић 10. децембра 1946. године у месту Челинац у Босанској крајини, где је завршио основну школу. У манастиру Крки у Далмацији похађао је Богословију Света Три Јерарха, где је и замонашен и рукоположен за јерођакона 19. децембра 1967. године. У свештени чин јеромонаха рукоположен је 28. јуна 1968. По завршетку богословије одлази 1971. године на богословске студије у Букурешт у Румунији, које завршава у року. Давне 1986. године је постављен за епископа Епархије сремске, где и данас столује. Владика Василије је познат по томе што углавном само преспава у двору, јер или је на градилиштима цркви, у неком од фрушкогорских манастира, разговара како да Сремски Карловци помогну у промоцији Новог Сада, како да се развија СПЦ.
5. МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ
Више пута је јавно негирао да је "државни пројекат за новог патријарха". Има 59 година, утицајан је, али његово време тек долази. Био је игуман манастира Светих архангела у Ковиљу. Посебно се ангажовао на лечењу оболелих од болести зависности и због тога је 2005. формирао терапијску заједницу "Земља живих", која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије. Штићеник је владике Иринеја Буловића.
6. ВЛАДИКА ЈОВАН ШУМАДИЈСКИ
Док је био у САД, изградио је цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину итд. Постарао се да се објаве дела владике Николаја на енглеском језику. Тренутно је на челу једне од епархија која има највише верника у СПЦ, где се такође стара о изградњи и завршавању великог броја храмова, као и о издавачкој делатности. На Светом архијерејском сабору 2004. године изабран је у Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Има 70 година и поштован је у црквеним круговима.
7. МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ
Митрополит дабробосански врши функцију поглавара до избора новог патријарха, раније је био епископ бихаћко-петровачки и зворничко-тузлански. Има 68 година. Из своје резиденције у Кључу протеран је 1995, а 10. октобра исте године одлази са територије своје епархије. У епархију се враћа 1996. године, након почетка примене Дејтонског мировног споразума, а управо му се напуштање епархије највише замера. Говори грчки језик, а служи се руским и француским.