(ВИДЕО) "Историјски корак када је реч о заштити и бризи о особама са инвалидитетом": Министарка Ђурђевић Стаменковски о Закону родитељ-неговатељ
Министарка за рад Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да је Закон родитељ-неговатељ историјски искорак у области социјалне заштите, истичући да је решење настало кроз сарадњу институција и бројних удружења родитеља и особа са инвалидитетом.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је да је Закон родитељ-неговатељ историјски корак када је у питању социјална заштита и брига о особама са инвалидитетом.
- Наиме, од 2013. године о овој теми се исцрпно разговарало и родитељи су ишчекивали законско решење, али први пут 2023. године се директно ради на томе како бисмо од јесени имали пуну примену овог законског решења. Желим да кажем да ово није решење које нуди наше министарство, ово је решење које је усагласила радна група сачињена и од представника удружења која су заступала интересе родитеља - рекла је она гостујући на РТС.
Министарка је навела да је 15 удружења која заступају интересе родитеља, деце и породице учествовало у раду радне групе.
- Врло је важно да се истакне да смо ми поприлично били инклузивни када смо формирали радну групу, с обзиром на то да је Комисија предложила да свега 6 удружења буду укључена у радну групу. Сматрала сам да је важно да дамо прилику и другим удружењима како бисмо добили компромисно решење, како бисмо добили што квалитетнију верзију. Поменућу само нека од удружења зато што желим да јавност у Србији, која је врло заинтересована за ово питање, има у виду да су у раду овог тела учествовала удружења, рецимо, која заступају интересе оболелих од ретких болести. Говорим, рецимо, о организацији НОРПС, удружење ДЕБРА које заступа оболеле од најтеже ретке болести, у питању су дечица лептири, колоквијално тако се у Србији називају. Удружење особа са аутизмом, национална организација особа са инвалидитетом која окупља практично све савезе особа са инвалидитетом. Затим Удружење дистрофичара из Баната које је заступало и ову популацију, Удружење Ево рука које такође пружа и услуге у заједници као Извуци срце и тако даље, дакле 15 удружења из различитих крајева Србије, усагласило је нацрт закона родитељ-неговатељ са представницима институција и ми смо о овом нацрту отворили јавну расправу која ће трајати до 7. маја - појаснила је министарка.
Она је даље навела да, све док се јавна расправа не оконча, ми не можемо рећи да се пред нама налази готов закон.
- Али налази се, по мом скромном суду, а и по њиховој оцени, једна верзија која задовољава у овом часу потребе оних којима је овај закон и намењен. Морамо да кажемо да и родитељи који неће остварити финансијску накнаду, и они су неговатељи, они брину о својој дечици, али су радно ангажовани и због тога њихова нега није 24-часовна. Они родитељи који су, пак, незапослени, који се старају о детету и физички су присутни 24 сата, нису имали могућност да имају финансијску накнаду, нису имали могућност за уплату пореза и доприноса, и они су се до сада могли користити само постојећим решењем закона о социјалној заштити које предвиђа да уколико траје нега 15 година, тек када наврше 65 година могу остварити право на минималну пензију - рекла је она и наставила:
- Али, рецимо, уколико та нега траје 14 година, они нису имали никаква права. Дакле, финансијска накнада за родитеље деце која су корисници увећаног додатка за туђу негу и помоћ, а корисници увећаног додатка за туђу негу и помоћ су деца која имају већи степен инвалидитета, више потешкоћа, нису самостални најчешће, дакле њихови родитељи који су незапослени остварују право на новчану накнаду у износу од 65. 000 динара. Али шта је сада захтев министарства у оквиру ове јавне расправе, то смо ми, рецимо, изнели као министарство и верујем да ће се и остали сагласити, да то не буде фиксни и трајан износ, него да се усклађује са растом просечне зараде, како никада не бисмо дошли у ситуацију да та накнада буде мања од такозваног минималца.
Детаљно гостовање погледајте у снимку у оквиру текста.