ВЕЛИКА АНАЛИЗА ВЛАДИСЛАВА ЈОВАНОВИЋА: Бивши министар спољних послова открива позадину сукоба на Блиском истоку и Украјини и како је растурена СФРЈ (ВИДЕО)
Владислав Јовановић о актуелним домаћим и спољнополитичким темама.
Гост редакције Србија Данас, био је Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова Савезне Републике Југославије (СРЈ), амбасадор при Уједињеним нацијама (УН) и каријерни дипломата при амбасадама наше земље у Бриселу, Лондону и Анкари. Са господином Јовановићем смо разговарали о актуелним спољнополитичким темама: рату на Блиском истоку и рату у Украјини, али и о кључним моментима сукоба у Југославији и последицама које су оставили у данашњем времену.
"НИКО СА НАМА НЕ МОЖЕ РЕШИТИ ПРОБЛЕМ СИЛОМ" Амбасадор Палестине о ратним догађајима на Блиском истоку, само под ОВИМ условима је могућ мир (ВИДЕО)
ШОК ОПТУЖБЕ ЗА ЗЕЛЕНСКОГ ИЗ САД "То што је Путин лош, не значи да је Украјина добра" - овакав ударац нико није очекивао
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ ЈЕ ОСЛОБОЂЕН У ХАГУ! Руски новинар открио истину коју СКРИВА ЦЕО СВЕТ!
Говорећи о сукобима Палестинаца и Израелаца на Блиском истоку, Јовановић на самом почетку разговора констатује да су обе стране жртве политике великих сила.
- Једни су староседеоци, Палестинци, а други су дошљаци који су старозаветни староседеоци, пре 2000 година, а које је западни фактор (Римска империја) натерао у бекство отуда и они су се смуцали по свету, мучили се и тешко пролазили у разним земљама. Тако да неправда према њима била је учињена, али ту неправду нису Палестинци урадили, то је опет урадио Запад, у више наврата. Међутим, они то наплаћују преко других и то је све иронија историје - објашњава Јовановић.
Истиче да обе стране прибегавају тзв. дипломатији исцрпљивања.
- Израел жели да добије у времену, у очекивању да ће време довести до тога да палестинско стрпљење, издржљивост, виталност, да исцури и да ће они да клону, да изгубе наду у повратак. А код Палестинаца то је пламен мржње и осећај неправде, који ствара код њих један безумни начин размишљања и закључивања и они, због тога, прелазе често на насилне акције терористичког карактера против било ког израелског дела цивилног становништва. То непрекидно храни другу страну да и даље буде упорна у својим настојањима, а Палестинцима пружа неку наду да ће време на крају пре да буде њихов савезник, него њихов противник. И у том прегањању они долазе у садашњу ситуацију која је букнула - каже Јовановић.
Он наглашава да је палестинска држава физички раздвојена и да је од почетка направљена фалично, мислећи на чињеницу да Газа и Западна обала немају никакву копнену или морску повезаност.
- Од почетка су та два дела раздвојена. Као да је неко намерно створио њихово физичко раздвајање, како би имао стални узрок за мешање и интервенције на Блиском истоку. А опет, Израел је лагано кренуо у освајање дела Западне обале, значи, палестинске територије, тиме што је насељавао кибуце и потискивао Арапе, што милом-то силом. Тако да је то стално изазивало неке интервенције, сукобе и убиства и са једне и са друге стране - изјавио је Јовановић.
Министар наглашава да када је у питању Блиски исток, обе стране, и Израелци и Палестинци, су у праву: да постоје, да имају своје државе и да то буде једнако поштовано и награђивано од стране свих.
- Питање је само да ли су обе стране спремне да томе дају свој допринос. Значи, Израел мора да буде спреман да прихвати постојање независне, самосталне Палестине, они ако хоће могу да праве договоре о размени територија, без притисака и без употребе силе. И онда треба да иду корак даље од тога, да као самосталне и независне успоставе што корисније међусобне односе, да буду допуњавајуће једна другој и да ту нађу излаз из проблема који имају. То би морало да буде пут ка изласку - објашњава Јовановић.
Говорећи о рату у Украјини, а упитан да ли се руска инвазија на Украјину може окарактерисати као легитимни чин или чин агресије, Јовановић објашњава да је то, пре свега, "изнуђени чин".
- Можете га квалификовати овако или онако, али Русија, једноставно, није имала излаза, јер алтернатива је чекати да се ствари још више закомпликују и отежају за Русију, да Украјина буде члан НАТО, да буде наоружана, да дођу базе на 300 км од Москве и то је нешто што је неприхватљиво за Русију као велику силу. Она је у свом документу о безбедности то изричито нагласила. Чак је рекла да ће се, у случају егзистенцијалног угрожавања, послужити крајњим средством – одбраном свим средствима којима располаже, што је опомена која треба да одврати све друге - истиче министар.
Јовановић је прокоментарисао и колико сличности има руско анектирање украјинских територија (Доњецка, Луганска, Запорошке и Херсонске области) са преседаном који је направљен на Косову од стране Запада.
- Председник Путин је то више пута користио. То није срећно, зато што је Косово насељено албанском националном мањином, која ни по једном канону међународног права нема право на самоопредељење и на државу. То је једини случај да се једној националној мањини после Другог светског рата, било где у свету, поклања држава. То је супротно Повељи Уједињених нација (УН) и базичном документу Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и ставу Савета безбедности УН који признаје суверенитет Србије и на крају пријему Србије у УН у својим републичким границама као међународним. То је била обавеза УН да је тако прими, јер је тако одлучила Међународна мировна конференција о Југославији из септембра 1991. у Хагу, да је Југославија престала да постоји, а све друге републике постају државе у републичким границама као међународним - каже Јовановић.
Министар је става да је Украјина погрешно проценила, јер је била призната на својој целокупној територији од Русије после распада Совјетског Савеза (SSSR), почевши да слуша "песме сирена" да би могла да буде део Запада и да би могла да буде супротстављена Русији.
- Било је неколико пучева, државних удара, нарочито овај последњи је био рушење Повеље УН. Изабрани председник државе је био срушен пучем који су организовали са Запада. Али несрећни Украјинци су помало почели да верују у то да они могу да буду фактор и да зато треба да буду непријатељи према Русији. То је врло опасно. Мала земља да заузме такав став према великој земљи, било о којој да је реч, то није много паметно. Али су могли, пошто су коначно стекли независност, што је био сан неких њихових пионира, да то очувају и чак да ојачају кроз једну енергичнију сарадњу и са једнима и са другима и да на неки начин буду медијатор између Русије и Запада - истиче Јовановић.
Са министром Јовановићем, дотакли смо се и теме распада Југославије и узроцима који су довели до крвавог грађанског рата.
- Одомаћен је термин распад, а то је растурање Југославије. Она се пре тога већ поприлично сама унутра разбила, са оним Уставом из 1974. године, са пребацивањем централне власти са федерације на републике… То је већ била храна за те тзв. сецесионистичке снаге. Али све то не би било довољно да није било страних одлука и подршке. Има и у другим земљама сецесионизма, па баш тако се не распадају - каже Јовановић и додаје:
- Ми смо били чак доведени у ситуацију да присуствујемо једном брзометном разрушењу наше државе. Зато што је Европска заједница (ЕЗ) у то доба, било их је једанаест, очигледно у договору са Сједињеним Америчким Државама (САД), решила да питање Југославије реши на једном скупу који ће она организовати. То је и урадила 7. септембра 1991. са Сајрусом Венсом као представником САД, а да би довели Србију тамо, они су ангажовали француског председника Франсоа Митерана, као прононсираног пријатеља Срба, који је грубо обмануо Милошевића, тврдећи му да то није никаква конференција о миру, него конференција добрих услуга, где ЕЗ жели да буде добар домаћин, да буде гост завађеној браћи, да покушају да на неутралном терену постигну неки договор. Ако постигну договор то ће бити плус за ЕЗ, а ако не постигну, сви се враћају својим кућама као да се ништа није десило. То су речи Митерана. И још је додао да ће та конференција имати једну арбитражну комисију која ће неке спорне случајеве моћи да решава. На челу те комисије био је Роберт Бадентер, лични пријатељ Митерана, и онда је дословно рекао: "Ако је он мој лични пријатељ, онда је сигурно и ваш. Он ће све да уради да ваши интереси буду задовољени." Превара сто посто, кривично дело. Ми смо тамо отишли, међутим, они су рекли да нема разговора. Има само разговор председавајућег, лорда Карингтона, са сваким посебно, са сваком ребубликом. Ми уопште нисмо разговарали. И на бази тога, после месец дана, се изашло са првим предлогом да Југославија престаје да постоји, да су републике слободне да постану независне државе. То је касациона одлука западних центара моћи који су решили да униште једну земљу створену по Версајском систему, јер то није одговарало Немачкој, а касније ни западној политици.
Упитан да потврди или оповргне приче које се често могу наћи у медијима да је Југославији нуђено да по политичкој одлуци уђе у Европску унију, тада Европску заједницу, Јовановић одговара:
- Није Европска заједница, него је Милошевић нудио Делору. Он је долазио 1988/89. да види терен, па му је Милошевић предложио да се демократски избори организују на нивоу целе Југославије, а не по републикама. И да се после тако демократски преуређена Југославија по кратком поступку учлани у Европску унију. Делор је окренуо главу, није уопште реаговао. То је најпоштенија понуда била, да се демократизује држава, али као целина, а не у деловима. Међутим, Западу је одговарало да то буде у деловима, јер су већ одлучили да Југославија треба да престане да постоји. То су ти смртни ударци које та прва и засад једина заједничка држава Јужних Словена доживела од "пријатељског Запада".
Осврнувши се на ситуацију у Босни и Херцеговини (БиХ), Јовановић наглашава да је Дејтонски споразум резултат америчког сазнања да је крај рата био могућ само на решењу етничке основе.
- То је први такав прилаз, јер је ЕУ форсирала кантонални систем уређења – распарчавање територијалне целовитости три народа. Америка је негде у мају 1994. на састанку у Вашингтону дошла до тог става да решење није могуће без признавања пуног ентитета три народа. После тога је Хрватска, зарад подршке Америке за Олују, жртвовала Хрвате у БиХ. Тиме је отворен пут за стварање ентитета – Федерације и Републике Српске... Значи да је апсолутна нужност за завршетак рата да се призна ентитетска самосталност Федерације Хрвата и Муслимана и Срба са друге стране - каже Јовановић.
Министар наводи да је у БиХ направљена тако танана и деликатна равнотежа да се у њу није смело дирати.
- Дејтонски споразум је међународни мировни споразум. Као такав он је "света крава". Ко дира у то ризикује да произведе много горе последице. Хитлер је то урадио са Версајским уговором и довео до Другог светског рата и до уништења Немачке. То је била једина могућа равнотежа, да то буде једна лабава унија, која ће у времену које настаје да пружи могућност до јуче зараћеним странама да нађу додирне тачке и да покушају да договором, ако су заинтересоване, ојачају органе централне власти. Тај процес је одмах напуштен после Дејтонског споразума. Бошњачка страна је одмах изразила негодовање и протестовала код Савета безбедности. Очекивали су да ће добити примат над другима и нису до данас одустали од тога - констатује Јовановић.
Он истиче да је сама Америка почела да слаби шавове на том мировном споразуму, па су ти међународни посредници који су долазили, који нису део споразума, који су накнадно дошли да помогну, уместо помоћи почели да развлашћују тај споразум, тиме што су из оба ентитета извлачили надлежности и пребацивали их на центар.
- Федерацији то је одговарало, јер они желе да центар буде јак, јер су они већински. За српски ентитет то уопште није одговарало… Осиромашили су суштину ентитета и сад када су покушали да то доврше, наишли су на отпор и тај отпор је био последња одбрана. Више се није имало где повлачити, а то се представља као деструктивност, а не као конструктивно понашање… Хоће да Републику Српску претворе у празну љуштуру - сматра Јовановић.
На самом крају разговора незаобилазно је било и питање Косова и како се проблем може решити компромисно, имајући у виду став да Албанци тврдокорно и категорички одбијају сваку помисао да се врате у састав Србије.
- То што неко не жели, то није аргумент. Је л’ Курди из Турске желе? Је л’ Курди у Ираку желе? Је л’ Курди у Сирији желе? Сви они желе да буду ван, а не могу… Нема ту никакве љубави према потлаченим мањинама, него један геополитички хазард, једна невероватна дрскост, злоупотребе великих сила да би се нешто произвело на силу. И сада они кад су произвели то, кажу свршена је чињеница, ново стање, морате да прихватите. Ми не морамо, јер као матична држава имамо својеврсно право вета. На отето не пристајемо и без нашег пристанка не могу ништа да ураде - објашњава Јовановић.
Он подсећа да је Србија призната у републичким границама од свих оних који су накнадно признали независност тзв. државе Косово.
- Они су скочили себи у уста. Невероватне прекршаје, скоро дилетантске су направили, само да би наметнули своју позицију и политику силе према нама. Они не могу да бране ту позицију. Бране је тзв. суи генерис, неким специјалним случајем. Нема ту никаквог специјалног случаја. Правило је једно за све, не може да се извлачи. Онај ко извлачи он руши правила, а кад рушиш правила рушиш светски поредак - констатује Јовановић.
Министар је става да разговори који се тренутно воде иду ка томе нам ишчупају сагласност, како би Запад свој злочин могао да верификује у УН, али он то не може без нашег пристанка.
- У једном тренутку мораће да схвате да то није могуће да се реализује и да ће морати да кажу својим пријатељима Албанцима да су они све покушали да им осигурају да добију независност, али да то, нажалост, није могуће, јер они могу да имају државу, али не могу да имају независност. А да би имали државу морају да се врате у Србију да разговарају о томе каква ће бити. То је дијалог који треба да буде, а не овај дијалог под претњом употребе силе, ако ми не пристанемо. То није дијалог, то је Хитлеров начин преговарања - каже Јовановић.
Упитан како Србија треба да се држи до тог тренутка и какву политику може да води, Јовановић одговара:
- Србија треба да се држи достојанствено. Они су јаки, они су освојили тај део територије, направили од њега државу. Не можемо силом то да променимо, али нећемо да прихватимо. Можемо да понудимо, нешто што је, по мени, било паметније да се уради, да се понуди потписивање техничког споразума, нека врста модус вивенди, између Србије и територије КиМ, која је под лажним именом нове државе. Тај модус вивенди би требало да омогући свим облицима живота да се ревитализирају – кретање, трговина… Да људи не осете тегобе нерешеног питања.
Министар додаје да би у случају новог погрома Срба, Србија требало да затражи хитну интервенцију УН и да одмах каже, у случају да она не буде моментална, да би сама била принуђена да заштити животе својих људи.
- У борби за Косово можемо да рачунамо на себе, на ток историје, који се брже мења него што су други мислили, не само на промену односа снага, него и промену листе геополитичких интереса који ће Запад имати у предстојећем периоду. Неће Косово бити у врху њихових приоритета, као што је сада. Имаће друге мачке да терају, важније него што је Косово - закључује Јовановић, додајући да све може имати цивилизовану форму и политички прихватљиву суштину, само не сме да буде предаје.
Цео интервју са Владиславом Јовановићем можете погледати у приложеном видеу у тексту.
НАПОМЕНА: Забрањено преузимање делова или целог текста интервјуа без одобрења аутора, линковања на оригинални текст и додавања видео-снимка са YouTube канала Србија Данас.