Вучић све више као Тито: Између Запада и Русије
Док сам синоћ између часова фудбала које су Звезда и Партизан држали Немцима и Мађарима слушао вести о наступу председника Србије на самиту европских лидера у Прагу и слушао његове одговоре новинарима, Вучић ме поново подсетио на Тита.
Што су већи притисци да се он и Београд дисциплинују, да се Србија одрекне своје самосталности и постане банана држава, то је његов отпор тим притисцима одлучнији и недвосмисленији.
Јосип Броз је био стешњен између Стаљиновог Совјетског Савеза, с једне и Америке, Енглеске и Француске, с друге стране. Играо је покер и са једнима и са другима, 1948. са Стаљином је заиграо и руски рулет, али је храбро и тврдоглаво чувао суверенитет своје комунистичке творевине.
"МТУ ЈЕ НЕШТО ВИШЕ ОД СВЕГА ШТО СМО ДО САДА ИМАЛИ" Вучић новим снимком одушевио грађане: Нека живи Србија! (ВИДЕО)
"САСТАО САМ СЕ СА 38 ЕВРОПСКИХ И СВЕТСКИХ ЛИДЕРА" Вучић аргументима одговорио на злонамерне коментаре опозиције (ВИДЕО)
"ТО ШТО САМ ХТЕО ДА ПОЛОЖИМ ЦВЕТ ЗА ЊИХ ЈЕ ОРГИЈАЊЕ" Вучић о наводима хрватских медија
Вучић је данас у сличној ситуацији. Чак и тежој. Јер за разлику од пре 60-70 година, кад су размењивали само бомбастичне изјаве, Руси и Запад данас размењују праве бомбе. На украјинском полигону воде беспоштедни рат, у којем од оружја још није употребљено само оно са нуклеарним пуњењем. Педесетих година прошлог века, половина Европе била на једној, друга половина на другој страни. Постојала је равнотежа. Данас је сва Европа на једној страни, Русија на другој а Београд на – својој страни.
Као и Тито својевремено, председник Србије карта и са једнима и другима и купује време у очекивању да Европа и свет уплове у мирније воде, неуморно радећи на томе да ојача самосталност Србије, да прошири маневарски простор у којем ће моћи да настави са вођењем политике суверене земље.
Само у последњих десетак дана Вучић се два пута на светској позорници представио као државник за респект, који бескомпромисно истрајаваја на интересима своје земље, ма колико га то доводило у врло незавидну, чак и ризичну, личну ситуацију.
Његова беседа у Уједињеним нацијама била је час из међународног права, реал политике и одбране суверенитета земље коју представља. То су му протеклих дана признали и неки његови најострашћенији политички противници, како из Србије, тако и из региона.
Не сумњам да је, док је са говорнице у Њујорку низао аргументе у корист Србије и подсећао на фашистичку агресију западних земаља на СР Југославију, председник Србије био предмет зависти бројних лидера других земаља који су жалили што не могу исто тако. Боље речено што не смеју.
Исто се догађа и у Прагу, где је својим аргументима изазвао озбиљна размимоилажења између оних који би да све европске државе буду слепо оруђе америчког планетарног жандарма и оних који сматрају да би то било погубно. Па им одговара што председник Србије говори оно што и они мисле.
Таквим наступима, Вучић јача свој углед и положај али и углед и положај Србије. Ако преживи, при чему не мислим само на политичко преживљавање, а то неће бити лако, јер силни и моћни тешко могу да прогутају и опросте толику непослушност и самосталност, биће неформални лидер трећег света. Под којим подразумевам све оне државе које желе да буду слободне и независне а не да буду англосаксонске колоније или руске губерније.
