"Нисам Србијанац, сви смо Срби и тако нас зовите!" Снажан и емовитан Вучићев говор у Мркоњић Граду: Наша заклетва и обећање да се "Олуја" више неће поновити

- Ваша светости, председници Каран, Додик, Стевандићу, Минићу, Брнабић... поштовани народе, Невенка Добрић је 9 месеци носила свог Синишу, родила га је, дојила га је, одгајала га је, учила и васпитавала. И оне анђеоске очи које смо могли да гледамо пре неколико минута, зликовци су угасили. И никада никоме нису рекли за Синишине очи, никада никоме нису рекли за сузу и тугу мајке. Никада их није било брига, славили су то као велику победу. Очекивали су и надали се да ваљда и ми Срби, што нисмо једном учинили у историји, би требало да се сагласимо са њима и да заборавимо те злочине, и да заборавимо те дивне очи 12-годишњег Синише, или Даринкиног 6-годишњег унука Јовице, који је на такав начин убијен на Петровачкој цести.

Вечерас ми је тешко да говорим; надахнути су били и Милан и Миле. Али ћу да говорим нешто другачије: убијали су нам људе, не по први пут. И ма колико људи да нам убијају, ма колико жртава да имамо, увек смо ми криви. Протерају нам 250.000 људи бруталном кампањом, куповином и агентурним деловањем, и у Србији и у Српској Црној Гори, свуда, на сваки начин. Покушали су да нас убеде да смо ми за то криви. Ми Срби смо за то одговорни. Не они који су их побили, не они који су их протерали, већ баш ми. И многи од нас су то прихватали, и многи од нас су у том "погрому над истином" после тога учествовали. Од лажних прича о томе како је договорено све, од лажних прича и разних теорија завере, у којима увек морате да пронађете кривца у Београду, уместо да га тражите међу зликовцима који су намерно угасили Синишине очи.

И то је наша судбина била после Првог светског рата. 29% од укупног становништва Србија је изгубила у Првом светском рату. Помогла да они који су били на страни окупатора пређу на победничку страну. И Хрватима и Словенцима. Никада ни хвала нису рекли, већ је то, у ствари, за њих била окупација. У Другом светском рату убијали су нас немилице, нетремице, са невероватном бескрупулозношћу и бестијалношћу, онако како то ни немачки нацисти нису радили свим својим непријатељима. Некако се заборавило, и нигде ни у једном уџбенику нисмо могли да прочитамо да од свих великих градова и главних градова бивше Југославије ниједан други није био бомбардован и нападнут с почетка. Само један, наш Београд. У Загребу су нацистичке тенкове цвећем дочекивали. Све је заборављено, и нико о томе није смео да говори. А родила се нова покољења, и нова генерација Срба која их се више не плаши. Која се не стиди да каже истину. Генерација људи који се не плаше да претрпе најтеже могуће ударце, најжешће могуће кампање лажи, неистина и свега другог, али које неће да забораве и жртвују очи Синише Добрића, оне анђеоске које сте могли да видите.

Ја вам се вечерас обраћам последњи пут као председник Републике Србије. Да ли ћу икада више, не знам, али желим неколико важних ствари да изговорим, мени важних, можда ће и вама бити бар нека од тих ствари важна. Ми смо у претходних 12 година много тога изменили: од ћутања о страдању Срба, о томе да нам је било најважније да се допаднемо некима тиме што бисмо говорили да, кад устанемо у пола 11, прво слушамо Северину. За нас је било важније да слушамо и глуво Гламочко коло и крајишку песму, и да не заборавимо страдање нашег крајишког народа, и у Лици, и у Банији, и Кордуну, Далмацији, свуда, и на свим местима. И тиме се и данас поносимо. Ми смо успели да се супротставимо наративу који је већ постојао: "Немојте да се замерате". Као што су нам после Другог светског рата говорили: "Немојте да причате о Јасеновцу". Мени су сада, пре неколико година, као председнику Србије, забранили да одем у Јасеновац. Знају да је моја породица жртва усташког терора. И баш их је било брига. И не бринем за то, знао сам ја да су они бескрупулозни, знао сам да њиховој бестијалности краја нема. Али нисам се надао да ће то у тишини да прође у Европи, у свету, и да ће сви да се праве блесави и да ћуте на то. Замислите: председник, потомак жртава, не сме да посети најстрашнији концентрациони камп из Другог светског рата. И сви ћуте. Демократске вредности, европске вредности. Нисам ту у питању ја, ту је у питању истина о Јасеновцу. Свако мало, обратите пажњу, ја сам данас узео статистику: у последњих 40 дана, тачно имате стотину текстова у медијима у Загребу. 40 дана, стотину текстова. Има симболике. О томе како је Јасеновац мит, како је то измишљотина, како су бројеви претерани, а како у ствари таквих злочина није ни било, јер је то био само радни камп. И није све почело "Олујом".

Не заборавите, они оптужују Србију, говоре да је Србија агресор, да су Срби агресори. Па нису Срби растурали заједничку државу која се тада називала Југославија. То је била једина међународно призната творевина, Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Ви сте кренули у рушење међународно правно признатог субјекта. Ви сте изазивали те сукобе, а не ми Срби. А Срби су само желели да сачувају ту и такву државу и да остану на својим огњиштима, и ништа више од тога. И баш вас брига што лажете свакога дана, што обмањујете цео свет свакога дана. Мислите да можете то да радите довека? Мислите да нико не сме да вам одговори и да вас подсети на то каква је стварна и каква је права истина? Јесте ли некада видели било кога, било кога из Загреба, да је положио цвет на било који споменик српским жртвама? Они се нама ругају носећи на Јасеновачки цвет венце са хрватском заставом. Ругају нам се. Нису тамо страдали Хрвати. Да, било је изузетака. Тамо су страдали Срби, пре свега, па Јевреји и Роми. Кад је почео сукоб у Хрватској, прво су нам очистили градове, урбане средине. Побили људе од Загреба, Ријеке, Задра, Осијека, сви су имали своју кристалну ноћ.

Почистили градове од стварне и праве српске елите. Држали нам прилике како је Медаковић зликовац и злочинац. Усвојили своју квази-елиту, баш као што су урадили и у Другом светском рату, када су имали Саву Бесаровића, генерала Узелца и многе друге на својој страни. Србе зликовце који су зарад функције, ташне, машне и личних привилегија били на усташкој страни. Такве су држали увек под својом контролом. А онда су онај прост, обичан народ, онај наш дивни крајишки народ, слободољубиви који је увек бранио своју крсну славу, своју српску цркву, своје име и презиме, онај најхрабрији део нас, напали са свих страна, са све заједно, америчком и европском логистичком, политичком, економском и сваком другом подршком. И онда су нас још убеђивали како су наши људи, како је наш Синиша Добрић од 12 година кукавица па је отишао на трактору, а они велики јунаци, цео свет против малог крајишког народа. А Србија? Србија слаба.

И пошто говорим последњи пут као председник републике, извините, Невенка, у име свих грађана Србије, у име свих Срба из Србије, што је Србија била слаба, што је ћутала, што вас је крила, што је ћутала о злочинима, што вам није дала да дођете у Београд, што вас је склањала са аутопутева. Опростите нам, а ми себи нећемо опростити ваше сузе и очи Синише Добрића. Рекао сам први пут када смо на Рачи држали комеморативно сећање на трагедију која је задесила наш народ. Гледали сте ме и мислили: "Е, сад овај прича политичке приче, прича нешто што народ воли да чује. " Ја никада не причам то што народ воли да чује. Чућете и за неколико тренутака зашто сам вам ово рекао. Никада то нисам радио. Увек сам говорио истину. Не заборавите, тада сам вам рекао: док сам неко у Србији, и док се питам у Србији, а знао сам шта нам предстоји, како морамо економски да оснажимо Србију, политички да је оснажимо, војно да је оснажимо, јер би нас прегазили до сада, и српску и Србију, немојте да имате никакву сумњу да то нисмо радили. Тада сам вам рекао, тада сам вам рекао: драги пријатељи, никада више, никада више, и то вам понављам и вечерас, нећемо дозволити, а знам да то говорим у веома тешком, озбиљном тренутку, и говорим вам као не лак, већ одговоран и веома озбиљан човек, човек који је најдуже на власти у Србији. Ниједан председник, нико ко је изабран на демократски начин, није дуже био на власти. Гарантујем вам да више нигде, ни у Републици Српској, нити на било којем делу територије Србије, неће бити никакве олује, погрома и страдања српског народа. Србија је довољно снажна, то данас могу да вам кажем, сачуваће и заштитити свој народ. И неће чекати, и неће се склањати, и тражити Лајбницов довољан разлог и изговор да остави свој народ на цедилу. Није замерити народу у Србији у том тренутку; Србија је била економски разбијена, политички слаба. И да вас подсетим, нисмо били ни довољно пристојни, ни довољно дисциплиновани да водимо рачуна о себи. Руководство Србије је уводило блокаде и санкције за руководство Републике Српске, руководство Републике Српске је, нажалост, политички одговарало на то, кренуле су увреде.

И уместо као браћа и сестре, као исти род, да будемо на истој страни, неретко смо били супротстављенији једни другима, а наши непријатељи су само то чекали. И прву прилику коју су дочекали, искористили су да нам нападну, да униште и српску Крајину, и покушали да у потпуности униште Републику Српску. Што су се презали од републичких граница, тада већ државних граница? Је л' им сметало да уђу овде, у Мркоњић, где никад није било "неколико" Хрвата, не више од тога? Је л' им сметало да спале сваку кућу? Је л' им сметало да убију свакога на ког су наишли, који је дисао, мрдао се, и имао очи Синише Добрића? Није им сметало. Никакав проблем са тим нису имали. Је л' их неко осудио у свету? Је л' им неко неку реч рекао да су погазили међународне јавноправне норме? Није им нико ништа рекао, и све су то урадили. Јесте ли ви по ко зна који пут чули чувену Туђманову реченицу са Бриона: "Да Срби практично нестану"? Пазите ту реченицу: "Да Срби практично нестану". То нам је говорио и Анте Павелић и Макс Лубурић, и сви су то желели. И много, много, много сте Срба побили, много, много, много сте Срба протерали. И ево нас опет, овде, у том Мркоњићу, који сте спалили. Окупили смо се, диже се српски народ, долазе нова покољења, и никада вам више неће дозволити да их газите као што сте то у прошлости радили. Видите, нема каквим се триковима нису служили. Размислите ви, свако од вас нека себе упита, поштовани грађани: колико пута је неко од нас изговорио ту синтагму "хрватски Србин", "босански Србин", "косовски Србин"? Замислите да ми. .. А никада нисте изговорили, драги пријатељи, "српски Хрват", нисте то ни чули јер ми нисмо преваранти, ми смо поштовали друге народе.

Ако си Хрват, ти си Хрват; ако си Бошњак, ти си Бошњак. Никада нису могли да поднесу Србе. Они нису правили географску одредницу, него су говорили, користили присвојне придеве, и увек је било: "хрватски Србин". Нисмо ми ни хрватски, ни босански, ни србијански; ми смо само Срби, истом народу припадамо, увек ћемо да припадамо. И немојте да нас делите, немојте да нам измишљате имена, да не бисмо почели ми вама да измишљамо имена.

Кад вам кажу у Сарајеву "Србијанац", је ли, видећете само у чему је превара. Ја нисам Србијанац, иако сам рођен у Београду и Србији. И мој отац је, игром несрећних случаја, по том питању могао да буде Србијанац. А јесте приметили да не зову Сулејмана Угљанина "Србијанац"? Он је Бошњак, није Србијанац, а ми Србијанци, је ли? Не. Има да нас зовете Срби, иначе ћемо и ми вас да зовемо онако како ми будемо хтели.

Има да нас поштујете, да нас зовете Србима, јер ми истом роду припадамо, и никакве разлике нема између Србина из Мркоњића, Србина из Пирота, Косовске Митровице, Никшића, Београда или било којег другог града. И не будете ли променили своје понашање, ми ћемо да променимо своје понашање, па ћете да видите како ће то да изгледа. Па да видите како изгледа када ми вама будемо надевали имена и надимке. Наравно, увек су то прихватали и бројни Срби. Увек је међу нама Србима било слугу и окупатора, слугу разних агентура, оних који су на различите начине желели слом Србије. Одувек.

Хоћу да укажем на опасности, на вирове на које можемо да наиђемо, и шта бих волео да избегнете, сестре и браћо, у будућности. За нас у овом тренутку, мир је увек добар за све, јер ради за све. За нас је очување мира и стабилности тренутно најважније, јер ради за нас. Брже напредујемо од осталих, брже нам напредује економија, брже растемо индустријски, брже растемо у сваком смислу. Не заборавите, чак и у војном смислу, а надамо се да никада нећемо користити војску у одбрамбене сврхе, и у том смислу најбрже растемо. Време и мир раде за нас, раде и за друге.

Али немојте да вам ја причам, добро ви знате колико њих, како кажу, то сам на неколико места чуо, чекају друго полувреме. Ми их молимо да не чекају друго полувреме. Ми их молимо да то не раде, јер ми са њима желимо мир, желимо добре односе. Али као што сам вам рекао, српски народ је најстрадалнији народ, убедљиво најстрадалнији народ у 20. веку. Ми више немамо право да трпимо ни погроме, ни геноциде, ни злочине, нити било шта друго. Не можемо, изгубићемо народ. А ваљда смо и из свих својих грешака понешто научили. Оно што је такође важно, морамо да будемо дисциплиновани у поштовању минималних националних циљева и интереса. Демократија је важна, најбољи облик политичког режима, бољи још није измишљен. Али ми Срби морамо да знамо шта су нам елементарни циљеви, и да се око тога држимо.

Малопре је Миле рекао једну важну ствар, и чућете шта ћу по том питању тек да кажем. Ми смо се договорили пре 14 година. Био је против мене у кампањи, морам да кажем, после годину дана је рекао: "Задовољан сам, ако ништа, јер више водиш рачуна о нашим српским интересима него они пре тебе. " Постали смо пријатељи, али нисмо се увек слагали у свему. Јесте ли приметили, људи, да у 14 година ниједном се није догодило да је било који представник државног органа Србије или Републике Српске било шта лоше изговорио о представнику или о држави Србији, или представнику државног органа Србије, и обрнуто. Никада се у 14 година то није догодило. Никада. Умели смо да будемо дисциплиновани, да будемо озбиљни, да будемо одговорни према свом народу. Не значи то да се понекад нисмо споречкали. Кажу људи: "Ти си одређивао, наређивао. " Ја? Не. Понекад бих рекао Милету шта мислим. И кад он каже: "Могу" или "Не могу", ја кажем: "И да можеш, и да не можеш, Србија ће бити уз вас. " И то је најбољи могући однос који мора да постоји.

И у цркви смо ми имали идеје које су опаке и опасне. Реч је о такозваним полицентричним идејама, о федерализовању и конфедерализовању наше цркве, а сада у последње време чујете "гле чуда" од истакнутих српских националиста, идеје о полицентричном српству. То је смрт српског народа, то је смрт српске цркве. Када су покушали да праве православну цркву у Црној Гори или православну цркву у Црној Гори, наше владике су на време, а знам и за нашег патријарха и за патријарха Иринеја, на време осетили о чему се ради. Да су то успели, никада нам више српска црква не би била оно што је данас и оно што ће увек бити. Српска црква је иста овде у Мркоњићу, иста у Пироту, иста у Сиднеју, иста у Скопљу, иста у Франкфурту, у Мелбурну и на сваком другом месту на свету. Е, тако и ми морамо да знамо шта су нам витални национални интереси. А не да неко налази онај исти Лајбницов "довољан разлог" и "оправдање" за своје антисрпско понашање у томе што ће да вам каже чувену реченицу коју сте безброј пута чули: "Наши интереси су специфични. " Ма немој, баш су твоји интереси специфични. Ти си важнији и од Београда и од Бањалуке, па су твоји интереси специфични. Ми имамо две групе људи код нас Срба који су увек радили против виталних српских интереса. И разумите ме зашто ово на овакав начин говорим, рекох, последњи пут се обраћам као председник земље.

И слушајте ме. Једна група отворено увек против свега српског. Увек су у Србији против Републике Српске, као и у Српској против Србије, имате таквих око 20%. Али они су свима нама јасни. Увек су радили за неког другог, никада нису волели српски народ, и све смо то разумели. Много су опаснији они други, који су долазили са лажних патриотских позиција и који нам данас држе придике о полицентричном српству. Какво је то полицентрично српство, где ћете Подгорицу да супротстављате Београду и Бањалуци? Где ћете Требиње да супростављате Београду и Бањалуци? То вам је полицентрично српство? То је растакање и разарање и Србије и Републике Српске, и нећемо вам дати тај полицентризам како год да га правите и како год да га називате.

Својом снагом ћемо да победимо те опаке и опасне идеје са којима се појављујете. А ко се појављује са тим идејама? Салонски националисти, дотерани, сређени, никад народ нису поштовали, презиру народ, али умеју да нам соле памет. Вучић је издајник, није заратио са Приштином, није заратио са овим и са оним. А они? Хоћете да чујете резултате?

Пошто их нисте дуго чули, јер заборављамо брзо.

Много је грешака било, много срамоте, посебно око Српске крајине 90-их година. Милошевић је пао, обећали су нам Косово је демократско питање, решићемо га, док сте рекли кекс, са нашим "европским пријатељима". А први дан, не заборавите, одрекли се ти велики националисти који су нам држали патриотске придике, а ми ваљда пре тога били издајници. Први дан одрицања од континуитета у односу на Савезну Републику Југославију и заједничку државу, односно државну заједницу Србије и Црне Горе. Други дан пуштања на слободу албанских терориста, укључујући браћу Мазреку и све остале кољаче из Клечке. Трећи дан растакање заједничке државе и претварање у државну заједницу, да би се створили услови за независност Црне Горе. Погром на Косову и Метохији 17.марта, тишина. Ни саопштења нема, а камоли да држава нешто ради. 500.000 људи на улицу, економија Србије пропада.

Црна Гора се отцепљује као последњи сигнал да иду у очепљење Косова. Ћуте сви. Како да добијемо изборе и како да се додворавамо песмама Северининим или не знам којим? Проглашавају независност Косова. 85 земаља 2008. године проглашава независност и подржава независност Косова.

Ћуте, кажу: "Немојте нам то за време избора". То су нам урадили сви велики родољуби. Што јесу помогли нешто негде у Републици Српској? Јесу урадили нешто за Републику Српску? Јесу неки храм подигли? Јесу неку школу подигли? Јесу неки вртић подигли? Него заборављамо ми то. И ћутиш као председник, ћутиш као председник, ћутиш, јер мораш да гледаш само у будућност и да не подсећаш.

Нећу да ћутим, хоћу да упозорим српски народ шта нас чека ако се будемо на исти начин понашали и на исте преваре наседали. Никада се нисам мешао у ваше изборе. Колико год сам се трудио, ја увек са руководством Републике Српске морам да имам најближе односе. Никада се нисам мешао, то је ваша воља. Никада нисам тражио ни да се ви мешате у изборе у Србији. Ваша је воља кога ћете да подржавате, кога нећете, кога ћете да волите, најбоље осећате. Али сам дужан да се захвалим руководству Републике Српске, зато што ми Срби узимамо све здраво за готово. А да није све здраво за готово, објаснићу вам на следећем примеру.

У Црној Гори процентуално живи више Срба него у Босни и Херцеговини. 33% Срба живи у Црној Гори, око 31% Срба у Босни и Херцеговини. Је ли Босна и Херцеговина признала независност Косова? Признала би је, прва би била у реду да је призна, да се пита Сарајево и Мостар. Није дала Бања Лука. Није дала Република Српска. Није дало руководство Републике Српске, на челу са председником Додиком. А је ли Црна Гора то урадила? Јесте, прва, још 2008. године. Победили Срби, победиле Литије 2020. године. Је л' се нешто променило? Није, још горе је. Исто и још горе. Никакву промену видели нисмо. Баш никакву. Је ли Босна и Херцеговина члан НАТО-а? Није. А не зато што неће Сарајево и Мостар, већ зато што Бања Лука и руководство Републике Српске то није дало. Зато што је следило Србију. Зато што је волело и поштовало Србију. Је ли Црна Гора део НАТО-а? Па јесте, наравно. Зато што их је било баш брига за Србију. Баш их је било брига за наше заједничко страдање 1999. године.

Они одоше у будућност, а ви Срби останите у прошлости. Е да вам кажем, знате ли колико волим да будем где год хоћете, само да не издам оца Синишу Добрића и ову дивну мајку Невенку, да бринем о њима, а не морате никада ни кластер да нам отворите, нити било шта да урадите. А ви— Четири пута су у Црној Гори изгласали декларације и резолуције да смо геноцидни народ. Четири пута. Ма не једном, не двапут, ма не трипут, није им било доста, четири пута су изгласали. Хрватска није четири пута изгласала колико је Црна Гора то пута изгласала. Не знам ни Тирана да је изгласала толико пута. Не би ли се некоме додворили. И нема томе краја. Молио сам их пре неку годину, долазили у Београд, сели, разговарали, договорили се, мислио сам. Молим вас, знамо ми да ви нећете да мењате вашу политику. Знамо ми вас. Разумемо ми вас. Разумемо све. Остаће Косово признато, све ми то схватамо. Али не морате да идете у Олују, да идете да славите, бар то покажите, да поштујете наше српске жртве. Да поштујете овог дечака ког су са 12 метака зликовци убили, бар то покажите.

Кажу: "Да, да, водићемо рачуна о томе", хоћемо. И ево како воде рачуна. И ево како воде рачуна. И баш их брига шта их се тиче. Похвалиће их сутра неко и отвориће им још неки кластер, или затворити још неки кластер, шта год да је у питању. Ја хоћу да се захвалим вама у Републици Српској, јер сте ви увек били уз Србију. Не само својом љубављу, својом пажњом и својом подршком, већ и својим политичким деловањем. И могли су да притискају Републику Српску колико хоће, никада није Србију оставила на цедилу.

И Србија има обавезу да Републику Српску никада не остави на цедилу. Ја имам много рођака у Републици Српској, много су страдали, не само у мојој породици, већ и из породица мојих пријатеља, људи, и некако су расути и по Српској и по Србији, свуда.

И увек су сви исто мислили, и надали се нашем духовном јединству, надали се нашој сарадњи, нашим најближим односима. Не можемо да мењамо границе, али увек можемо да будемо једни уз друге и да никада не учинимо ништа једни против других. Ја сам овде научио, и данас ми је један домаћин рекао у Језеру, каже: "Александре, никада ти нећеш моћи да схватиш колико ми одавде волимо нашу Србију.

Волимо је више него многи од вас који из Србије долазите.

Драга Невенка, нисам могао да зауставим сузе. Можда сам слаб мушкарац. Када сам гледао лице и очи вашег сина.

Али вам гарантујем једно: докле год будем у могућности, борићу се за јачање и снажење Србије. Ви сте сад у нашој Србији. Никада нећемо дозволити да умре сећање на вашег Синишу, на породицу Добрић и на многе друге породице. Окупљаћемо се сваке године, а у међувремену радићемо вредно, радићемо марљиво, да снажимо нашу економију и да будемо све јачи.

И Србија и Српска. И ја вас само молим. Драги пријатељи, није све што је лепо упаковано увек добро за наш народ. Извините за све моје грешке, и ви у Српској, и ви у Србији. Извините ако сам некада показивао било какав степен ароганције.

Државу кад водите, морате да је водите да доносите тешке одлуке, и да је водите не лаким путем. Бесплатан сир је увек само у мишоловци. Лаког пута за озбиљне државе нема. Успели смо сви заједно. Србија је данас најјача у својој историји, у сваком смислу.

И недовољно јака. Мораће да буде још много снажнија и много јача. За то сте потребни ви. За то нам је потребна уједињена снага. Ми смо један, као што рече наш патријарх Порфирије, један, јединствени народ. Можете да постављате баријера колико хоћете.

Увек ћемо да носимо исто име и презиме, исте славе да славимо, и увек ћемо да се волимо. И нико то неће моћи да спречи. Али морамо да се боримо против свих трикова, свих превара, против свих лажи. И немам проблем да добар део терета прихватим на своја леђа. Они више кад не знају шта да раде, мене нападају. А ја сам најсрећнији јер се увек подсетим речи владике Сергија: мора да је нешто добро тај председник урадио кад га толико на крст разапињу. Они који нашем роду толико лошег желе. И за крај, и за крај, хвала вам што сте свих ових 12 година били са нама. Хвала вам што вам није било тешко да дођете на различита места, од Лесковца до Мркоњић Града и Приједора. Хвала вам што не заборављате крајишке жртве. А ви, драги Крајишници, извините што смо били недовољно јаки. Извините ви, јунаци српства, што смо се крили, што смо крили вас. И ту срамоту са свог образа никада нећемо моћи да обришемо.

Али ћемо гледати да у будућности себе променимо, да покажемо да смо научили лекције и да никада више не дозволимо да нам страдају деца попут Синише Добрића. То је наша заклетва, то је наше обећање. Понављам: Олује против српског народа и погрома српског народа више никада неће бити, ма ко био на другој страни.

Хвала вам за љубав.

Хвала вам за подршку.

Хвала вам за пажњу.

Нека живи наш крајишки народ.

Нека живи Република Српска.

Живела Србија.

Хвала вам.

А ја, драги пријатељи, хоћу овде, у јуначком граду Петра Мркоњића, да вам се захвалим за све што је Република Српска увек чинила за Србију.

Хвала, председниче Додик, хвала вашем руководству, хвала свима вама који сте увек били уз српски народ.

И хоћу, последњи пут говорим као председник, да вам се наклоним и да кажем: "Хвала Републици Српској", и да вам кажем: ни ви не верујете колико вас волим, колико волим Републику Српску и колико народ у Србији воли Републику Српску.

- Треба да знате да ово није протоколарни дан. Ово је место када говоримо истину и када захваљујући председнику Вучићу нешто што је било у забораву, заједно смо рекли да ћемо заједнички обележавати важне датуме. Прва од манифестација које смо организовали на мосту у Рачи управо је била посвећена егзодусу, погрому у Хрватској, из Хрватске Срба, а из, наравно, Републике Српске. Хоћу да кажем да је Хрватска извршила агресију на Републику Српску, улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи. Хрватска коју овде памтимо као независну државу, која је иза себе оставила Јасеновац и многа страдања, која су сабрала готово милион српских жртава, од Крагујевца па све до Сремске Митровице и других стратишта које сутра обележавамо, и готово да нема дана да немамо неки парастос, па све до Брода на Дрини, Гаравица, коју смо само пре неколико дана обележили, где су усташе, локални Хрвати и муслимани, убили 12.000 Срба за три дана, свели их изнад Бихаћа и побили, тукли и убијали нас док нас нису, што каже народ, "сравнили са земљом". Срамота. 

Али један од тих пет, који је био најзлогласнији усташа, неки Капетановић, муслиман, је 1957. године постао члан општинског комитета партије, оне исте партије која је крила сав тај злочин и склањала га од јавности, а нама нудила ћутање, тражила од нас да ћутимо, да се стидимо, да ништа не говоримо, да носимо своје боли, јер смо ми наводно нешто криви зато што постојимо. Зато што нисмо хтели да их прихватимо, а и они који су прихватили лоше су прошли. Срби су поносан народ. Срби оплакују и поштују своје жртве, поштују и друге и туђе жртве. И то треба тако да остане. То је величина народа коме ја припадам, српског народа. Али они, ни једни ни други, ни трећи, никада то неће показати према нашим жртвама.

- Зар мали Добрић није довољан разлог да се укључе и све релевантне институције и мајци подаре тамо то што она тражи? Какви сте људи? Шта хоћете од нас? Зашто мислите да можете да Републику Српску и Србију вечно кињите, или да ћете кроз неку вашу "европску причу" нама испричати причу коју ви хоћете, да нас поново покорите, да кажете: "Да, бићете тамо, али ако ми кажемо." Не треба нам то ни Европска унија ни Европа. Као што су Олују организовали амерички стручњаци, као што данас знамо да је директно, са највишег врха тадашње Америке, дата сагласност да се Олуја спроведе, али имали су само један услов: брзо. Брзо. Да се не би побунили други на међународној сцени - рекао је Додик

Милан Кнежевић се обратио речима:

- Данас бих био најпоноснији да у овом свом обраћању могу да се обратим и представницима црногорске владе Милојка Спајића, којима је било место овде, на сећању на погром српског народа, етничко чишћење и геноцид који смо проживели два пута у једном веку. Био бих најсрећнији да поред ових светих грбова Републике Србије и Републике Српске буде и наш црногорски Алај барјак, или црногорски крсташ барјак, са којим смо заједно са браћом Србима из Србије и Републике Српске, откад је света и века, били у свакој победи и у сваком поразу. Нажалост, званична и обнарођена Црна Гора одлучила је да своју заставу и свој барјак однесе сутра у Загреб и да је стави поред шаховница, и тако још једанпут забоде нож у братско срце и братска леђа, и српском народу у и Републици Србији и Републици Српској.

Ми, као Срби из Црне Горе, не можемо да се помиримо са овим велеиздајама које почињавају разне владе у 21. веку. Толико су издали нашу заједничку историју, заједничко памћење и заједничку духовност, да је доста за све наше мртве, за све живе и за све оне Србе који ће се родити у Црној Гори. Признали су 2008. године срце Србије, нашу свету земљу Косово и Метохију. Четири пута су нас прогласили за геноцидни народ -поручио је.

- Желим да се захвалим државном врху Србије на челу са председником Вучићем и државном врху РС на челу са председником Додиком. Хвала што се трудите да 4. август не остане само датум у календару -

- Ни пуних 10 километара нисмо одмакли кад је хрватска војска пресекла пут и са 12 прострелних рана усмртили мог сина и свекра, Синишу и Петра -

- Храбре крајишке жене нису дозволиле да тело мог Синише остане тамо да га растргну звери -

- Пуних 30 година трагам за правдом. Још увек моје дете не почива у миру, јер су моје ране отворене. Ако мој Синиша није цивилна жртва рата, има ли уопште међу Србима цивилних жртава. Борићу се до краја живота

Љубица Вранеш је отпевала химну Републике Српске - "Моја Република" и химну Србије - "Боже правде".

- Из године у годину сабирамо се на различитим местима да молитвама поменемо страдале у страшном прогону нашег народа са вековних огњишта названим 'Олуја'. Вечерас овде нећемо тражити нове речи у односу на већ изговорене, јер истина остаје иста.

Наша изгнана браћа и сестре носили су у себи веру да их Господ није оставио. Сећамо се свих који су пре 31 годину напустили домове у непрегледним колонама. Овде нас је скупила жеља да одамо пошту жртвама. Молитва пред лице Божје узноси и лице жртве.

Љуби ближњег свога као самога себе, љубите и непријатеље своје. Знамо да је човеку тешко да волимо противника и непријатеља. То могу само светитељи, али Христове речи показују нам пут.

Осећам дужност и одговорност да позовем све нас духовне потомке великог светитеља (Светог Саве) да не постане нормално да се ближњи претвара у туђина.

Позивам све нас да будемо изнад партикуларних интереса и да се издигнемо изнад подела и раздора - поручује патријарх

Парастос жртвама служи патријарх српски Порфирије.

Огроман број људи окупио се на годишњици "Олује" у Мркоњић Граду.

Међу присутнима је и председник Србије Александар Вучић.

Током "Олује", операције хрватске војске и полиције, око 2.000 Срба је убијено или нестало, а више од 220.000 протерано из Хрватске са подручја некадашње Републике Српске Крајине. У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе током акције "Олуја".

На обележавању годишнице "Олује" говориће патријарх Порфирије, у име Срба из Црне Горе обратиће се Милан Кнежевић, у име Срба из Републике Српске Милорад Додик, а на крају и председник Србије Александар Вучић.

О провокацији са ратним заставама БиХ које су окачене близу његове куће у Чипуљићу, Вучић истиче да већ 12 година воде кампању против њега.

- Немам коме да се правдам што сам дошао на огњиште својих предака, и нећу то да радим. А што се тиче ратних застава, никада их није било толико у Чипуљићу, никада нису ни живели у Чипуљићу. Са највећим бројем људи који су прошли поред куће сам се поздравио на најлепши начин, али постоје неки људи који још живе у ратним временима, и да дочекају друго полувреме. Што је увек лоше, пре свега за њих... За мене је било важно да покажем да се никада нећемо одрећи својих корена и српског рода, ма колико тешко било данас бити Србин у Чипуљићу и Бугојну - истакао је он.

Додаје да су медији почели да измишљају приче о некаквим Вучићевим снагама, и истиче да је то ноторна лаж.

- Ја сам ту са момцима и девојкама из Федерације и Српске, то је било до њих нешто, о надлежностима. А моји момци су ту, све пријављено, никакав проблем нисмо имали. А гори од тих политиканата су ми ови јадници из Србије, који први лете да иду против свог народа и председника. То је менталитет кметске душе, рајински менталитет - рекао је Вучић.

Председник је рекао да није фасциниран ратним заставама БиХ, али да ће увек да воли Чипуљић и Бугојно.

- Госпођа Зубац ми је поклонила књигу у којој пише да је Бугојно место где су некада живели и Срби. Више Срба нема. Само оно што сте видели јуче у мом дворишту - казао је он.

Вучић каже да је са Андријом Мандићем последњи пут разговарао пре 2 месеца, и каже да не зна о чему би са њим сада разговарао.

- А захвалан сам Милану Кнежевићу и Милуну Зоговићу који су дошли у Мркоњић град, за разлику од представника Владе ЦГ који ће да се веселе у Книну, српском страдању - истакао је он.

Каже да се ми нећемо одрећи свог рода зарад европске будућности.

- Видели сте пре неки дан на Петровачкој цести, где су Даринка Дрча и унук од шест година, и велики број породица страдали, важнији су нам ти људи и њихове породице него било какве бирократске процедуре. Истина и част, као и брука, трају довека. Да умрете можете само једном - нагласио је председник.

Он је замолио грађане Црне Горе, посебно Србе, да добро гледају ко шта и како чини у интересу свог народа, а ко против.

Истакао је да наш народ у Српској највише воли Србију.

- Иначе, покушали су јуче да ухапсе једног момка који је подигао три прста у мом дворишту, али моји момци су то спречили. То и у Хрватској раде, то и овде ваљда виде као неку провокацију. А што се тиче Црне Горе очекујем да буде још много много горе, да се понашају још горе и учине много ствари против српског народа и српске државе. Читава европска агенда им се заснива на антисрпству, и важно је да то људи виде - рекао је он.

О писању Н1 да су злочини у Олуји одговорност свих, Вучић је рекао да они никада нису били српски медиј.

- То је директно деловање против интереса српског народа од самог почетка. Фалсификат је увек гори од оригинала. Они који су служили у хрватским медијим да проносе њихову пропаганду, они су увек то радили на бестијалнији начин од оних који су оригинално осмишљавали. То су тражили од нас, да се извињавамо зато што су нас убијали. Протерали су стотине хиљада људи и убијали. Били су у заштићеним зонама, а амерички амбасадор се попео на тенк да покаже ко је био тата операције. Четири године нису могли ништа. Имали су кристалне ноћи по градовима, крем српског народа су почистили, а онда оставили лажну елиту спремну да служи хрватској елити, као што сте имали генерала Узелца, горег усташе од најгорих Хрвата - рекао је председник.

Додаје да можда није објективан, посебно после страшних злочина после његове породице у ратовима, али да је важан мир и да имамо добре односе.

- Али не онако како су они замислили, да ми терцирамо и слушамо њих. Ми нисмо народ слугу, већ поносних људи. Ја да се хвалим да ми је највећа жеља, па да кажем да слушам Северину када устанем, да бих имао публицитет у загребачкој штампи, ја за то пет пара не дајем. Када нису имали јуче ништа да нађу из Чипуљића, онда су морали да измисле нешто пето или десето. Не могу да поднесу то што их се не плашим и бринем о интересима Срба - истакао је он, и додао да су многе лажи овом посетом пале у воду.

- Шта би са Сарајево сафаријем. Ево ја дошао на њихову територију, што ме нису ухапсили - запитао је он.

Каже да није дошао никоме да се покорава, већ да је дошао у своју кућу.

- Да ми они говоре да то није наше, а било наше од Првог светског рата, то је мало теже. Када ни на 50 километара нису живели од места где су они живели. Знате да су мог деду одвели у његовом камиону. Српским камионом возили Србе да их побију - казао је председник.

Председник је истакао да је од својих момака сазнао да је било питање да ли ће САЈ Републике Српске ући, па су ушли на део територије Федерације.

- Иначе су сви наши момци из Србије ушли пријављени све нормално. Иначе ови момци из Федерације су професионално урадили свој посао, врло добро. Срби увек морају за нешто да им буду криви - рекао је он.

На оптужбе да себи прави ријалити у Бугојну због рејтинга, Вучић иронично каже да је пропао на изборима начисто.

- У два истраживања, Црте и Ђорђа Вукадиновића су показали да и појединачно побеђују - рекао је он.

Каже да је увек била опасност од поделе српства и причама о полицентричности, и каже да су странци проналазили слуге у српском народу.

- И то су увек представљали као врхунски патриотски чин, и што вам јаче вичу да је неко издајник, знајте да тај у малом мозгу има у подсвести, да је он тај ко ради против Србије, и зато вичу. Онда су правили подгоричке, требињске, сарајевске, бањалучке, приштинске кругове, све не би ли уништили јединство Срба. Има ту и одговорности Београда, који мора пажљиво да слуша све, али са друге стране увек знајте, као што су радили 1974. променом Устава, да кад год крену са тим причама, туђи интереси су иза тога. Као са црквом у Црној Гори, увек се крију иза тога - казао је председник.

Подсетио је да први пут када нека српска листа не буде имала унисоност, неће две године проћи и нећемо имати Срба на КиМ, рекао је он.

- Погледајте како неки агентурни медији из Косовске Митровице кажу "успут" се Вучић сетио Косова. А они директно раде за новац на рушењу српске државе на Косову и Метохији. Али истовремено држе придике патриотске. Тако је било и у Црној Гори. А у Републици Српској су увек држали чврсту позицију по свим питањима, и хвала им на томе. Увек су били уз Србију, као што се подразумева - казао је председник.

Нагласио је да нас велике силе никада неће оставити на миру, и да смо морали уставе да мењамо због њих још у 19. веку.

- Шта смо могли да урадимо? Никада нас неће оставити на миру, њихови су интереси да увек снаже мале против Срба, да би нас држали на узици. Наш је интерес мир, зато сам то рекао, не зато што смо слаби, већ зато што смо значајно јачи. А ми нећемо да улазимо у сукобе, зато што мир ради за нас, брже се развијамо и напредујемо, и на крају ми са тим људима морамо да живимо. И да градимо са тим људима пријатељство, ма колико они то не желели. Али не смемо одустајати од виталних националних циљева, и по том питању морамо бити непоколебљиви - казао је он.

Вучић је поновио да нема ништа да прича са представницима Владе која шаље делегацију на прославу убијања Срба у Книну.

 Додао је да се не плаши избора, и да ће поносно стајати и ако изгуби.

- Да се склањам и бежим нећу никада. Ни затвора се нисам плашио, и када сам штитио људе од тога да их спакују у врећу и шаљу у Хаг. Не плашим их се данас, нећу ни сутра. Украо нисам ништа, немам ни рачуне ни виле, верно сам служио свом народу. Људи се овде плаше зато што виде ко њих осећа као своје, имају те емоције и знају то да препознају, ја сам им на тој подршци захвалан, али то је живот. Они су сада по истраживањима значајно испред, ми ћемо се борити до краја свакако - рекао је он.

- Они наводе бројку од 130.000. Они имају, питајте Ану Брновић, у истом временском периоду преко 705. 000 су уписали. Преко 750.000, или чак 800. 000, немојте ме држати за реч. Тих "нових држављана". То вам значи по годину дана да сваке године, у последњих 10 година, неких 13. 000-15.000 је уписивано, што је апсолутно ништа. Природни процеси, и то добри процеси за Србију. А они су их уписивали, богами, по 110.000 годишње. Је л' то био разлог за крађу избора? Јесмо их некад због тога оптужили? Јесмо због тога водили кампању против Републике Српске, било кога? Кад тражите оправдање, кривца увек у неком другом, а не у свом нераду и својој неспособности, онда је проблем у вама. Ми да крадемо нећемо. Они увек причају о крађи. Свако се креће у кругу сопствене покварености и онога што сам замишља. То је аутопројекција. Знају да су лопови, и лопов увек замишља да је онај други гори лопов од њега. Јер он не може да замисли да је неко поштен човек.

Вучић је упитан и да прокоментарише то што су студенти блокадери објавили да су се регистровали као студентска листа у Агенцији за привредне регистре.

- Занимљиво је што су седиште пријавили на адреси једног приватног стана на Новом Београду, а то је учинио Петар Живковић, син бившег полицијског генерала Богољуба Живковића. Он, он, он био лопов и у МУП-у, и сви знали за његове корупционашке афере и за све друго. Научили већ да узму паре. Где ће паре да лежу? То је суштина. Где ће паре да легну, и то је то. А што бих се ја мешао у њих? Нека они сад одређују ко ће од њих да узима паре. Велике су паре у питању кад уђете у Скупштину. То је од 300, 400, 500, 600 хиљада месечно ако добијете много посланика, тако да... И сад ће борба око пара. Сад ћете да видите њихову праву природу. Раније су куповали оно за бројање пара, сад купују за касице-прасице, и то је то. То је суштина. Увек су им паре у питању.

- Директор Телекома Лучић, након посете Америци, рекао је да би Србија могла постати центар развоја вештачке интелигенције за целу Европу, и то захваљујући одличним геополитичким односима које развијамо на разним странама. Па, колико је то реално и колико би то донело додатног замаха? Не знам шта можемо. Донело би, али није реално да ми будемо центар за шта хоћете. Борићемо се да не заостајемо много за најразвијенијим земљама у свету, да их пратимо колико можемо, али сувише смо ми мали и немамо довољно људских ресурса да бисмо то могли да се поредимо са најмоћнијим земљама Европе. Али да ли смо најбољи у региону, у то нема никакве сумње. 

Председника је дочекала начелница Језера Снежана Ружичић, као и свештенство из манастира Глоговац.

Председника су и дочкали малишани у народним ношњама и са заставама Србије.

Вучић је рекао да ће се потрудити да одради путеве које је јуче обећао током посете Јању.

Ружичић је истакла да је важно да неко из Србије дође оживи индустријску зону, која је кључна за рад свих мештана овог краја.

- Немојте ви да им говорите - нашалио се председник док је чекао да му мештани кажу шта им је најважније да буде урађено у Језеру.

- Не разуме она да је важнији афалт од зграде Градске општине и Трга. Децо шт је вама важно? Школа - рекао је Вучић.

Преко 30 малишана треба да крене у вртић према речима начелнице.

- Јутрос кад сам изашао из своје куће да прошетам, намерно су преко пута неки дошли да одзраве, а неки намерно ратне заставе тзв. Армије БиХ поставили.. Био сам много срећан када сам пролазио око Шипова, наш народ је изашао са нашим заставама да поздрави. Много сам поносан на ову децу - рекао је он те додао:

- Како да не будем срећан када видим овоилико деце. Не заборавите да је два дана после "Олује", овде све било похарано, ништа није остало, јер је баш из овог смера одакле смо дошли, са Купреса, све су палили. Заједно са Мркоњићем, па су ишли према Бањалуци. Са јужне стране су били Хрвати, а са запада Пети корпус Атифа Дудаковића и ишли су са намером да се споје у Бањалуци - рекао је Вучић.

- Добићете значајнију помоћ него до сада, хвала што сте показали захвалност Србији, и што имена установама дајете по земљи из које долазим - рекао је Вучић.

- Наша помоћ ће бити велика. Договорићу се са Снежаном шта је најбоље. Значило би да отоворимо неки мањи погон, да жене могу да раде, покушаћу али ако не могне то биће нешто друго. Да знате да ћете добити значајну помоћ Србије - рекао је Вучић.

- Волим Србију бескрајно, а ако још нешто могу да волим као њу, то је Република Српска. Немојте да сумњате у то, знамо колико је народ ове страдао. Ми у Црној Гори имамо више Срба процентуално него у БиХ, али они иду да славе са Хрватима злочине над Србима. А овде не иде нико да слави, већ долазите у Мркоњић град. Зато хвала народу Српске, хвала поштеном делу српског народа у Црној Гори. А овим руководиоцима. Каже наш народ: "Сваки човјек једном умире, а част и брука живе довијека". Памтићемо то увек  - рекао је председник.

Ружичићева је истакла да је јако захвалан председнику на свој подршци.

- Желим да пожелим добро здравље председнику Карану, није прошао лак период, али се надам да ће нам се ускоро придружити - навео је Вучић.

Потом је једна мештанка која живи у јако тешкој ситуацији замолила председника за помоћ, а проблем прави што живе у Железничкој станици, чија је зграда заштићена као национални споменик.

- Тражићемо решење са начелницом, па ћемо видети да помогнемо - казао је Вучић.

Потом су коментарисали да би била најбоља опција да се направи стамбена зграда, јер постоје ивишечлане породице које су у тепкој ситуацији.

- Хвала вам што чувате наше име и презиме, што чувате Језеро а ми ћемо да помогнемо колико можемо - рекао је Вучић.

Бројни мештани су желели да се поздраве са председником и упознају се са њим.

За председника је уприличен и ручак, од стране породице Палалић, са богатом трпезом и традиционалним јелима. Пре него је почела част, свештенство је очитало молитву.

Вучић је истакао да је Драган, домаћин велики човек и да је показао свој херојство током рата.

Председника су почастили и домаћим соком, док је разговарао са члановима породице Палалић испитујући их о животу.

- Заврши ЦНЦ машину и имаш посао у Србији - рекао је председник једној од три ћерке које има домаћин Драган.

Вучић је после Бугојна дошао у Доњи Малован, место које је међу првима тешко пострадало током ратова.

- Када видите све нове куће, нема ни једне српске, све су хрватске, све спаљено су наше куће. Куће Срба који су једини овде живели. Запалили су цркву и купрешку висораван. Дувњаци су овде страдали највише то је чувено српско презиме - рекоа је Вучић.

- Било је тешко, сада је још теже бити Србин - казао је Вучић.

Председник истиче да све што Срби чувају и обнављају раде да би се знало да су постојали.

- Нема овде на Купресу, питање је има ли 800 Хрвата, Срба у оба дела мање од 300. Некада је Купрес био већински српски - казао је председник.

Све Срба што има у Чипуљићу и Бугојну је било синоћ код мене кући.

- Зато су ови други када су виде да шетам окачили ратне заставе. Нека каче... Ми ћемод а се бавимо миром и помажемо нашем народу. Први пут да мир ради за Србе, можда и за друге, али нисам сигуран да то виде... Ми ћемо да се посветимо просперитету и економији - навео је председник.

Вучић каже да мало које место по стардалништву може да се мери са Малованом и Вуковским, на чијем је потез прошла "Црна легија".

- Кога су видели да дише тај више није дисао. У једном рару су то радили маљем, сада метком - навео је Вучић.

- Све нове заставе Хрвастке истакли, да ја видим да ме дочекају - рекао је Вучић.

Председник је потом обишао цркву у Доњем Маловану.

- Да нема цркве, не бисмо имали ни спомен обележје за наше страдале. Они су доле обележили, где је била борба између хрватских и наших снага, ту су ставили сузу велику јер је страдао велики број Хрвата. А ми једино у цркви можемо да обележимо страдање - навео је Вучић.

Према речима председника никада жртве неће бити заборављене и да је наш народ тврд.

- Мислите да је оној дечици у Новом Селу лако. Морају кроз Злосело проћи сваки дан, замислите шта су радили када се тако зове. Тврд је наш народ овде. Прошли су голготу и најтежа страдања и научени су да чувају сећање на своје ближње и своје хероје. Вечерас ћемод а говоримо о томе шта је нама чинити - рекао је Вучић.

Председник је додао да мржња уништава само оне које мрзе и тера људе у погрешне потезе обично губитничке.

- Чини ми се да неки људи мисле да ће дочекати друго полувреме у коме ће добити нешто, а други да изгубе. Лоша им је процена... Ми не смемо тако да гледамо, али морамо да будемо на опрезу - додао је он.

Председник је испред цркве разговарао са мештанима.

Обећао је да ће урадити пут у Вуковском, које је такође једно од већих страдалништва нашег народа.

Од мештана је добио информацију да у Вуковском током зиме преноћи троје људи.

- Рекао сам оцу Ђурићу да раде парохијски дом, ми ћемо то да финансирамо. Да ово мало људи што има, могу да дођу, седне попричају - каже Вучић.

- У Чипиљићу сам ноћио било нас је скоро 4 хиљаде, сад нас нема десеторо - рекао је председник забринуто и подсетио да се напад десио 3. априла.

На стотине људи из Малована је заробљено то јутро, а људи који су одведени у Лору већином се нису вратили, чак 16 се води као нестало, а 3 је убијено батињањем и мучењем, само су неке од језивих података које су поделили мештани Малована са председником.

Председник је још једном подсети да је све српско спаљено.

- Важно је да погинуле памтимо, али да гледамо у бусућност, да градимо и развијамо се. Радићемо пут ка Вуковском и гледаћемо шта још можемо да урадимо - навео је Вучић.

- Мржња је најгори савезник. Критикујем себе када помислим да сам отишао предалеко у негативним емоцијама... Ми ћемо да будемо на опрезу јер знам да постоје разни који би да чекају друго полувреме, као што и сами знате. Наше је да чувамо мир, јер ћемо брже да напредујемо економски и као никада у историји мир и време раде за Србе - поновио је председник.

На питање новинара о томе да некима смета што Срби не желе да забораве и негују кучтур сећања, Вучић каже да су се Срби увек трудили да се не замерају онима који су били на другој тј фашитичкој страни, како не би кварили односе.

- Увек је било ћути, и данас је ћути због калстера, поглавља, овога онога. Ми не ћутимо више, само пазимо да емоције не пређу границу као што су код других. детаљно ћу о томе у Мркоњићу. Морамо да се посветимо, боримо још випе, екеномски напредујемо и правимо рзалику. БиХ је 2014. имала већу просечну плату него Србија, а ми смо данас 20% испред њих и та разлика ће бити већа. Дакле само мир и рад. Хрватска је данас само 40% испред нас по примањима, радимо и стижемо их. Негујемо културу сећања, поштујемо њихове жртве покажемо пијатет, али не забоавите да никада нико од њих није одао почаст сроским жртвама, или погнуо главу и рекао страшно је то што се десило. А од нас, ми положимо цвет, погнемо главу... Немојте да сметнете са ума да никада нису погнули главу и положили цвет на српске гробове - рекао је Вучић.

Председник истиче да Србима треба да буде највише стало до мира и да ће успети да очувају мир.

Он каже да је Србија данас толико јака да ником неће пасти на памет никакви ратови нити било шта слично, те да људи мисле да се однос снага није променио од '92. или '95.

- Захваљајући промени обима снага мир је сачуван - рекао је он.

Вучић је на поклон добио књиге.

Поред пута ка Вуковском, председник је рекао да ће решити и водовод у Новом Селу.

Храм рођења пресвете Богородице, је светилиште које је председник посетио у селу Чипуљић, које се налази у општини Бугојно.

- У Дубици су била огромна страдања, као и овде. Улазили су и купили најугледније, ови мислили неће им ништа, наивно поверовали. Дођу усташе са пушкама, њих двојица, спакују њих 19 у камион, и нико се никада није вратио - казао је он.

Свештеник је рекао да је стари Анђелко Вучић одвезен од стране усташа у смрт сопственим камионом.

- Био је најбогатији човек овде. Као и у последњем рату, прва кућа коју спале увек је била из фамилије Вучића - додао је председник.

Током ове посете предсендик се заједно са свештеником Славишом Ђурићем присетио свих страдалих са овог подручја, и како су чланови његове породице били прва мета.

Председник је ушао у порту цркве где се налази велики споменик за све страдале Србе, који су мучки убијени од стране непријатеља у овим деловима РСК.

У цркви су истакнуте плоче дародаваца, међу којима су председник и његова породица, а уклесана су и имена убијених Срба из Бугојна. Међу њима је у последњем рату био и Дојчин Вучић, стриц председника Србије.

Вучић и свештеник су се потом фотографисали са дечаком Данилом, који се из Канаде вратио у ово место.

- Оно мало Срба што има, живи око цркве, или не живи. Да нам нема цркве, не би ни 20 људи било овде. Да ти преведем оно што би ти отац Славиша рекао. Ја ћу да одем сада на гробље, нека вам отац Славиша исприча - рекао ја председник.

Председник се сам упутио према гробљу и тражио неколико минута само за њега.

Свештеник Славиша је истакао да је велика част што је председник Вучић дошао да их посети и да је то велики подстрек за наш народ на том крају.

Навео је да су у том крају живели богати и образовани људи. Додаје да су у мају 99'. године људи већином избегли, а они који су остали да су страдали.

- За већински дио убијених цивила постоје записници, фотографије и све како су страдали. Било је ту страшних судбина и убијања. После смо у есхумацијама проналазили људе. Једном смо пронашли само чикмени стуб, значи спаљен је. То је било стравично - рекао је свештеник Славиша.