Вулетић: Јавности ће 1. новембра бити откривен циљ студената у блокади и "студентске листе"

Професор на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић оценио је данас да се 1. новембра ништа битно неће догодити и додао да очекује да се тог дана покаже шта је основна идеја студената у блокади и тзв. студентске листе.

Он је рекао да уколико је циљ скупа у Новом Саду у суботу поводом годишњице пада надстрешнице на који су позвали студенти у блокади само да се додатно "пумпа" незадовољство онда се могу очекивати немири, али да уколико има неке политичке зрелости међу студентима у блокади и амбиција да се озбиљно води политика у оквиру студентске листе, онда ће све протећи мирно.

Како је навео за Танјуг, уколико студенти у блокади озбиљно планирају да се баве политиком онда би тај дан требало да буде комеморативно политички дан, јер су све комеморације истовремено и политички догађаји, на којем ће се дефинисати шта они виде као суштински проблем и како даље. 

- Уколико на тај начин скуп протекне онда могу рећи да студентска листа игра на дуги рок, да се спрема за изборе. Ако тога не буде, ако то само буде скуп на ком треба само да се покаже колико нас има и шта ми све можемо, да правимо инциденте и додатно подигнемо температуру онда ће то бити знак да ту од озбиљне политике нема ништа и да је то само осмишљен начин да се уздрма и сруши постојећи поредак - оценио је он.

Професор сматра да већ сада има фракција у оквиру тог студентског покрета који се залажу и за прву, али и за другу опцију. 

На питање да ли могу наративом о борби за правду у држави у којој ништа не функционише студенти у блокади да добију неку нову подршку, Вулетић је рекао да су ти наративи о правди и корупцији општа места, и додао да се од политике очекује да да конкретне циљеве и планове.

Наративом о борби за правду су покушаји да се емотивно подигне температура у друштву како би се онда нешто добило, истакао је професор и додао да обичан народ врло добро зна шта је у његовом интересу, а шта није. 

Поводом истраживања ИПСОС-а које су пренели поједини медији, а по коме би листа Српске напредне странке освојила 49,1 одсто гласова да се парламентарни избори одржавају 2. новембра, док би тзв. "студентска листа" освојила 9,2 одсто подршке грађана, Вулетић је рекао да ово истраживање показује и одсуство озбиљне политичке алтернативе, али и стабилност бирачког тела, с обзиром на то да ни у једном тренутку у претходних годину дана подршка владајућој странци није падала испод 40 одсто.

Додао је да се у том смислу показује да су председник Србије Александар Вучић и СНС успели да одрже своје бирачко тело и у тим за њих најтежим моментима, због чега није изненађујуће што би СНС освојила оволики проценат гласова.

- Ми овде говоримо о тихој већини и људима који излазе на изборе, али када медијски посматрате ствари с обзиром на то да се већ годину дана прича само о студентима, студентским протестима, ту видимо једну активну и неретко агресивну мањину. То је оно што ствара погрешан утисак да су сада опозиционе снаге, односно сви који су против режима, у некаквом, а заправо они само медијски тако наступају да би се стекао такав утисак - навео је он.

Професор је рекао да 9,2 одсто гласова које би добила студентска листа није мали проценат и оценио да је то проценат који може да окупи и остале бираче који су расути по другим странкама.

Вулетић је оценио да уколико би студентска листа изашла са лидером који би имао јасну алтернативну политичку поруку то би привукло више људи него прича о недовољној транспарентности и демократији у Србији.

- Стално причају о недовољној транспарентности, а онда се појави алтернатива за коју чак ни не знате ко је. Ту нема борбе за демократију, та листа има пре свега циљ да се уздрма или сруши Вучић без јасне представе о томе шта даље. Зато се та листа на тај начин ограђује и каже ми смо ту али ће онда други људи да преузму, ко су ти људи ми не знамо, не знамо ништа - поручио је он.

Вулетић сматра да уколико би студентска листа и тај покрет изашао са јаснијим идејама о томе шта хоће и шта је алтернаива, онда би дугорочно могао да окупи бар део оних који су незадовољни садашњом влашћу.

- Озбиљна политика тражи стрпљење, а политика која се базира на томе да се само нешто сруши, а да не знамо шта ће се изградити, може да рачуна на краткотрајне успехе - навео је он.